Archives 2022

Praktični, slatki i udobni ćoškovi u domu

_Kuhinja

Iako je još 1802. godine nemački pronalazač Frederik Albert Vinson prvi put u istoriji spremio hranu skuvanu na gasu, trebalo je da prođe skoro čitavo stoleće dok se električni šporet nije pojavio 1890. Ljudima je kroz istoriju očigledno trebalo dosta vremena da prekinu sa upotrebom prvo uglja prilikom spremanja hrane kako bi prešli na gas (u Americi tek 1860), odnosno na struju. Srećom, danas je struja nešto što nam se podrazumeva, i to ne samo u kuhinji, već u svakom objektu u kom boravimo.

Kada malo bolje razmislim, kuhinja je mnogo više od prostorije u domu. Ako pitate svoje poznanike ili prijatelje, većina će vam reći da ih kuhinja asocira na lepe stvari – detinjstvo, majku za šporetom, praznike koje su proslavljali sa porodicom, kulinarske poslastice… „Everything happens in the kitchen. Life happens in the kitchen.“ (Andrew Zimmern) Ili: „Good kitchens are not about size; they are about ergonomics and light.“ (Nigel Slater), na šta se nadovezuje „If you can organize your kitchen, you can organize your life.“ (Louis Parrish).

Svaki citat bolji od prethodnog. I toliko istine u svakom! A ljudi su se potrudili da shvate suštinu ovog skoro svetog mesta u kući. Suština nekog prostora se može shvatiti jedino ako se shvati namena istog. To znači, ako koristite pravilno taj prostor, uvidećete šta vam je neophodno kako biste dobro funkcionisali u istom.

Tu dolazimo do ključnog momenta – nisu sve kuhinje iste, iako se u svima sprema hrana, kuva, peče, dinsta, secka… Nije isto ako imate malu kuhinju sa malo radne površine pa je neophodno sve uvek da bude cakum-pakum kako biste mogli nesmetano da se krećete i sve da stoji na svom mestu kako biste u svakom trenutku znali gde vam se šta nalazi od posuđa i pribora.

Nije isto ako imate veliku, deluks kuhinju sa ogromnim šankom koji je ujedno i radna površina, ali i mesto za odlaganje. Opet, i pitanje ukućana igra veliku ulogu. Koliko je ljudi koji borave u stambenom objektu, kako koriste kuhinju, da li jedu na brzinu, ili sa uživanjem? Da li jedu napolju, a kuhinju koriste tek povremeno? Da li ima male dece ili slabije pokretnih/nepokretnih osoba?

Svaka kuhinja je priča za sebe. Baš kao i svaka prostorija u domu. Možda se vama užasno dopada kuhinja Dženifer Aniston, na primer, jer je prostrana, u bojama koje vam prijaju, lepo organizovana… ali, ta kuhinja je prilagođena njoj i samo njenim potrebama. I eventualno za potrebe većih druženja ili organizovanja žurki. Pitanje je, zapravo, koliko često Dženifer Aniston koristi svoju kuhinju da bi spremila ručak, ili skuvala sebi kafu? Ili pak i pravila žurke u kući?

Opet, svako od nas je specifična individua, koja ima svoju estetiku, ali i praktičnu stranu. I neko voli da je sve pod konac, i da ima svoje mesto, da je sakriveno, i da nije vidljivo. A neko drugi voli da mu je sve nadohvat ruke i da čaše, šolje, tanjiri, začini budu izloženi, jer smatra da baš to daje šmek pravoj kuhinji.

I tako dolazimo do suštine ovog newsletter serijala o spajanju lepog i korisnog. I kako je to, uistinu i moguće. I o čemu bi sve trebalo voditi računa kada redizajnirate svoju kuhinju. Ključna stvar je da prostor bude po vašoj meri/meri ukućana. Da bude prijatan. Ali i da se stilski uklapa u ostatak enterijera. Jer, ako vam je čitav dom minimalistički uređen, kuhinja u kojoj ima gomila stvari i koja pati od sindroma horror vacui, prosto će delovati kao da je neki uljez u čitavom ambijentu.

Primeri praktičnih, a lepih kuhinja/delova kuhinja:

 Moderno, elegantno i prostrano

Moderno, elegantno, i sve ima svoje mesto. Ko nije poželeo da ima veliku kuhinju, pa makar na 2 dana? Ćisto da oseti kako je to, kad možeš da se razmašeš, kada ne moraš da razmišljaš da li je potrebno najpre da skloniš sve sudove, pa tek onda da se prihvatiš spremanja pite.

Šta je sjajno kod ovakvih kuhinja?

To što se može eksperimentisati i biti luckast kada je dizajn u pitanju. Zakrivljeni šank koji se proteže čitavom dužinom kuhinjskog dela sa nekoliko delova predviđenih za sedenje i obedovanje, uz skladišni prostor, i plus radna površina.

Ovakve modernističke kuhinje su idealne za enterijer koji je čitav u sličnom maniru sa akcentom da nema previše stvari koje su vidljive, jer svaka ima predviđeno mesto na koje se odlaže. Nećete pogrešiti ni ako je vaš ambijent malko rustičan, pa mu date oduška ovakvim šankom. Elegantno, jednostavno, a dinamično.

 Moderna praktična kuhinja sa velikim skladišnim prostorom

Drvo i mermer su zaštitni znak ovog šanka, super funkcionalnog. Čitavo ostrvo/šank je kao kuhinja za sebe. Jer, ima grejnu ploču, sudoperu, radnu površinu, i ogroman deo ispod za odlaganje svega – od sudova, preko escajga, krpa, stonjaka. U produžetku je predviđen i deo sa stolicama. Sve u svemu, u kuhinji ovog tipa se ne morate baviti rasporedom na zidovima. Ali treba voditi računa o aspiratoru iznad šporeta, kao i o mestu za frižider, mikrotalasnu, rernu i mašinu za pranje sudova.

Minimalizam pleni svojom svedenošću, jednostavnošću i velikim površinama

Liči pomalo na neku svemirsku letelicu… ali je sve kompaktno, a praktično

Čas ih vidiš, čas ih ne vidiš…

Minimalizam je idealan za manje prostore

Šta je kod minimalističkih kuhinja tako privlačno?

To što, zapravo, uopšte ne deluju kao kuhinje. Barem ne na prvi pogled. Posebno ne one prostrane. Deluje da je kod njih sve zamišljeno kao igra. Može da se podiže, spušta, uvlači, izvlači, ne vidi, a po potrebi i da bude uočljivo.

Najvažnija stvar kod minimalizma, pa i kuhinja tog tipa jeste…

…da je manje više. Ovde ne postoji strah od praznog prostora. Negativan prostor je čak vrlo poželjan. Ali imajte na umu da se minimalizam zalaže za jedno – estetika nikada ne ide na uštrb praktičnosti.

 
Biofilija ili ljubav prema životu u kuhinji se ogleda u zelenilu

Uneti prirodu u životni prostor je sjajno. Biljke oplemenjuju ambijent, zdrave su, i u ljudima stvaraju hormone sreće. Ovo je primer kuhinje gde je ostrvski deo i šank organizovan tako da pored praktičnog dela za rad i obedovanje, ima i deo sa živim, stalnim cvećem. Sjajno je što ovde možete gajiti i začinske biljke koje su vam nadohvat ruke prilikom spremanja hrane. Kao što se vidi na ostatku enterijera, police su iskorišćene kako za skladišni prostor, tako i za druge biljke u saksijama, odnosno voće i povrće u korpama.

Ako imate dovoljno prostora, uvek se možete opredeliti i za koncept živih zidova, odnosno zidova prekrivenih biljkama/puzavicama/cvećem.

Odlično iskorišćen prostor

Liči na neku kuhinju iz bajke, ili na ćošak koji vraća u detinjstvo

Spoj naizgled nespojivog – velikog drvenog ostrva sa kristalnim lusterima – stvara odličan efekat

Toplina, nonšalantnost, spoj praktičnog i lepog sa elementima udobnog ili šika, uz osećanja vraćanja u prošlost, u neka vremena gde smo deca, umazana džemom od šljiva ili domaćim ajvarom.

Poveći komadi nameštaja, reklo bi se – solidni, najčešće od prirodnih materijala, sa detaljima koji privlače pažnju – otvorene police sa lepim komadima posuđa, lepo obrađeni frontovi donjih komoda, ogromna ostrva po sredini kuhinja koja imaju skladišni deo otvorenog tipa. Praktičnost i personalizovan ambijent je nešto na čemu se ovde insistira.

Rustično i tradicionalno vrlo često jako lepo izgleda kao deo nekog drugog stila, na primer, modernizma. U tom slučaju, treba birati neki poveći komad nameštaja kao focal point prostorije, kao što je u ovom slučaju ostrvo, ili lepi starinski kredenac, ili nesvakidašnja radna površina koja se po potrebi izvlači iz donjeg kabineta.

Čuveni skandinavski hygge koncept ovde dolazi do izražaja

Sličan utisak se stvara i kod kuhinja u svetlijim stilovima, koji preferiraju svetlo drvo i svetlije tonove, kao što su Scandifornian i Boho. Beli kabineti sa kombinacijom drveta, pletenih korpi kao detalja, krpara i prostirki su elementi koji neminovno stvaraju utisak opuštenosti, poverenja i želje da se ne izlazi iz kuhinje (ako je to negde moguće, onda je to ovde). Ovakve kuhinje često imaju i delove koji služe za opuštanje i razbibrigu – na primer neki otoman u ćošku sa knjigama. Zamislite, čekate da se skrčka paprikaš ili pasulj, čitajući svoje omiljeno štivo i pijuckate kafu. Naravno, dobra ventilacija i veliki prozori su preduslov za opuštajuće aktivnosti.

Ko ne bi poželeo ovakav plakar u kuhinji?

Praktično rešenje ugaonog elementa

I korisno i dekorativno

I male kuhinje mogu da imaju lepo rešen prostor za odlaganje

Zanimljivo… 

Prostora za odlaganje nikad dosta. Čini mi se da je podjednako bitan kako u malim prostorima, tako i u većim. Jedino je pitanje kod manjih kako uklopiti sve skupa – dovoljno prostora za život uz dovoljno prostora za odlaganje stvari? U takvim situacijama pravilo je da nema pravila kada se radi o odlaganju. Jedino je važno da taj prostor ne remeti svakodnevne aktivnosti ukućana. Znači, svaki prostor je iskoristiv, bilo u vidu otvorenih polica, ugaonog rešenja unutrašnjeg kabineta, vertikalnog skladišta koje je ujedno i dekoracija…

Da ne dužim, mislim da gornje fotografije u nastavku govore više od reči… 🙂

Kako se vama čine ove kuhinje? Da li biste nešto od predstavljenog primenili kod sebe? 🙂 Baš bih volela da čujem vaše komentare…

(Fotografije preuzete sa Pinteresta)

Znate li da je tek početkom 20. veka profesija dizajnera enterijera i zvanično stvorena?

Glavnu ulogu je u tome odigrala Elzi de Volf (prozvana Lejdi Mendl posle udaje za engleskog diplomatu Sir Charles Mendl-a) nakon objavljivanja knjige „The House in Good Taste“ (1913). Rođena 1859. u Njujorku kao Ella Anderson de Wolfe, pre nego što je ostala upamćena kao dizajner enterijera i autorka, bila je glumica.

Elzi je, navodno, od malih nogu bila veoma osetljiva na svoje okruženje. Zamislite smelost u to vreme kada je viktorijanski dekor vladao, nesmetano i moćno, da neko odluči da ga ukine, i zameni svetlijim, jednostavnijim stilom u prostoru koji „diše“?

Nije čudo što je New Yorker zvanično objavio da je profesija dizajnera enterijera kreirana zahvaljujući upravo ovoj nesvakidašnjoj ženi.

Ostala je upamćena kao osoba koja je smelo izmenila mračne prostorije sa teškim draperijama svojih bogatih klijenata u svetle, prijatne ambijente oslanjajući se na sveže boje i francuski nameštaj i detalje iz 18. veka.

U svojoj autobiografiji sebe naziva „a rebel in an ugly world.“ Veoma je zanimljivo kako neko ko se rodio i odrastao u jednom okruženju, dobije ideju da ga menja. Da promeni svet koji je do tada delovao nepromenjiv, ukorenjen i nezamenjiv. Od malih nogu je, jednostavno, bila takva. U knjizi prepričava događaj iz svog detinjstva nakon dolaska iz škole. Zatekla je sobu u kući redekorisanu od strane njenih roditelja – na zidove su postavili tapete Vilijema Morisa sa motivom sivog palminog lišća i mrljama jarkocrvene i zelene na pozadini tamne, preplanule boje. Mala Elzi se bacila na pod, lupajući nogama, i kroz plač neprestano ponavljajući „Tako je ružno! Tako je ružno!“

Nakon prosečne glumačke karijere, definitivno je odlučila da se posveti karijeri dekoratera 1903, što je do tada bilo isključivo muško zanimanje. Sama je tvrdila da je „otvorila vrata i prozore Amerike, i pustila sunce unutra.“ Bila je isnpirisana ne samo osamnaestovekovnom Francuskom, već i engleskom umetnošću tog doba, književnošću, modom i pozorištem. Do 1913, njen ugled i slava su bili toliki da je tada dobila i svog najvećeg klijenta – Henrija Kleja Frika, jednog od najbogatijih ljudi u Americi toga vremena.

Lejdi Mendl je postigla to što je postigla zahvaljujući svom specifičnom karakteru i otvorenom duhu, i to ne samo po pitanju enterijera. Bila je slobodumna žena po mnogim pitanjima koja su i danas aktuelna.

Recimo, iako je bila udata, živela je sa Besi Marburi, pionirkom u svom poslu, baš kao što je to bila i Elzi. Besi je bila jedna od prvih ženskih pozorišnih agentica i među prvim ženskim producentkinjama na Brodveju. Pretpostavlja se da su bile i ljubavnice sve do Besine smrti 1933.

Ne samo da je promovisala drugačiji stil u enterijeru, već se podjednako žustro zauzimala i za poseban način ishrane – poluvegetarijanski, gajeći svoje organsko povrće. Bavila se jutarnjim vežbanjem, ponajviše jogom – pisala je da su među njenim redovnim vežbama bile stoj na glavi i hod na rukama.

Ova fenomenalna žena je preminula 1950. godine u Versaju u Francuskoj.

The New York Times je još 1926. de Volfovu opisao kao „jednu od najpoznatijih žena njujorškog društvenog života“ a 1935. kao „istaknutu u pariškom društvu.“ Iste godine su je eksperti iz glavnog grada Francuske proglasili najbolje obučenom osobom na svetu, ističući da nosi ono što je najbolje odgovara, ne obazirući se na aktuelnu modu.

„I am going to make everything around me beautiful. That will be my life.“ Elsie de Wolfe

(Image credits: Elsie de Wolfe – Wikipedia)

Ima li lepšeg ukrasa za zid od slike koju kada pogledate u vama probudi sreću i radost? Iako su danas sve popularnije 3D tehnike i digital printovi u vidu velikih postera koji, priznajem, umeju da budu i odlično rešenje ako se uklope u čitav enterijer, verujem i dalje da je svaka slika, ručno rađena, kao živa. Slično poput ćilima u koju su tkalje utkale svoje misli, priče, verovanja i energiju.

Nemamo svi novca za Pikasa ili Rembranta, ali i zašto bismo imali za te slike koje stoje po muzejima i kupuju se najčešće od strane kolekcionara ili multimilijardera koji njima najčešćeće samo ukrašavaju dom. A ne uživaju istinski u njima.

Zemlja Srbija ima dovoljno talentovanih ljudi u svim sferama koji nam donose lokalne proizvode, od hrane, preko odeće i obuće, pa do umetničkih dela. Verujem da je dužnost svih nas da takve ljude podržimo kupujući od njih.

Verujući u njih i njihov mali biznis, dajemo im entuzijazam i elan za dalje. Finasijski podržavamo njih i njihovu porodicu, a ne dajemo novac tamo nekim amazonima, ibajevima, i sl. Većina ljudi od svojih ruku i živi. Neki bi voleli da žive od svog trenutnog hobija, ali to još nije realno. Biće, samo ako te ljude podržimo. A svi znamo nekoga iz svog okruženja ko je svoju strast pretvorio u pravi mali posao koji stvara magiju.

Danas sam odlučila da vam predstavim jednu damu koja je upravo svoj talenat i strast pretočila u hobi – slikanje. Kao što to najčešće biva, kako samo život ume to tako da namesti, Ana se susrela sa slikarstvom sasvim slučajno i spontano, nakon što je upoznala veliku Zuzanu Halupovu, slikarku naivne umetnosti. Iako se Ana nije priklonila naivi, njena prvobitna dela – oslikavanje keramike i stakla, sa motivima cveća, imaju tu iskrenost i lepotu koju nose svi veliki umetnici kada se predaju svom radu i zaborave na vreme.

Ana Durgalova, Slovakinja iz Padine (opština Kovačica), školovala se u istom mestu – centru naivnog slikarstva. Kako kaže za sebe, umetnost i slikarstvo su njen celoživotni hobi, od kojeg baš i ne može da se živi, ali ona od njega ne odustaje.

Ana, pored slika, radi i abažure za lampe, oslikava klupice, poslužavnike… Svi ovi predmeti u vašem domu, nakon njenog rada, ožive prostor, daju mu toplinu i nežnost. Ali najvažnije je da Anine slike mogu da se nađu u enterijerima različitih stilova – od modernizma, minimalizma, boho stila, retromoda, japandija, itd.

Više o njenim radovima možete saznati na njenoj Fejsbuk stranici Ana Durgalova – Art: https://www.facebook.com/profile.php?id=100010050483097

Malo smo porazgovarali sa Anom po pitanju njene umetnosti, i evo šta ona kaže:

Od kada se bavite slikarstvom?

Jako davno, posao osiguranja me je odveo kod velike Zuzane Halupove,najveće slikarke naive. Vreme provedeno sa njom je pokazalo da mi se dopada slikanje i žao mi je što nisam počela da slikam naivu, već sam počela da oslikavam tanjire – keramiku i staklo. Slikala sam najviše cveće.

Koja je vaša omiljena tema i format?

Uvek omiljena tema – cveće, a u zadnje vreme otkrivam koliko mi se dopada apstrakcija.

Koje tehnike koristite?

Slikam akrilom na platnu ali koristim i tehniku pouring – izlivanja akrila.

Da li ste profesionalni slikar?

Ne, samouki slikar.

Je li slikarstvo posao ili hobi?

Hobi.

Može li od slikanja da se živi u Srbiji?

Teško, slikanje može predstavljati samo hobi i zadovoljstvo, a ako se nešto i proda to je plus.

Kako ljudi reaguju na vaše slike?

Do sada nisam pročitala negativnu kritiku ili su neki bili  osećajni i nisu napisali ništa negativno.

Ko/šta su vam uzori za vaše slike?

Nemam uzore.

Da li mislite da su slike danas prevaziđene, s obzirom na razvoj digitalnih tehnologija i digitalnih postera velikih formata?

Slike predstavljaju lepotu, osećanje, zadovoljstvo za onog ko slika i ko ih gleda u svom domu. O razvoju tehnologija ja ne razmišljam kao suparniku ove umetnosti.

Šta mislite o tapetama?

Samo dopuna na nekom zidu.

Ima li neka prostorija u domu za koju mislite da nije pogodna slika? Naime, neko voli sliku da vidi i u kupatilu…

Videla sam sličice malih formata u toaletu i mogu reći da sasvim lepo izgledaju.

Koji je vaš savet za biranje slika? Da li da ih ljudi biraju u skladu sa stilom u enterijeru ili u skladu sa svojom estetikom? Ili je, pak, najbolje naći ravnotežu između jednog i drugog?

Moje mišljenje je da bi trebalo da se prati stil u enterijeru, jer će doći do nesklada u celokupnoj slici doma, a zatim i boja i dimenzija slike.

Kog formata je bila vaša najveća slika, a kog najmanja?
Najveća 100x70cm, najmanja 30x20cm.

Imate li omiljene boje?
Do sada bordo, zlatna a sada sve više nežne nijanse i volim belu – za koju kažu da i nije boja ali...

Šta mislite o danas popularnom trendu, barem se meni tako čini, da ljudi vole da zatrpavaju zidove slikama različitih formata i žanrova, pravdajući se da sitnice i detalji čine prostor toplijim? Da budem jasnija, imate li utisak da se često dešava da ljudi imaju strah od beline zidova, tj. strah od praznog prostora?

„Manje je više“, belina predstavlja otvoreni prostor. I zato bi trebalo pažljivo prekrivati zidove -moje mišljenje.

Imate li uzore u domaćim ili stranim slikarima?

Nemam, pošto slikam razne motive i tehnike.

Iako industrijski stil ima svoju istoriju još od Prve industrijske revolucije (60-ih godina osamnaestog veka), nekako je sredinom prošlog veka postao naglo popularan, prvenstveno u Engleskoj i SAD (Njujork).

Razlog?

Manjak stambenog prostora u gradskim sredinama. Zato su napuštene fabrike i skladišta pretvorene u životne prostore. Štaviše, arhitekte i vlasnici su izmenili industrijske zgrade dodajući arhitektonske, moderne i stilizovane detalje.

Šta je urbani industrijski stil?

Njujork je sredinom dvadesetog veka bio centar boemskih umetnika, koji su voleli da borave u jedinstvenom otvorenom prostoru gde su mešali privatni i profesionalni život. Recimo, Endi Vorholova Fabrika (studio) je u stvari bila napuštena fabrika na Menhetnu, koja je bila mesto za okupljanje umetnika tokom trajanja Pop Arta.

Danas, inspiracija su i dalje industrijske strukture, uz upotrebu metala, golih cigli i neobrađenog drveta. Koristi se kombinacija starog i novog nameštaja, koža je česta na nameštaju za sedenje. Idealno je ako je već korišćena i pohabana, jer asocira na vintage stil. Takođe, ovde ćete naći čelik, staro gvožđe, vidljive instalacije, bakar, nikl, itd.

Samim tim i osvetljenje je u skladu sa ostatkom stila – koriste se industrijske, retro lampe. Recimo, najpopularnije su stilizovane viseće Edisonove lampe, izumljene još 1879.

Kolorit je neutralan. Koriste se crna, siva, bela sa povremenim akcentima tamnijih tonova. Toplije boje su poželjne, jer stvaraju „pozivajuću“ atmosferu, kao npr. braon ili boja senfa.

Podovi su najčešće drveni (ali mogu biti i betonski i od vinila), i oni daju dozu topline, dok metal u detaljima i ostatku nameštaja pruža modernost i eleganciju. Neretko se koriste i drvene palete za nameštaj.

Kako na pravi način primeniti industrijski stil u domu?

 Vizuelno, ovaj stil deluje opušteno, ali i nekako „na ivici“ u isto vreme. Zato njemu treba prilaziti oprezno. Ovde funkcija ima primat u odnosu na formu, i otkriva sve ono što bi normalno bilo sakriveno.

Ako volite ovaj stil a niste baš najsigurniji kako ga pretočiti u realnost, krenite od pretpostavke da je u pitanju stil koji otkriva dušu prostorije ili čitavog objekta. Poenta je postići sirov stil, na ivici, koji deluje nedovršeno, a opet koherentno i jedinstveno. Praktičnost i raznovrsnost su glavni principi koji daju industrijskim enterijerima nepogrešivi šmek.

Takođe, grede su vrlo česte u industrijskim prostorima. Upravo one daju taj fabričko-skladišni utisak. Ako želite više istorijski ugođaj, ostavite drvo neobrađeno. Ali ako želite nešto malo uglađenije, restaurišite drvo ili ga ofarbajte u neku življu boju zarad modernijeg izgleda.

Šta „inudstrijski“ danas podrazumeva?

Današnji industrijski stil je gostoljubiv, topao, lep i izražajan, fini balans teksture i materijala. Kako se promenio da bi odgovarao modernom dobu i zašto?

Industrijski stil je evoluirao vremenom zahvaljujući svojoj fleksibilnosti da se dobro miksuje sa drugim stilovima. Danas se često kombinuju industrijski elementi sa skandinavskim enterijerima. Ova dva stila se lepo nadopunjuju jer oba imaju zajedničko nekoliko stvari: neutralnu paletu, spajanje različitih tekstura i funkcionalnost. Takođe, japandi je dobar par sa industrijskim stilom, jer sirovi materijali poput mesinga utiču na stvaranje umirujuće atmosfere po kojoj je japandi i poznat.

Tako se danas ovaj nekada „sirovi“ stil često „umekšava“ dodavanjem mekanih komada nameštaja i tepiha, jastučića i umetničkih dela. Najupečatljiviji dizajnerski element koji može dodati mekoću i toplinu u industrijski enterijer jeste osvetljenje.

Da biste postigli toplu, ugodnu sobu, menjajte vrste osvetljenja kako biste stvorili male svetlosne delove. Najvažniji su prekidači sa mogućnošću doziranja, tj, pojačavanja i prigušivanja svetla (dimmer switch) – oni određuju ton i trenutno menjaju atmosferu prostorije.

Da li vi imate neke elemente industrijskog stila u svom domu? 😊

(Image credits: Pinterest)

Želim odmah da naglasim, na samom početku, da to što je ovaj stil o kojem će biti reči u predstojećim redovima, primarno definisan kao stil mlađe populacije (od ranih dvadesetih do kasnih tridesetih) nipošto ne znači da među starijima nema onih kojima se isti dopada.

Ili da iz nekog razloga ne bi trebalo da vam se dopada…

Znamo već da enterijer treba da bude odraz našeg unutrašnjeg osećanja, kao i potreba.

Postavlja se pitanje zašto se mladi okreću baš ovom stilu, poznatom i kao Grandmillenial stil?

Termin, relativno mlad po nastanku (oko 2019) predstavlja spoj starog i modernog, a plod je svojevrsnog bunta mlađe generacije protiv današnjih minimalističkih, monohromatskih i poprilično sterilnih stilova u enterijeru.

Ono što je meni bilo pomalo čudno u čitavoj priči oko stila jeste to što sam ja mislila (recimo, pretpostavljala) da mladi vole moderno, jednostavno, nepretenciozno i svedeno. Biće da vole, ali obogaćeno detaljima koji asociraju na neka prošla vremena, ponajviše na ušuškanost bakine kuće.

(Izvor: Pinterest)

Tekstura ima raznih (čak je miks i poželjan), dekor je veoma upečatljiv, nameštaj nasleđen, i krupan. Ponekad deluje kao da je jednostavno ubačen tu, da ne pripada, ali se vremenom odomaćio.

(Izvor: Pinterest)

Šta je poenta?

Mešanje naizgled nespojivog – tamnog drveta sa porcelanskim posuđem. Tu su volani, vezena posteljina, zavese sa cvetnim šarama, floralne tapete. Naglasak je na svežem i modernom, iako na prvi mah može da deluje kao da se radi o starom nameštaju koji guši prostor.

(Izvor: Pinterest)

Dodir modernog je u manjini u odnosu na vremešne materijale i komade nameštaja, ali je najupečatljiviji u dekoru (npr. zlatne, bronzane, hromirane ili metalne vaze), kao i u kvakama, šarkama, okvirima i osvetljenju.

(Izvor: Pinterest)

Kada se pojavio tačno ovaj stil? To niko ne može sa sigurnošću da tvrdi. Ali je odraz potrebe da se u sadašnjost koja je užurbana, a često i bez duše, unese baš to – doza autentičnosti, a samim tim i topline.

(Izvor: Pinterest)

Zašto se evocira prošlost u vidu bake i njenih miljea i cvetne posteljine?

Jer većina odraslih ljudi, a koji su imali tu povlasticu da vreme provode sa bakom i dekom, danas najlepša sećanja vezuje upravo za te periode iz detinjstva. Roditelji naših roditelja su ti koji su uvek bili bezrezervno za nas, nikada nas nisu grdili ni korili, a živeli su u domovima koji su reflektovali njihovu dušu – otvorenu, toplu, mirisnu, nezaboravnu.

(Izvor: Pinterest)

Verujem da Grandmillenial stil i mnogi kod nas vole i unose u svoj životni prostor. Mi se tako vraćamo našoj tradiciji i korenima, inkorporirajući neke rustične detalje kako bismo ih sačuvali od zaborava.

I dopada mi se što sve više, kako običnih ljudi, poput vas i mene, tako i svetski poznatih dizajnera i dekoratera, počinje da ima sluha za ovakve stilove, koji oplemenjuju moderno.

(Izvor: Pinterest)

I da završim citatom jedne svetske dizajnerke o Grandmillenial stilu: „Mislim da je ovaj stil tako uspešan jer je tako zabavan i pun ličnosti… Oslobađa vas da donosite odluke o dizajnu i stvarate prostor koji je sve samo ne sterilan i bezličan. Ovaj veliki stil vas ohrabruje da budete drugačiji, i mislim da, posebno danas, to prija mnogim ljudima.“

Kako se vama čini ovaj stil? 🙂

Sve više kada razmišljam o enterijeru ili radim na nekom projektu, shvatam da se ono najvažnije u prostoru ne tiče nameštaja, dekora ili osvetljenja, već psihologije.

Kada uđete u sobu, razne stvari će diktirati kako se osećate, od toga da li je mračno, prenatrpano stvarima, ili preintenzivnog kolorita. Tek kada se o svim elementima vodi računa, dobija se osećaj prijatnosti, ugodnosti, ali i sigurnosti, što smatram da je negde i najvažniji osećaj u enterijeru.

Otvorite vrata, zakoračite i osmotrite. Paf! Zapljusnuće vas najpre boja. Prijatna ili ona, kako ja volim da je zovem, prenaporna. Stvarno ima boja i kombinacija od kojim mi pripadne muka. Baš kao i od preslatkastih parfema. Uvek kada je prostor ili vazduh prezasićen samo jednom komponentom, nećete se osećati dobro.

E, zato je taj balans toliko bitan u enterijeru. A boja je posebna priča.

Mnogi imaju svoju omiljenu boju. Na primer, ljubičastu, narandžastu ili plavu. I pošto je vole, misle da ako čitav stan oboje u nju, biće im lepo. Međutim, iznenade se kada uđu u takav prostor i uopšte im ne bude lepo. Naprotiv, počinju da se osećaju kao da se guše.

Otkriću vam tajnu: guši vas vaša omiljena boja.

Zašto? Ako je toliko volite, ima li logike da vam toliko ne prija?

Ima, jer su naše omiljene boje najčešće iz palete hladnih ili toplih boja, a one su sve veoma intenzivne. Retko ko će reći da mu je omiljena boja bela ili bež. Istina, ima i takvih, ali su u manjini. Recimo, moja omiljena je siva, i volim je u svim tonovima i nijansama, ali volim i da je razbijem još nekom bojom.).

Oku i duši ne prija previše bilo čega. Da, na kraće staze, ali ako ste stalno u zelenom enterijeru ili narandžastoj dnevnoj sobi, posle nekog vremena će vas verovatno početi da boli glava, hvata nervoza, drma razdražljivost…

Zato se te omiljene, jače boje, zovu akcentne. I u enterijer se unose u manjim količinama. Tako da vam ka njima skreće oko kada ih se zaželite. Umesto opcije da gde god da pogledate budete zaslepljeni jarkim bojama.

Eto, tako se iz čitave ove priče iskristalisalo prvo pravilo kojeg zovu i najstarijim:

Pravilo 60-30-10

Procentualno, 60 posto bi u vašoj sobi trebalo da dominira neutralna boja (bela, bež, svetlosiva, boja peska, i sl.). To znači da ćete zidove okrečiti u toj boji ili postaviti tapete tog kolorita.

Drugi broj predstavlja 30 posto sekundarne boje (veći komadi nameštaja, poput komoda, plakara, skladišnih prostora, većih sofa, itd.), a 10 posto su, zapravo, one akcentne ili vaše omiljene boje koje smo gore pominjali (manji nameštaj i dekor).

Naravno, pravila su tu da se krše. Recimo, neko voli da mu zid bude centralna tačka u enterijeru (focal point) i jednostavno želi da ga istakne nekom jačom bojom. To je skroz u redu, isto kao i kada se u kuhinji usklađuje boja zida sa bojom poda, ili kuhinjskih ormarića. Često se u kuhinjama koje imaju šank ili bar gornja ploča radi u boji zidova ili ormarića. U tom slučaju bi i ostale ploče trebalo da su u istoj boji i materijalu.

Šta je sekundarna boja koja čini 30 procenata?

Ovde je najvažnije upamtiti da ona treba da je slična dominantnoj boji – ona je negde između smelog i neutralnog.

Na primer, ako je vaša soba bela ili krem, svetloplava, zelena ili žuta su uvek dobar izbor kao sekundarna boja. I najčešće se koriste za manje komade nameštaja ili tepihe i prostirke.

Sekundarna boja, zapravo, stvara dubinu i interesovanje za dekor.

Akcenat od samo 10 posto omiljene boje – nije li premalo?

Skoro sam čula za aforizam – otrov se čuva u malim flašicama, ali i eliksir mladosti, i baš me je i nasmejao i oduševio. I sjajno se uklapa u ovu priču o malim kapima stilskog eliksira u vašoj sobi.

Ako malo preterate pa odete na 15 ili 20 procenata (što, priznaćete, nije previše i dalje), možete da stvorite otrov sami sebima. Jer, verovali ili ne, u enterijeru je sve u detaljima.

Naizgled se čini nevažnim hoće li ta barska stolica imati narandžasti tapacirung i drvene noge, ili crni mebl štof sa hromiranim nogarima. Ali to je nevažno samo na prvi pogled.

Dizajn enterijera je vizuelna umetnost. I baš zbog toga je balans između neutralnog i vrištećeg veoma bitan i poželjan.

A koje su to boje koje najbolje funkcionišu u tih 10 procenata, a pri tome zauzimaju mali deo sobe, i daju vam prostora da dišete zahvaljujući koloritnom ekvilibrijumu?

Na primer, limunžuta, narandžasta, crvena, zelena, plava, ljubičasta. Jastučići, ćebad, slika na zidu, komad vaze ili grnčarije mogu biti u tim bojama. Ako volite zavese u jačim bojama, vodite računa o ovom koraku, s obzirom da je draperija najčešće poveći komad, iako je dekor u pitanju. Nekako je iskustvo pokazalo da su draperije najefektnije kada su neutralne. Naravno, druga je priča u dečjoj sobi, tu se možete igrati do mile volje.

Točak boja i analogne i komplementarne boje

Ko nije čuo za čuveni krug boja? Još smo se u osnovnoj školi baktali osnovnim i sekundarnim bojama, tercijarnim, pa toplim i hladnim… ko bi mislio da će nam danas svo to znanje (neko pomalo i zaboravljeno) danas dobro doći. I to za prostor u kom boravimo!

Pravilo 60-30-10 možete primeniti na analogne i komplementarne boje, odnosno na one jedne pored drugih na točku (analogne) i jedne nasuprot drugih na krugu boja (komplementarne).

Šta to znači u praksi?

Recimo, kada birate analogne boje i odlučite se za zelenu, odnos će biti ovakav:

Zelena 60%, žuto-zelena 30% i žuta 10%.

Ako želite da vam glavna boja bude plavo-zelena, videćete na krugu boja da su pored nje plava i plavo-ljubičasta, te će odnos biti: 60% plavo-zelene, 30% plave i plavo-ljubičaste 10%.

Vidi se na točku boja da sve ove boje imaju i svoje podnijanse. Vi možete slobodno izabrati 3 boje jednu pored druge iz spoljnjeg kruga, a onda ako želite nijanse i tonove, pozabavite se i unutrašnjim krugom.

Ako ste tip koji voli malo dramatičnije odnose, onda ćete najverovatnije odabrati komplementarne boje, a koje se nalaze jedna naspram druge na točku.

Na primer, plava i narandžasta. Akcentna boju u ovoj kombinaciji birajte crnu ili belu.

Žuta i ljubičasta, akcentna: bela ili braon.

Crvena i zelena, akcentna: zlatna ili srebrna.

Zanimljivi sajtovi i aplikacije na temu boja

1. Adobe Color – https://color.adobe.com/create/color-wheel

Adobe Color je besplatna veb usluga koju svako može da koristi. Dakle, svako može da otvori prozor veb pretraživača, da ode na color.adobe.com, a zatim da počne da se igra sa svim ovim sjajnim alatkama za kreiranje tema u boji.

2. ColorSnap aplikacija – https://www.sherwin-williams.com/content/colorsnap

Želeli biste da promenite zid u sobi, ali niste sigurni kako bi izgledao? Ili, dopada vam se jedna boja sa novog prekrivača, ali ne znate ni kako se zove, ni kako da je nađete, ni kako bi izgledala na zidu vašeg kupatila? Ništa zato. Ova aplikacija će vam sve to omogućiti, ali I još mnogo toga.

3. TapPainter aplikacija – https://apprecs.com/ios/835306599/tappainter

TapPainter vam omogućava da vizuelizujete unutrašnje prostore u novim bojama u odnosu na uslove prirodnog osvetljenja. Analizira promenu unutrašnjeg osvetljenja, čuva je i prilagođava osvetljenost boje na osnovu osvetljenja prostorije u okviru slike.

A ako želite još malo više informacija o tome na šta bi trebalo obratiti pažnju prilikom slaganja boja u enterijeru, i koje su to zanimljive aplikacije koje će vam olakšati život u svakodnevici, bacite pogled na moj e-book – priručnik MIX MATCH od poda do plafona ili: Šta s čim ide u enterijeru?

Danas me često pitaju kako zamišljam idealnu dnevnu sobu, ili, još bolje, radni prostor, i mogu reći da se veoma iznenade kada kažem: „Sa knjigama.“

„Šta, knjigama? Kakvim knjigama?“

„Onim pravim, sa mirisnim koricama i hartijom što škripi kad se protrlja među prstima.“

„Hm, pa zašto danas u svetu elektronike i svega mogućeg prisutnog online? Zar nisu te knjige na tolikim policama samo preduslov za prašinu?“

Možeš misliti… Što ste me pitali ako vam se ne dopada odgovor 😂

Drvo, kamen, i detalji, poput polica sa knjigama, jastučićima, cvećem, tepisima koji ušuškavaju prostoriju… sve to negde u meni oživi svaki put kada radim dizajn između četiri zida.

Još kada se pojave ljudi sa kojima sam na sličnim talasnim dužinama i kažu “Onako kao nekada, kada je sve imalo svoje mesto i kada lepota nije bila višak,” meni nešto divlje zakuca u grudima.

Zanimljivo je da je lepota u očima posmatrača.

Tako, svako ima svoje viđenje lepoga.

A ta lepota je nekako veoma važna kada se radi o enterijeru. Bitno je da ne bude samo hladno lepa, već i da ima karakternu lepotu, odnosno ono nešto što je čoveku koji će biti okružen njom, važno.

Znači, personalizovani prostor i oplemenjen detaljima, teksturama, materijalima, oblicima, raznovrsnim osvetljenjem.

Evo, na primer, rekli su mi, hoćemo prostor na spratu da bude otvoren, ali zonski definisan! I da bude u jednom delu soba sa bilijarskim stolom! Svetla, prostrana, i što je najvažnije, drugačija od ostalih prostorija. Da ima dah prošloga, da bude pomalo klasična i pomalo stroga, da vrati u neka vremena koja su otvarala srca i budila ponos u čoveku.

I, eto, meni bi jasno.

Ljudi znaju šta žele. Iako je celi stan u modernom stilu, oni su hteli jedan deo da bude drugačiji, da je deo celine, ali opet poseban. I u tome se vidi duša enterijera.

Ogroman stan, sa prostranim ulaznim delom i hodnikom u prizemlju, sa radnom sobom i bibliotekom u kojoj je i klavir, potom dnevni boravak, trpezarija i kuhinja, kupatilo, i divno ćoše ispod stepenika – pravim kutkom za uživanje. Dnevna soba izlazi na veliku terasu.

Na spratu je otvoreni prostor sa kutkom za uživanje desno od stepenika (treba napomenuti policu sa knjigama koja se provlači čitavom vertikalom stepeništa i ulazi na sprat), sobom za bilijar levo (izlazi na ogromnu terasu, veličine dvosobnog stana), kuhinjom sa šankom i dnevnim boravkom. Tu je i kupatilo.

Sve u svemu, drvo, mermer, crveni akcenti, dosta zelenila, dosta osvetljenja, su glavni motivi koji čine ovaj stan.

Dodala bih, i svi ti skriveni ćoškovi u kojima čovek može da utone i radi nešto za svoj užitak: čita, svira, igra bilijar, pijucka u drgom društvu, samo sedi i meditira… Bukvalno je do osobe i njenih želja 😍

Uživajte u galeriji…

Imam utisak da je ljudima negde najveća „muka“ i pitanje nakon što prođu čitav proces obilaska raznoraznih stanova i odabira onog pravog, pa podnošenja zahteva za kredit i čekanja na odobrenje istog, sledeće – kako opremiti enterijer u kom treba da žive? Pogotovo ako imaju novca, što se kaže, knap.

Retki su oni koji vole da čeprkaju po sajtovima i da „uparuju“ komade nameštaja, boje, teksture… I onda se najčešće dešava da se kupe najjeftiniji komadi ili oni najosnovniji sa vizijom da će se ono što je preostalo na to-do listi kupiti u neko dogledno vreme. Kad bude više para.

Poznato mi je, jer je tako i kod nas tekao proces kad smo kupili stan. Tada sam bila na fakultetu i nisam se mnogo pitala oko uređenja ni kupovine, jer nisam zarađivala. Ali sam bila svedok kako se proces odvijao. Pošto odmah nismo kupili sve lustere kao ni zavese, to se tako otezalo. I to ne mesecima, nego godinama. Sve do moje udaje. Koliko god to zvučalo neverovatno.

Jer, nije sve ni u parama. Nego u inerciji. Čovek je takav da ako nešto ne završi odmah dok ga to drži i prožima celog, onda verovatno ni neće u skorijoj budućnosti. Naprosto, dese se neke druge stvari, obaveze. Uvek nešto drugo ima prioritet, jer realno „možemo i bez lustera, a i te četvrte stolice za trpezarijskim stolom.“

Realno, može se bez svega. Jedino se postavlja pitanje kako takav prostor utiče na vaš svakodnevni život i mentalni sklop? Osećaj da stalno nešto nedostaje ume da bude naporan i frustrirajući iz dana u dan. Tek kada vi odredite šta vam je prioritet i u čemu se osećate kao svoj na svome, onda ćete biti zadovoljni i mirni.

Dizajneri enterijera kada uređuju neki prostor, uglavnom biraju komade nameštaja u skladu sa klijentovim mogućnostima i ukusom. Nakon više ideja moodboard-ova i 2D osnova, uklapanja materijala, komada, kolorita, osvetljenja, dolazi se do završnog finalnog 3D rendera. Isti, zapravo, predstavlja enterijer koji je u skladu sa klijentovim finansijskim mogućnostima, ali i emotivno-praktičnim potrebama.

Zato je ovaj blog posvećen uređenju jedne sasvim prosečne dnevne sobe (u smislu veličine i nameštaja) sa ciljem da pokaže da ulaganje u enterijer ne mora da bude preveliki atak na vaš budžet.

Kako izabrati nameštaj za dnevnu sobu i gde?

Bilo da ste pobornik klasičnog modernizma ili minimalizma, ili pak malo razbarušenijeg „modernog“ enterijera, ovde će biti predstavljeni neki od komada koji bi trebalo da zadovolje vaš ukus i estetiku. Fokusirali smo se na nekoliko bredndova – Ikea, Jysk, Lesnina XXXl, uz Emmezzetu, na primer, i još neke prodavnice za detalje. Ali to ćete videti dalje u tekstu.

Želela bih da napomenem da ovde cilj nije bio nikakav marketing navedenih brendova, niti njihova reklama, niti ja dobijam bilo kakvu proviziju za to, već je poenta samo biranje komada u skladu sa mogućnostima prosečnog stanovnika Srbije.

Uvek će neko reći bez ovoga mogu, ovo ne želim, ovo mi je ružno, itd. Ovde je cilj bio samo da vam dam ideje i pružim neki raspon cena koji će biti preduslov za prijatnu dnevnu sobu.

Krenuli smo od sledećeg:

Bež sofa na rasklapanje, Lesnina, cena: 56 hiljada dinara

Crna fotelja, Jysk, cena: 15 hiljada dinara

Klub stočić, Jysk, cena: 7 hiljada dinara

Tabure crni sa zlatnim, Lesnina, cena: 5 hiljada dinara

TV element – komoda, Lesnina, cena: 15 hiljada

Otvorena polica, crno-zlatna, Lesnina, cena: 68 hiljada

Luster, Lesnina, cena: 6.900,00 dinara

Kada smo uklopili sve elemente, evo našeg prostora:

Ono što se može primetiti jeste da je minimalizam u pitanju, i možda će određenoj grupi ljudi i odgovarati ovakav izgled.

Eventualno se može ubaciti neki art print ili umetnička slika iznad sofe.

Šta nedostaje, a neophodno je?

Dodatno osvetljenje.

U narednom koraku smo ga ubacili, kao i još neke dekorativne elemente:

LED plafonjere 4 u kompletu, Lesnina, cena: 1.500,00 dinara (akcija je u pitanju)

Podna lampa, Ikea, cena: 4 hiljade dinara

Visilica zlatna pored televizora (2 kom.), Emmezzeta, cena: 10 hiljada komad

Zidni tapet, imitacija kamena, cena rolne: 3.600,00 dinara (dimenzije 10.5m x 53cm)

Drvene zidne letvice, cene se kreću između 30 i 50 evra po metru kvadratnom

Sa ovim dodatnim stvarima, enterijer je dobio ovaj izgled:

Drvene letvice se ne vide, na zidu su levo, kod televizora

Naravno, bez svih ovih detalja može. Preporuka je da osvetljenje bude potpuno. Sve ostalo, što vi smatrate da je višak, slobodno ignorišite.

Takođe, crno-zlatna polica može da bude i zamenjena, na primer, ugradnim bio kaminom, čije se cene kreću već od 15.500,00 rsd, što je znatno jeftinije u odnosu na policu.

Dodatna napomena: nama su za zid kod sofe bile potrebne 4 rolne tapeta (dimenzije zida 536cm x 280cm).

Posebnu toplinu daje bio kamin, naročito noću

Tepih i zavese nisu postavljene, što ne znači da ne treba da ih stavite ako ih volite u domu. Pre svega su odlična zvučna i toplotna izolacija. Jedino imajte na umu da će biti dodatna investicija.

Sve u svemu, kada se podvuče neka konačna crta, svoju dnevnu sobu možete opremiti uz sumu od oko 1000 evra. Neko će moći i za nižu sumu da nađu sve što im odgovara, ovo je bio moj izbor koji mi je delovao prijatno i adekvatno za dnevni boravak.

Naravno, neke dodatne detalje i dekor, poput jastučića, vaza, visilica pored televizora i sl. ne morate odmah nabaviti. Oplemenjujte svoj prostor korak po korak i tako uživajte u ovom procesu stvaranja 😊 Jer, hteli mi to ili ne, svaki enterijer je specifičan i drugačiji upravo zbog detalja koji daju šarm i toplinu.

Birajte svoj kolorit i akcentne boje. Neka to bude nešto što vama prija i što je u skladu sa vašim temperamentom. Takođe, ako volite prirodne materijale u enterijeru, ne libite se da ih ubacite – ratan, juta, trska, travertin, pluta, terakota…

Kakva su vaša iskustva sa kupovinom nameštaja i uređivanjem prostora? Imate li neke omiljene radnje i brendove ili se radije odlučujute za nameštaj po meri? 😏

Stvorili su se niotkuda držeći se za ruke kao zaljubljeni srednjoškolci. Posle sam shvatila da su ipak došli odnekuda, i to „iz raja,“ po njihovim rečima i zacakljenim očima. A raj je, zapravo, Tajland i Maja Baj plaža.

Pomislila sam, Bože, kako je lepo kada se ljudi drže za ruke posle 30 godina braka, a 40 zajedničkog života. I kako je divno kada ostanu mladi duhom. A iskrena da budem, oni su delovali mnogo mlađe nego što zapravo imaju godina. Tek sa ponekom borom, sedim vlasima (mislim da ih ja imam više nego oni skupa) i vedrim duhom, veselo su mi stavili do znanja: „Mi jesmo matoraći, ali to ne znači da moramo da volimo sve što je staro i prolazno. Naprotiv, mi imamo veliku želju da živimo u stanu koji će svojim izgledom, bojom i teksturom da podseća na najlepše plaže na svetu!“

O, da, kako je ovo moćno zazvučalo!

Toliko snažno da nisam mogla da odbijem.

Moram da istaknem da su oni bili stariji bračni par koji su imali već odraslu decu, i svu ušteđevinu i pare koje su imali su trošili na putovanja. Što je meni bilo jako inspirativno, jer su me „uboli“ u centar. To je i moja želja oduvek. Putovanja. Svuda. A ponajviše kada odem u penziju. I nekako smo se skopčali.

Bez obzira što nisu imali nešto previše novca, ali je bila određena svota koju su sačuvali za ovu priliku. Za svoj „morski stan iz snova.“

Dogovorili smo se da određeni materijali mogu biti i improvizacije (tipa, kamen može biti imitacija ili čak i tapet, zatim koža može biti veštačka, tirkizne pločice ne moraju biti „made in Italy,“ kao ni grnčarija ili dekor…).

Sve u svemu, jedna lepa priča i saradnja je bila na pomolu. Složili su se da je jedini preduslov da se osećaju prijatno u enterijeru, da bude svetao i, primarno, veseo i vedar.

Uz plaže koje smo izdvojili (Bells Beach u Australiji, Kajo Largo na Kubi, Koh Kradan i Maj Baj na Tajlandu, Moskito Baj u Portoriku i Rainbow Beach u Australiji), stvorili smo kolaž i paletu boja koja im se dopala i asocirala na pesak, more, zelenilo…

Ono što smo uradili, sledi u nastavku. I stvarno, sad kad se osvrnem na čitavu priču i projekat, shvatam da su godine samo broj, a da su njih dvoje pozitivniji i vedriji od većine osoba duplo mlađih od njih.

Ulazni deo (gore) sa mavarskim stilom pločica (mural), zlatnim ogledalom koje je simbol sunca, parketom boje meda koji asocira na peščanu plažu i tepihom sa prugama koji je u sebi stopio boje sa kolaža

Dole: pogled iz hodnika na trpezariju i delić dnevnog boravka

Trpezarija i dnevni boravak. U trpezariji okrugli, stakleni sto korespondira sa okruglim lusterom-visilicom po koloritu i boji, istovremeno asocirajući na nijanse mora

Pogled na kuhinju prekoputa trpezarijskog dela. Poseban šmek daje lučni ulaz kao i tirkizna grnčarija pored. Zidovi sa kamenom teksturom na ulazu u kuhinju i pločice u nijansama plave uz belu u kuhinji su podsećanje na more i kamenje/stene koje more zapljuskuje

Trpezarija

Dnevni boravak koji nije veliki, ali je ušuškan i udoban

Kuhinja

Posebnu draž kuhinji daje velika doza prirodne svetlosti

Spavaća soba sa radnim delom

Pogled na bračni krevet

Kupatilo – svo u tirkizu i plavetnilu sa velikom kadom, što je bila izričita želja klijenata

Kupatilo nije veliko, ali je ugođaj u njemu pravi morski

Detalji i lepota kontrasta u teksturama i materijalima: stakleni, zeleni stočić, rustični kameni zid (imitacija), mebl štof i kožni plavi jastučić

Terasa na koju se izlazi sa 3 strane – iz hodnika, trpezarije i kuhinje

Pogled iz ptičje perspektive na ceo stan

I, kako se vama čini? Da li biste mogli da živite u ovakvom stanu u gradu ili mislite da je idealan samo za morsko okruženje? 😀

Kada se kaže modernizam, može da se misli na svašta. Ali baš svašta.

Od minimalizma, do organskog modernizma, skandinavskog stila, japandija, itd. Dodatno komplikuje stvar i činjenica da je danas moderni izraz u enterijeru osnova za nadograđivanje nekih složenijih ambijenata.

Tako, na primer, ako neko voli egzotiku i daleke zemlje, imaće naklonosti ka etno stilu. Opet, retko ko će, recimo, afrički stil u svakom detalju inkorporirati u svoj enterijer. Prvo, nije izvodivo nabaviti sve detalje i elemente. Drugo, naći svaki komad nameštaja ili dekora u afričkom stilu bi bila zasigurno i ne baš jeftina investicija. I treće, bez obzira na lični ukus i tendencije, čovek današnjice teži praktičnom.

Iz tih razloga se baš modernizam najlakše kombinuje sa svim ostalim stilovima, pravcima, ideologijama, itd.

Isto je i sa rustičnim modernizmom. To je modernizam koji svoju jednostavnost, ravne linije i transparentnost miksuje sa organskim elementima. Teži se prirodnim materijalima, oblicima i teksturi. Naglasak je na drvetu, kamenu, svedenijem koloritu, vremešnim ili „vintage“ detaljima.

Poneko voli da ubaci već korištene predmete ili komade nameštaja kako bi istakao tu rustičnost. Međutim, najčešće nema potrebe da se odričete modernog nameštaja kako biste stvorili detalje bitne za toplinu enterijera. Čim ubacite drvo na zid ili plafon, ili kožne tepihe, zatim ciglu ili kamen, kao i tapiseriju ili grnčariju, momentalno postižete željeni efekat.

I što je najvažnije, ne morate da vagate koliko određeni komad nameštaja u sebi ima rustičnog procenta kako bi se uklopio u celinu. Ili kako da uz postojeće elemente kreirate svoj stil i date prostoru u kojem boravite lični pečat.

Jer, ne zaboravite – jedno je šta nalažu trendovi i profi dizajneri enterijera, a sasvim je nešto drugo šta vama „leži.“ Mentalno zdravlje i enterijer su tesno povezani.

Hajde da vidimo na praktičnom primeru kako to izgleda.

Step-by-step.

Napomena:

S obzirom da je oblaganje velikih zidnih površina prirodnim materijalima ponekada poprilično skupo, uvek se možete okrenuti tapetama ili imitacijama. Ako ste baš „eko-tip,“ uradite neki deo zida ili omiljeno ćoše u drvetu ili kamenu, za svoju dušu. Nećete dati mnogo novca, a biće vam milo kad god vam pogled padne na tu lepotu.

Hajde sada i da vidimo kako smo to (s)mixovali&matchovali!

Pogled sa ulaza na kuhinju i trpezarijski deo

Trpezarija i dnevna soba

Trpezarija i dnevni boravak (pogled iz kuhinje)

Bife komoda u trpezariji sa malom zidnom policom iznad

Dnevna soba

Kamin kao graničnik između trpezarije i dnevne sobe, a opet spaja oba dela u toplu celinu

Prostor noću

Kuhinjski rustik zid od cigle

Ulazni deo (hodnik)

Plakar u malom hodniku između kupatila i spavaće sobe

Rustični modernizam može da bude više ili manje rustičan. To zavisi bukvalno od vas. Da li ćete stavljati grede na plafon i drvne obloge na zidove, vaš je izbor. U svakom slučaju, određeni nivo povezanosti sa prirodom mora da postoji. Zato ovaj modernizam u svom imenu ima i taj dodatak „rustic.“

Za kraj imam potrebu da napomenem da estetika nikada ne treba da vam bude prioritet u odnosu na praktičnu stranu enterijera. Ako možete, uvek tražite balans između njih. Jer, na kraju, kada se podvuče crta, svaki stan ili kuća je mesto gde će neko da živi. Da li jedna osoba ili čitava porodica. Zbog toga treba voditi računa da ima dovoljno „skladišnog“ prostora – plakara, cipelarnika, čiviluka, polica, komoda, i sl.

Takođe, važno je da prostor „diše“. Šta to znači? Da nameštaj nije zbijen i da može da se prolazi komotno između delova, da se zaobilazi, ali i da se normalno seda/ustaje. Zato kada uređujete ili preuređujete svoj životni prostor, uvek se zapitajte šta vam je prioritet i da li vam nešto odgovara ili ne.

Kako vam se čini ovaj rustični modernizam? Pišite utiske… 🙂