Archives June 2022

Sećate li se scene iz filma „Moja Afrika“ (Out of Africa, 1985) kada Robert Redford i Meril Strip lete u otvorenom avionu preko afričkog kontinenta u svoj njegovoj lepoti?

(Image credits: Pinterest)

Uz muziku fenomenalnog Džona Berija, nestvarne predele, let preko bujnog zelenila, pa savana, tik uz okean nad kojim preleće jato pink flamingosa bez broja, ova scena istovremeno i nadahnjuje i opčinjava. Toliko lepote u jednoj sceni od par minuta, a koliko li tek nagoveštava šta sve krije ovaj kontinent!

„Kada si naučio da letiš?“ pita pre ulaska u avion Meril Strip Redforda.

A on joj odgovara „Juče.“

U ovaj kratki dijalog je stala čitava suština Afrike. Život u njoj, kako je sve moguće, ostvarivo, čak i ono što je do juče izgledalo nemoguće, danas se dešava.

Zato je Afrika magija. Egzotika. Mistika. Tajna koja se otkriva ako dovoljno verujete u nju i čuvate je.

Zato je sve što je u vezi sa Afrikom pomalo daleko, drugačije i neshvatljivo.

Takvi su i enterijeri.

Pitate se – zašto bi neko želeo da opremi svoj prostor nečim što nije na nivou naše civilizacije? Šta, uopšte, može da se „uzme“ od Afrike i oplemeni prostor?

Pa, ako vas je inspirisala scena sa avionom i pejzažima koji od lepote mute mozak, onda je to odgovor na pitanje.

Obogatiti svoj dom detaljima ili sa više elemenata u afričkom stilu je nešto što samo na prvi pogled deluje teško izvodljivo.

Potraga za iskonskim, za prirodom je ono što odlikuje afrički stil u enterijeru.

To, naravno, znači da su prirodni, organski materijali na prvom mestu u ovoj priči. Recimo, drvo je veoma važan činilac afričkog dizajna.

Srećom, postoji mnogo izbora, ne morate se fokusirati samo na jedno. Tu su, na primer, kedar, ebonovina, afrički mahagoni – znači, tamnije drvo je u pitanju.

Što se tiče dekora, izbor je bogat: afričke statue, skulpture, figurice, maske, bubnjevi i različite rukotvorine. Dekoracija u vidu pletenih korpi-tanjira, glinenih tanjira, vaza, ćupova…

Egzotika i smelost u izrazu.

Rustični stolovi, ručno rađeni višebojni tepisi ili prostirke, jarke tapete sa safari motivima, ili zalascima sunca. Recimo, veselije boje i tapete ovog tipa su savršene za dečju sobu.

Zebrasti motivi su česti – kako na podu, tako i na jastučićima, afrički Juju šešir kao dekoracija, takođe.

Kada su palete posredi, najčešće se koriste zemljani tonovi i živopisne boje: terakota, zagasitozlatna, tamna narandžasta. Geometrija je poželjna, ali se usredsredite na organske forme. Koriste se prirodni materijali, teksture, drvo i platno.

Sve žive boje koje oslikavaju lepotu Afrike su, zapravo, dozvoljene kao detalji, recimo u vidu jastučića, prekrivača, slika, itd.

U zavisnosti da li ste zagovornik ultra-glamuroznih enterijera, malo grubljeg (sirovijeg) izgleda ili jednostavno žudite za romantikom i lutanjem oličenim kroz safari, možete i svoj dom opremiti na različite načine. Koristite više ukrasa, zlatnih ili metalik detalja, ili se držite crno-belih kombinacija za glamur stil; za rustičniji utisak, pokušajte sa belim zidovima uz mnoštvo prirodnog tekstila i greda; za safari look se potrudite da nađete bele, platnene zavese, prirodne završne površine, i leptir stolice. Takođe, što više jastučića i prekrivača u zemljanim tonovima su dobrodošli.

Slonovi kao motiv su vrlo česti u afrički isnpirisanim enterijerima.

Stilovi afričkog dekora:

– Tradicionalni – koristi se ili stari nameštaj iz trgovačkih zemalja, ili onaj preuzet od autohtonih afričkih naroda. Vrlo često se ovi elementi i mešaju pa se dobija eklekticizam.

– Inspirisan prirodom i afričkim pejzažima.

U ovom enterijeru nećete imati problem da miksujete i slažete stilove – čak štaviše, sve ono što vam se dopada a asocira vas na Afriku, slobodno postavite u svoj prostor.

Budite hrabri i igrajte se!

“I had a farm in Africa at the foot of the Ngong Hills. The Equator runs across these highlands, a hundred miles to the north, and the farm lay at an altitude of over six thousand feet. In the day-time you felt that you had got high up; near to the sun, but the early mornings and evenings were limpid and restful, and the nights were cold. – Karen Blixen” (Out of Africa, 1985)

“Imala sam farmu u Africi u podnožju brda Ngong. Ekvator prelazi preko ovih visoravni, miljama ka severu, a farma leži na nadmorskoj visini od preko šest hiljada stopa. Preko dana se osećate kao da ste se uzdigli; u blizini sunca, ali su zato rana jutra i večeri bistre i mirne, a noći hladne”. – Karen Bliksen (iz filma “Moja Afrika,” 1985)

’Aj se snađi u kutiji šibica!

Lako je biti kreativan, organizovan i domišljat kad imaš, recimo, stan od 70, 80 ili 100 kvadrata.

Lako je skloniti krš i nered kad imaš, na primer, jednu prostoriju samo za to. Ja imam u stanu, ima oko 4 kvadrata, i stane da ne poverujete šta sve 😂 (ali se ne bih bunila da je veća… jer haos kao da se stalno umnožava kod nas).

Kada mi je rečeno: stan 39 kvadrata, open space, malo kupatilo, spavaća soba. Traži se još jedna manja soba, za rad i odmor, samo sam pitala, ok, a šta u tu sobu treba da stane? Samo krevet? 😄

Elem, ispostavilo se da stan ima “poveću” terasu – 8.5 kvadrata, koja izlazi na dnevnu i spavaću sobu. S obzirom da je prvobitna spavaća soba imala malo više od 10 kvadrata, onda se kao jedino rešenje nametnulo proširenje na uštrb terase. Te je tako dobijeno oko 4.5 kvadrata otvorenog prostora, a malo više od 6 kvadrata zatvorenog.

U pitanju je stan za mladi bračni par. Znači, samo ih je dvoje. Što je ok.

Bio im je potreban radni deo – prostor gde bi stavili elektroniku (računar, laptop) i eventualno neki ležaj ili sofu. Njihovo razmišljanje je išlo u pravcu – ako i kada dođe beba, preuredićemo sobu za dete.

Krajnji ishod je dobar. Dopada se i meni, a i njima. S obzirom da je sve poprilično malo i knap, najveća mudrost je bila – dobro iskoristiti prostor.

To mi je najviše i glavobolje zadalo. Jer, ‘aj ti stavi nešto u ulazni deo koji je širok samo 98cm! Nepun metar! A odmah pored je kuhinja koja je i sama minijatura – 4 kvadrata. I kada se lepo ubace kuhinjski elementi sa ugradnim frižiderom, od zida do elemenata bude 94.2cm. I onda smo shvatili da je najbolje rešenje da se zid ukloni i da se kao pregrada stavi paravan. Dobija se nekoliko cm više, a estetski lepo izgleda.

I tako je za kretanje po kuhinjskom delu dobijeno 107.2cm. Šank sa sudoperom je ubačen popreko, sa samo dve stolice. (To je, prema mom mišljenju, jedina veća “mana” ovog stana i rasporeda, što nema pravi trpezarijski sto i više stolica).

Da se vratim na ulazni deo.

Svima nam je jasno koliko je bitno da, čim se uđe u neki ambijent, možemo da se raskomotimo, skinemo jakne, izujemo cipele i eventualno spustimo neke pinklice koje nosimo u rukama (tašne, torbe, ključeve, kese, i sl.).

Dužina 256.8 cm, širina 98cm ne trpi ništa. Posebno ne ubacivanje nekih komoda, plakara, ofingera. Dodatni otežavajući faktor je što u hodniku, praktično, ne postoji ceo slobodan zid. Sa desne strane je kuhinja, koja je open space karaktera, a sa leve su vrata od kupatila. Jedino što je bilo izvodljivo da se postavi jeste mali stakleni stočić levo od vrata. Staklo, kao što znamo, je najbolje rešenje za male i skučene prostore – vizuelno ih ne smanjuje a daje dozu prozračnosti i lakoće. Jednom rečju, ne opterećuje ih dodatno.

E, sad, dolazi se do onog dela – gde cipelarnik i čiviluk postaviti?

Tu se nadovezujemo na prostor predviđen za dnevnu sobu. S obzirom da je širina sobe 230.7m, i da je razmak između ta dva zida mali za opciju da na jedan ide sofa, a na drugi komoda sa televizorom, onda se pribeglo drugom rešenju.

Pošto je dodata radna/dečja soba sa desne strane, te su tako vrata spavaće i nove sobe postavljena relativno blizu (na oko 55cm), između je postavljen pregradni zid dužine 1.20m koji će rešiti pitanje televizora.

L-sofa, mali stočić i tabure-hoklica čine dnevnu sobu. Prekoputa, preko celog zida, je ubačen klizni plakar od poda do plafona koji jednim svojim krajem “izlazi” na hodnik. Taj ugao plakara je rešen u vidu čiviluka, polica i dela za obuću. Na užem delu zida, oko 37cm (između vrata od kupatila i plakara), postavljeno je visoko ogledalo.

Tako smo rešili na praktičan način i pitanje prostora za odlaganje (vezan za hodnik, ali i dnevnu sobu), kao i pitanje zida sa TV-om i policom sa knjigama ispod.

Spavaća soba takođe ima veliki plakar za odeću, a u radnoj sobi je u sklopu plakara uklopljen i radni sto. Takođe, nadograđeni su i gornji elementi plakara, kako bi bilo što više prostora za odlaganje.

Zašto se toliko insistira na tim ogromnim plakarima, od poda do plafona, sa bezbroj vrata, polica, pregrada, itd?

Jer, kada je prostor mali, kao što je u ovom slučaju, svaki “višak” koji stoji izvan svog mesta smeta i bode oči.

Još jedna stvar je i osvetljenje. Nakon dodavanja zida u dnevnoj sobi, ostala su iza njega staklena vrata koja vode na terasu. Iako svetlost preko dana osvetljava deo sa šankom i kuhinjski deo, ne može da dopre do dela za sedenje u dnevnom boravku. Zato je, pored velikog lustera, ubačeno i LED osvetljenje, kao i par visilica radi estetskog i ambijentalnog doživljaja.

Kako se vama dopada ovaj mali, ali slatki stan? 😊