Prvi srpski dekorater, dizajner enterijera i projektant nameštaja – Dragutin Inkiostri Medenjak
Zapad i svet imaju Lejdi Mendl, a mi Medenjaka!
Da li ste znali da se Elzi de Volf (popularno je zvana i Lejdi Mendl) smatra prvom osobom koja je zapravo kreirala zanimanje – dizajner enterijera? Rođena je 1859. u Njujorku, a od 1903. je počela da se bavi dekoracijom enterijera. Njen glavni uticaj je bio taj što je skinula sa prestola viktorijanski stil, težak i mračan, i da je, kao što je sama tvrdila, „otvorila vrata i prozore Amerike i pustila sunce unutra.“ Više o njoj i njenom radu sam pisala u ovom tekstu na blogu.
Otprilike u isto vreme, ali na našim prostorima, rodio se Dragutin Inkiostri Medenjak – 1866. u Splitu, iz mešovitog braka. Rođen kao Karlo Luka Ferdinando Inkiostri, otac mu je bio Italijan, a majka Srpkinja. Iako je slikarstvo učio u Italiji, Inkiostri se u vreme panslavističkog pokreta osećao i izjašnjavao kao Srbin.
Dragutin Inkiostri Medenjak – utemeljivač primenjene umetnosti koju danas poznajemo
S obzirom da mu je otac, Antonio Inkiostri, bio arhitekta, mali Dragutin je od detinjstva stekao ljubav prema arhitekturi i umetnosti uopšte. Bio je slikar, fotograf, a potom i dekorater enterijera, kao i projektant nameštaja. Tako da se, zapravo, Dragutin Inkiostri smatra našim prvim dizajnerom enterijera. I što je još zanimljivije, 1900-te godine je radio prvu dekoraciju enterijera u Karlovcu. Bazirana je na narodnim motivima. Što znači da je još pre svetski poznate Elzi de Volf počeo da se bavi ovom granom primenjene umetnosti.
Smatra se da je njegovo delo „Moja teorija o dekorativnoj srpskoj umetnosti i njenoj primeni“ prvo delo o primenjoj umetnosti uopšte u Srbiji.
Počeci Inkiostrija kao dekoratera i enterijeriste
Već 1905-te poveren mu je mnogo obimniji i značajniji posao – dekoracija Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je posle ostao da radi i kao scenograf, dekorater i kostimograf. Da li je bio uspešan u ovom poslu?
Itekako! Poznato je da je bio pozvan da dekoriše i bugarski Narodni teatar.
A u srpskoj istoriji svima nam je poznato ime Đorđa Vajferta, jednog od najvećih industrijalaca Srbije i najbogatijih ljudi svoga doba. Nemac po poreklu, ali je Srbe zvao svojim narodom. Zapamćen je kao veliki dobrotvor, zadužbinar, bankar, začetnik rudarstva u Srbiji. Gradio je bolnice, radničke stanove, škole, donirao značajne kulturne ustanove.
E sad, zamislite, kada ovako jedno bitno ime i značajna osoba da svoje poverenje još neafirmisanom mladom Inkiostriju. Dragutin je za Vajferta dekorisao veliku dvoranu u Kolarčevoj pivnici oslikavajući je portretima zanmenitim ličnostima iz srpske istorije. Zidove je ukrasio narodnim ornamentima. Ubrzo nakon saradnje ove dvojice velikana, ova sala je postala stožer kulturnog i društvenog života u Beogradu.
Logičnim sledom stvari, Inkiostri počinje da dobija mnogo veće i interesantnije projekte: dekoracija Ministarstva finansija, Narodne banke, zatim u saradnji sa Petrom Ubavkićem je radio na dekorisanju Ministarstva prosvete. I danas su očuvane alegorije Vere, Prosvete, Istorije i Umetnosti u hodniku Ministarstva. Baš u toku ovog projekta Inkiostri se uspešno oprobao i kao projektant nameštaja.
Godine 1907. može se reći da su Inkiostrijeva slava i ugled bile na vrhuncu. Te godine je održana „Balkanska izložba“ u Londonu na kojoj je izložio kompletnu spavaću sobu i trpezariju u hrastovini, plus dve keramičke peći.
Baš u ovom periodu je i secesija cvetala, te su se njegove ideje poklapale sa ovim aktuelnim. A s obzirom da je i sama secesija prpeuna floralnih i geometrijskih motiva, došlo je do sjajne simbioze.
Dekadencija i Inkiostrijeve poslednje godine života
Nakon ovog perioda, Inkiostri se okreće slikarstvu, s obzirom da je počeo da biva sve više neshvaćen. U domaćim krugovima najviše negativnih kritika je dobijao od arh. Branka Tanazevića i Dimitrija T. Leka koji su mu zamerali nedostatak formalnog obrazovanja.
Kada je izbio Prvi balkanski rat, naslikao je dosta patriotskih slika, dok je Prvi svetski rat proveo u Italiji. Tek 1923. se vraća u Beograd gde do smrti radi kao honorarni nastavnik za duborez i narodnu ornamentiku u Školi za primenjenu umetnost.
Godine 1942. Inkiostri je preminuo, a može se reći da je najvrednija dela ostavio upravo u Beogradu. Jedno od najzapaženijih dela jeste izrada enterijera cele kuće Jovana Cvijića. Iza sebe je ostavio širok opus u slikarstvu, dekorativnoj umetnosti, izradi nameštaja i grafičkom dizajnu. Inspiraciju je pronalazio obilazeći krajeve BiH, Hrvatske, Srbije, Crne Gore i Makedonije gde je sakupljao narodne rukotvorine, ornamentiku, motive u vezu, rezbarijama i tkanju i njih primenjivao u svojim ostvarenjima pokušavajući da ustanovi srpski/jugoslovenski nacionalni dekorativni stil.
(Izvori – tekst i fotografije:
http://srbinovski-art.com/autor.php?id=949
http://www.arte.rs/sr/umetnici/dragutin_inkiostri_medenjak-3948/biografija/
https://lepotazivota.rs/kuca-jovana-cvijica/
http://www.vinopedia.rs/en/post/bekstvo-iz-grada-vajfert-brani-pancevo)
https://mpu.rs/galerija-dragutin-inkiostri-medenjak/ )
