Archives October 2024

Ako ste oduvek bili u nedoumici da li da uredite svoj enterijer moderno ili tradicionalno, verovatno će ovaj stil biti savršen za vas.

Koreni prelaznog stila se nalaze u tradicionalnoj estetici u koju se zatim sa merom i dozirano inkorporiraju elementi savremenog dizajna. Zato se često još karakteriše kao „klasični dizajn sa modernim izgledom.“

Koje su to glavne karakteristike koje odlikuju prelazni stil?

Pre svega, balans između luksuza i komfora, muževnog i ženstvenog, starog i novog. Iako naizgled nespojivo, enterijeri u ovom stilu su uglavnom monohromatski, mirni i spokojni, u bež, krem, vanila tonovima, sa akcentima braon i crne. Ono što razbija potencijalnu monotomiju jesu teksture i razne šare i obrasci.

Još jedna stvar koja je ovde važna jeste otvoreni prostor – znači, spojene su dnevna, kuhinja i trpezarija. Zatim, ovde ćete naći neke tradicionalne arhitektonske detalje, veliki naglasak na udobnom, osvetljenje koje može biti i modernije, ali i klasičnije, u zavisnosti od ličnih preferencija.

Kada je rođen prelazni stil?

Baš u vreme kada se nekako stvorila granica između modernog, postmodernog i savremenog stila, otprilike je tada i sam prelazni stil došao do izražaja – 60-ih godina prošlog veka. To i jeste period kada je tradicionalno počelo da se meša sa savremenim dostignućima i proizvodima. Tako su kombinovane ravne linije sa velikim staklenim panelima, kao i open-space koncepti sa tradicionalnim elementima poput cigle i plišanih tepiha.

Određeni rivajval prelaznog stila je poprilično došao do izražaja u vreme kovid pandemije i nakon iste, baš kao što se slično desilo sa biofiličnim enterijerima. Ljudska potreba da stvori siguran, topao i ušuškan dom u kojem će sačuvati vredna porodična nasleđa i blaga, dovela je do procvata stila u kojem se savremeno i tradicionalno stapaju tako da nastaje elegantno utočište.

Kako da unesete ovaj stil u svoj dom?

Neke od glavnih smernica i preporuka se odnose na izbor onih komada koji su ujedno i najskuplji, ali i večni: poput sofe, klub stolica kao i draperija. Zatim, nije loše uneti malo starinskog efekta uz komodu ili ogledalo – ovo će dati prostoru karakter, punoću i prošlost.

Ono što vas ispunjava i čini srećnima trebalo bi da ima prioritet u enterijeru gde je prelazni stil primenjen: znači, ako volite knjige i da čitate, ubacite neku modernu i praktičnu policu uz vintage fotelju sa starom lampom. Ako ste ljubitelj moderne umetnosti, izbalansirajte sa štuko dekoracijom na zidu i klasičnim osvetljenjem ili sofom.

Budite slobodni u eksperimentisanju kombinujući različite materijale i teksture. Fokusirajte se na čiste linije, neutralnu paletu i miks tekstura.

Lepota prelaznog stila u enterijeru je upravo što isti dopušta mešanje različitih perioda i stilova. Ali, uvek treba imati na umu da sve bude proporcionalno i harmonično, kao i da se izbegava kombinacija skroz identičnih kolornih nijansi.

“Hooga? Hhiooguh? Heurgh? Nije važno kako odlučite da izgovorite reč hygge.

Da parafraziram jednog od najvećih filozofa našeg vremena — Vinnie-the-Pooh — kada su ga pitali kako se piše određena emocija, ‘Ne spelujete to, vi to osećate.’” (The Little Book of Hygge: Danish Secret to Happy Living, by Meik Wiking)

Ako vas ipak zanima, izgovara se kao: huuu-ga 🙂

Teško je definisati šta je to. To je i način razmišljanja i životni stil Danaca ali i Norvežana. Prvi put se ova reč pojavila u pisanim danskim izvorima u 19. veku, i potiče od norveške reči koja znači “blagostanje, sreća, dobrobit.”

Znate li da se Danci smatraju najsrećnijom nacijom u celoj Evropi? Tako je bar bilo zvanično 2017-te kada je Meik Wiking, koji je CEO Instituta za istraživanje sreće u Kopenhagenu, objavio svoju knjigu o Hygge konceptu. Vauuu! Ja kada sam pročitala ko je autor i čime se bavi (sam za sebe kaže da ima najbolji posao na svetu – proučava šta ljude čini srećnima), nisam mogla da zamislim postojanje takve ustanove. I pitala sam se sve vreme: koji su uslovi da bi neko bio zaposlen? Nasmejan sve vreme? Srećan non stop? Pozitivan, bez trunke negativnih emocija i misli…?

_{(Izvor: The Little Book of Hygge: Danish Secret to Happy Living, str. 66)}

Hahaha, i onda nastavih da čitam knjigu o Hygge dalje i naletim na priču o Dancima kao najsrećnijoj naciji u Evropi, i da se ova zemlja često među drugim narodima označava kao “utopija.” Aliii…. i oni se suočavaju sa svakodnevnim poteškoćama kao i druge zemlje. Međutim, razlika je u tome šta Danska radi konkretno i aktivno kako bi povećala zadovoljstvo među svojim stanovnicima.

Mnogi kažu – Danska je na severu, ima grozno vreme, svima je poznato kako manjak sunca utiče na melatonin i dobro raspoloženje. Danci su narod koji imaju među najvišima poreze u svetu. Ali… oni na to gledaju ovako: ne plaćaju takse i poreze, već ulažu u svoje društvo. Oni teže kvalitetnom životu. I iako možda ne mogu da utiču na vreme, oni mogu da stvore svoje mikrokosmose, tople, ušuškane, svetle, magične.

E, to je Hygge koncept.

Znate one savršene domove, uređene sa stilom do perfekcije, a fali im toplina i duša?

E, tu nastupa Hygge.

Koji su to elementi koji čine Hygge način življenja?

• Svetlost – sveće, lampe. Zlatno pravilo: što je niža temperatura svetlosti, to postižete više hygge efekat. Svetlost pri zalasku sunca, kao i plamen sveće i u kaminu dok gori drvo, su oko 1.800K. E, to je ta slatka hygge tačka kojoj treba težiti.

“Pravilno osvetljenje sobe ne košta – ali zahteva kulturu. Od osamnaeste godine kada sam počeo da eksperimentišite sa svetlošću, tražio sam harmoniju u osvetljenju. Ljudska bića su kao deca. Čim dobiju nove igračke, odbacuju svoju kulturu i počinje orgija. Električno svetlo je dalo mogućnost naslađivanja svetlošću. Kad uveče sa vrha tramvajskog vagona pogledaš u sve domove na prvom spratu, zadrhtiš koliko su sumorni domovi ljudi. Nameštaj, stil, tepisi—sve unutra je nevažno, u poređenju sa pravilnim postavljanjem osvetljenja.” (Pol Heningsen (1894–1967), „Na svetlosti“)

• Kamini
  
  
• Topla šolja čaja, kafe ili kakaoa, kuvano vino…
  
  
• Pleteno, mekano ćebe
  
  

A šta kaže Hygge Manifest? Kojih to 10 elemeneta ga čine i smatraju se svetima?

1. Atmosfera
2. Prisutnost. U prevodu bi značilo: “Budi ovde sada. Isključi telefon.”
3. Zadovoljstvo (kafa, čokolada, keksići, kolači, slatkiši…)
4. Jednakost. Što znači: “Mi” je važnije od “ja.” Podelite zadatke i vreme za razonodu.
5. Zahvalnost
6. Harmonija. U prevodu: Život nije takmičenje. Mi te već volimo takav kakav si. Nema potrebe za hvalisanjem i samopromocijom.
7. Udobnost i komfor. Jer sve je u relaksaciji.
8. Bez drame – primirje
9. Zajedništvo
10. Sklonište. Jer ovo je tvoje pleme. Ovo je mesto mira i sigurnosti.

Danci su inače opsednuti uređenjem enterijera. A znate li zašto? Jer je dom centar društvenog života u Danskoj.

Koje su to stvari/elementi kojima su Danci opčinjeni u enterijeru?

• Posebno ćoše/kutak za uživanje
• Kamin
• Sveće
• Predmeti od drveta
• Priroda
• Knjige
• Keramika
• Tekstura
• Vintage
• Ćebad i jastučići

Ovaj hygge stil u enterijeru je privlačan, opušten, udoban i priziva atmosferu zajedništva i uživanja u dobrim i kvalitetnim životnim stvarima i trenucima. Može se reći da je ovde spojeno i lepo i korisno. Jer, hteli mi to ili ne, enterijer mnogo utiče na naše psihofizičko zdravlje. I s obzirom da živimo u brzim vremenima, stalnim previranjima, visokorazvijenim tehnologijama, činjenica je da se sve više ljudi okreće i vraća prirodi, ali i sebi. Hygge tako na jedan lep i ljudski način priča priču o holističkim enterijerima koji su definitivno put ka kojem enterijeri budućnosti idu.

Knjiga koja mi je poslužila kao inspiracija za današnji blog je The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living, autora Meika Wikinga. Preporučujem je toplo vama svima koji naginjete domovima sa dušom i težite toj posebnoj toplini i ušuškanosti koju hygge svuda nosi sa sobom. U njoj se ne govori samo u enterijeru, već o celokupnom načinu života koji je karakterističan za ovo podneblje: od kuvanja, nošenja opuštene odeće, ponašanja na poslu, provođenja vremena sa porodicom, do davanja sebi oduška i uživanja u slatkim gresima – slatkišima, kolačima, poslasticama… U vremenu posvećenom samom sebi uz zdravu dozu sebičnosti.

Zato se zapitajte s vremena na vreme, češće ali ne preretko: Koliko sam srećan/srećan? Koliko zadovoljan/na svojim životom? I ne zaboravite – sreća je vrlo subjektivna i tako i treba da bude. Vaš život je samo vaša priča i potrudite se da je proživite na najbolji mogući način.