Ako ste oduvek bili u nedoumici da li da uredite svoj enterijer moderno ili tradicionalno, verovatno će ovaj stil biti savršen za vas.
Koreni prelaznog stila se nalaze u tradicionalnoj estetici u koju se zatim sa merom i dozirano inkorporiraju elementi savremenog dizajna. Zato se često još karakteriše kao „klasični dizajn sa modernim izgledom.“
Koje su to glavne karakteristike koje odlikuju prelazni stil?
Pre svega, balans između luksuza i komfora, muževnog i ženstvenog, starog i novog. Iako naizgled nespojivo, enterijeri u ovom stilu su uglavnom monohromatski, mirni i spokojni, u bež, krem, vanila tonovima, sa akcentima braon i crne. Ono što razbija potencijalnu monotomiju jesu teksture i razne šare i obrasci.
Još jedna stvar koja je ovde važna jeste otvoreni prostor – znači, spojene su dnevna, kuhinja i trpezarija. Zatim, ovde ćete naći neke tradicionalne arhitektonske detalje, veliki naglasak na udobnom, osvetljenje koje može biti i modernije, ali i klasičnije, u zavisnosti od ličnih preferencija.
Kada je rođen prelazni stil?
Baš u vreme kada se nekako stvorila granica između modernog, postmodernog i savremenog stila, otprilike je tada i sam prelazni stil došao do izražaja – 60-ih godina prošlog veka. To i jeste period kada je tradicionalno počelo da se meša sa savremenim dostignućima i proizvodima. Tako su kombinovane ravne linije sa velikim staklenim panelima, kao i open-space koncepti sa tradicionalnim elementima poput cigle i plišanih tepiha.
Određeni rivajval prelaznog stila je poprilično došao do izražaja u vreme kovid pandemije i nakon iste, baš kao što se slično desilo sa biofiličnim enterijerima. Ljudska potreba da stvori siguran, topao i ušuškan dom u kojem će sačuvati vredna porodična nasleđa i blaga, dovela je do procvata stila u kojem se savremeno i tradicionalno stapaju tako da nastaje elegantno utočište.
Kako da unesete ovaj stil u svoj dom?
Neke od glavnih smernica i preporuka se odnose na izbor onih komada koji su ujedno i najskuplji, ali i večni: poput sofe, klub stolica kao i draperija. Zatim, nije loše uneti malo starinskog efekta uz komodu ili ogledalo – ovo će dati prostoru karakter, punoću i prošlost.
Ono što vas ispunjava i čini srećnima trebalo bi da ima prioritet u enterijeru gde je prelazni stil primenjen: znači, ako volite knjige i da čitate, ubacite neku modernu i praktičnu policu uz vintage fotelju sa starom lampom. Ako ste ljubitelj moderne umetnosti, izbalansirajte sa štuko dekoracijom na zidu i klasičnim osvetljenjem ili sofom.
Budite slobodni u eksperimentisanju kombinujući različite materijale i teksture. Fokusirajte se na čiste linije, neutralnu paletu i miks tekstura.
Lepota prelaznog stila u enterijeru je upravo što isti dopušta mešanje različitih perioda i stilova. Ali, uvek treba imati na umu da sve bude proporcionalno i harmonično, kao i da se izbegava kombinacija skroz identičnih kolornih nijansi.
“Hooga? Hhiooguh? Heurgh? Nije važno kako odlučite da izgovorite reč hygge.
Da parafraziram jednog od najvećih filozofa našeg vremena — Vinnie-the-Pooh — kada su ga pitali kako se piše određena emocija, ‘Ne spelujete to, vi to osećate.’” (The Little Book of Hygge: Danish Secret to Happy Living, by Meik Wiking)
Ako vas ipak zanima, izgovara se kao: huuu-ga 🙂
Teško je definisati šta je to. To je i način razmišljanja i životni stil Danaca ali i Norvežana. Prvi put se ova reč pojavila u pisanim danskim izvorima u 19. veku, i potiče od norveške reči koja znači “blagostanje, sreća, dobrobit.”
Znate li da se Danci smatraju najsrećnijom nacijom u celoj Evropi? Tako je bar bilo zvanično 2017-te kada je Meik Wiking, koji je CEO Instituta za istraživanje sreće u Kopenhagenu, objavio svoju knjigu o Hygge konceptu. Vauuu! Ja kada sam pročitala ko je autor i čime se bavi (sam za sebe kaže da ima najbolji posao na svetu – proučava šta ljude čini srećnima), nisam mogla da zamislim postojanje takve ustanove. I pitala sam se sve vreme: koji su uslovi da bi neko bio zaposlen? Nasmejan sve vreme? Srećan non stop? Pozitivan, bez trunke negativnih emocija i misli…?
(Izvor: The Little Book of Hygge: Danish Secret to Happy Living, str. 66)
Hahaha, i onda nastavih da čitam knjigu o Hygge dalje i naletim na priču o Dancima kao najsrećnijoj naciji u Evropi, i da se ova zemlja često među drugim narodima označava kao “utopija.” Aliii…. i oni se suočavaju sa svakodnevnim poteškoćama kao i druge zemlje. Međutim, razlika je u tome šta Danska radi konkretno i aktivno kako bi povećala zadovoljstvo među svojim stanovnicima.
Mnogi kažu – Danska je na severu, ima grozno vreme, svima je poznato kako manjak sunca utiče na melatonin i dobro raspoloženje. Danci su narod koji imaju među najvišima poreze u svetu. Ali… oni na to gledaju ovako: ne plaćaju takse i poreze, već ulažu u svoje društvo. Oni teže kvalitetnom životu. I iako možda ne mogu da utiču na vreme, oni mogu da stvore svoje mikrokosmose, tople, ušuškane, svetle, magične.
E, to je Hygge koncept.
Znate one savršene domove, uređene sa stilom do perfekcije, a fali im toplina i duša?
E, tu nastupa Hygge.
Koji su to elementi koji čine Hygge način življenja?
Svetlost – sveće, lampe. Zlatno pravilo: što je niža temperatura svetlosti, to postižete više hygge efekat. Svetlost pri zalasku sunca, kao i plamen sveće i u kaminu dok gori drvo, su oko 1.800K. E, to je ta slatka hygge tačka kojoj treba težiti.
“Pravilno osvetljenje sobe ne košta – ali zahteva kulturu. Od osamnaeste godine kada sam počeo da eksperimentišite sa svetlošću, tražio sam harmoniju u osvetljenju. Ljudska bića su kao deca. Čim dobiju nove igračke, odbacuju svoju kulturu i počinje orgija. Električno svetlo je dalo mogućnost naslađivanja svetlošću. Kad uveče sa vrha tramvajskog vagona pogledaš u sve domove na prvom spratu, zadrhtiš koliko su sumorni domovi ljudi. Nameštaj, stil, tepisi—sve unutra je nevažno, u poređenju sa pravilnim postavljanjem osvetljenja.” (Pol Heningsen (1894–1967), „Na svetlosti“)
Kamini
Topla šolja čaja, kafe ili kakaoa, kuvano vino…
Pleteno, mekano ćebe
A šta kaže Hygge Manifest? Kojih to 10 elemeneta ga čine i smatraju se svetima?
Atmosfera
Prisutnost. U prevodu bi značilo: “Budi ovde sada. Isključi telefon.”
Jednakost. Što znači: “Mi” je važnije od “ja.” Podelite zadatke i vreme za razonodu.
Zahvalnost
Harmonija. U prevodu: Život nije takmičenje. Mi te već volimo takav kakav si. Nema potrebe za hvalisanjem i samopromocijom.
Udobnost i komfor. Jer sve je u relaksaciji.
Bez drame – primirje
Zajedništvo
Sklonište. Jer ovo je tvoje pleme. Ovo je mesto mira i sigurnosti.
Danci su inače opsednuti uređenjem enterijera. A znate li zašto? Jer je dom centar društvenog života u Danskoj.
Koje su to stvari/elementi kojima su Danci opčinjeni u enterijeru?
Posebno ćoše/kutak za uživanje
Kamin
Sveće
Predmeti od drveta
Priroda
Knjige
Keramika
Tekstura
Vintage
Ćebad i jastučići
Ovaj hygge stil u enterijeru je privlačan, opušten, udoban i priziva atmosferu zajedništva i uživanja u dobrim i kvalitetnim životnim stvarima i trenucima. Može se reći da je ovde spojeno i lepo i korisno. Jer, hteli mi to ili ne, enterijer mnogo utiče na naše psihofizičko zdravlje. I s obzirom da živimo u brzim vremenima, stalnim previranjima, visokorazvijenim tehnologijama, činjenica je da se sve više ljudi okreće i vraća prirodi, ali i sebi. Hygge tako na jedan lep i ljudski način priča priču o holističkim enterijerima koji su definitivno put ka kojem enterijeri budućnosti idu.
Knjiga koja mi je poslužila kao inspiracija za današnji blog je The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living, autora Meika Wikinga. Preporučujem je toplo vama svima koji naginjete domovima sa dušom i težite toj posebnoj toplini i ušuškanosti koju hygge svuda nosi sa sobom. U njoj se ne govori samo u enterijeru, već o celokupnom načinu života koji je karakterističan za ovo podneblje: od kuvanja, nošenja opuštene odeće, ponašanja na poslu, provođenja vremena sa porodicom, do davanja sebi oduška i uživanja u slatkim gresima – slatkišima, kolačima, poslasticama… U vremenu posvećenom samom sebi uz zdravu dozu sebičnosti.
Zato se zapitajte s vremena na vreme, češće ali ne preretko: Koliko sam srećan/srećan? Koliko zadovoljan/na svojim životom? I ne zaboravite – sreća je vrlo subjektivna i tako i treba da bude. Vaš život je samo vaša priča i potrudite se da je proživite na najbolji mogući način.
Da li ste znali da se Elzi de Volf (popularno je zvana i Lejdi Mendl) smatra prvom osobom koja je zapravo kreirala zanimanje – dizajner enterijera? Rođena je 1859. u Njujorku, a od 1903. je počela da se bavi dekoracijom enterijera. Njen glavni uticaj je bio taj što je skinula sa prestola viktorijanski stil, težak i mračan, i da je, kao što je sama tvrdila, „otvorila vrata i prozore Amerike i pustila sunce unutra.“ Više o njoj i njenom radu sam pisala u ovom tekstu na blogu.
Otprilike u isto vreme, ali na našim prostorima, rodio se Dragutin Inkiostri Medenjak – 1866. u Splitu, iz mešovitog braka. Rođen kao Karlo Luka Ferdinando Inkiostri, otac mu je bio Italijan, a majka Srpkinja. Iako je slikarstvo učio u Italiji, Inkiostri se u vreme panslavističkog pokreta osećao i izjašnjavao kao Srbin.
Dragutin Inkiostri Medenjak – utemeljivač primenjene umetnosti koju danas poznajemo
S obzirom da mu je otac, Antonio Inkiostri, bio arhitekta, mali Dragutin je od detinjstva stekao ljubav prema arhitekturi i umetnosti uopšte. Bio je slikar, fotograf, a potom i dekorater enterijera, kao i projektant nameštaja. Tako da se, zapravo, Dragutin Inkiostri smatra našim prvim dizajnerom enterijera. I što je još zanimljivije, 1900-te godine je radio prvu dekoraciju enterijera u Karlovcu. Bazirana je na narodnim motivima. Što znači da je još pre svetski poznate Elzi de Volf počeo da se bavi ovom granom primenjene umetnosti.
Smatra se da je njegovo delo „Moja teorija o dekorativnoj srpskoj umetnosti i njenoj primeni“ prvo delo o primenjoj umetnosti uopšte u Srbiji.
Počeci Inkiostrija kao dekoratera i enterijeriste
Već 1905-te poveren mu je mnogo obimniji i značajniji posao – dekoracija Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je posle ostao da radi i kao scenograf, dekorater i kostimograf. Da li je bio uspešan u ovom poslu?
Itekako! Poznato je da je bio pozvan da dekoriše i bugarski Narodni teatar.
A u srpskoj istoriji svima nam je poznato ime Đorđa Vajferta, jednog od najvećih industrijalaca Srbije i najbogatijih ljudi svoga doba. Nemac po poreklu, ali je Srbe zvao svojim narodom. Zapamćen je kao veliki dobrotvor, zadužbinar, bankar, začetnik rudarstva u Srbiji. Gradio je bolnice, radničke stanove, škole, donirao značajne kulturne ustanove.
E sad, zamislite, kada ovako jedno bitno ime i značajna osoba da svoje poverenje još neafirmisanom mladom Inkiostriju. Dragutin je za Vajferta dekorisao veliku dvoranu u Kolarčevoj pivnici oslikavajući je portretima zanmenitim ličnostima iz srpske istorije. Zidove je ukrasio narodnim ornamentima. Ubrzo nakon saradnje ove dvojice velikana, ova sala je postala stožer kulturnog i društvenog života u Beogradu.
Logičnim sledom stvari, Inkiostri počinje da dobija mnogo veće i interesantnije projekte: dekoracija Ministarstva finansija, Narodne banke, zatim u saradnji sa Petrom Ubavkićem je radio na dekorisanju Ministarstva prosvete. I danas su očuvane alegorije Vere, Prosvete, Istorije i Umetnosti u hodniku Ministarstva. Baš u toku ovog projekta Inkiostri se uspešno oprobao i kao projektant nameštaja.
Godine 1907. može se reći da su Inkiostrijeva slava i ugled bile na vrhuncu. Te godine je održana „Balkanska izložba“ u Londonu na kojoj je izložio kompletnu spavaću sobu i trpezariju u hrastovini, plus dve keramičke peći.
Baš u ovom periodu je i secesija cvetala, te su se njegove ideje poklapale sa ovim aktuelnim. A s obzirom da je i sama secesija prpeuna floralnih i geometrijskih motiva, došlo je do sjajne simbioze.
Dekadencija i Inkiostrijeve poslednje godine života
Nakon ovog perioda, Inkiostri se okreće slikarstvu, s obzirom da je počeo da biva sve više neshvaćen. U domaćim krugovima najviše negativnih kritika je dobijao od arh. Branka Tanazevića i Dimitrija T. Leka koji su mu zamerali nedostatak formalnog obrazovanja.
Kada je izbio Prvi balkanski rat, naslikao je dosta patriotskih slika, dok je Prvi svetski rat proveo u Italiji. Tek 1923. se vraća u Beograd gde do smrti radi kao honorarni nastavnik za duborez i narodnu ornamentiku u Školi za primenjenu umetnost.
Godine 1942. Inkiostri je preminuo, a može se reći da je najvrednija dela ostavio upravo u Beogradu. Jedno od najzapaženijih dela jeste izrada enterijera cele kuće Jovana Cvijića. Iza sebe je ostavio širok opus u slikarstvu, dekorativnoj umetnosti, izradi nameštaja i grafičkom dizajnu. Inspiraciju je pronalazio obilazeći krajeve BiH, Hrvatske, Srbije, Crne Gore i Makedonije gde je sakupljao narodne rukotvorine, ornamentiku, motive u vezu, rezbarijama i tkanju i njih primenjivao u svojim ostvarenjima pokušavajući da ustanovi srpski/jugoslovenski nacionalni dekorativni stil.
Postoje različite završne obrade zida u enterijeru, a nije svejedno za koju varijantu se odlučite, pošto su zidovi u unutrašnjem prostoru svuda oko vas i veoma utiču na celokupan izgled, ali vaše raspoloženje.
Šta je, zapravo, zidna završnica?
To je finalni sloj koji se nanosi kako u unutrašnjosti, tako i na spoljašnjim zidovima kuće. On mu dođe nešto kao glazura na torti i daje finalni pečat celokupnom izgledu spajajući sve u koherentnu celinu. Iako može da bude savršena fokalna tačka prostorije, završna obrada ima još jednu važnu funkciju – štiti zidove od različitih uticaja i faktora.
Zašto su vam završne obloge na zidovima potrebne?
Radi zaštite, kao što sam već navela
Iz estetskih razloga, jer zidovi su refleksija vašeg stila i ličnosti
Zbog funkcionalnosti, kao na primer, pločice ili staklo mogu olakšati čišćenje površina koje su često izložene vlažnim ili nekim drugim uticajima
Raspoloženje i atmosfera nisu manje bitni od ostalih faktora – zidovi mogu da odrede kompletan ton čitave prostorije
Postoje različiti tipovi finalnog izgleda zidova u enterijeru, a na vama je da izaberete onu opciju koja vama odgovara, dopada se, i u skladu je sa celokupnim stilom vašeg prostora:
Teksturisane zidne površine – daju dubinu i unose osobenost u svaki prostor, hvataju svetlost i senke i tako pružaju jedinstven ambijentalni utisak.
Tapet – veoma povoljna opcija kada je u pitanju budžet, može da se nađe u raznim bojama, kao i šarama/printovima.
3D tapeti i oslikavanje zidova – vizuelno veoma upečatljivi i pružaju umetnički šmek vašem prostoru.
Obloge na zidu – odlične za pomalo grub i sirov izgled, dostupne u više različitih obrazaca i boja. Možete odabrati kamen, pločice, drvene površine, ciglu… šta god vam se uklapa u ambijent.
Površine sa reflektujućim efektom (odsjaj kao u ogledalu) – čine prostor vizuelno većim, luksuznijim i idealnim za manje kvadrature. Postoji više vrsta stakla koje možete odabrati u ovom slučaju – matirano, sa šarama, obojeno, reflektno, kao i satinato, mat prozračno staklo.
Tekstura na zidu
Može se postići gipsom, štukaturom, bojom, kao i određenim zidnim tapetama. Boja sa teksturom je jedna od najpopularjnijih opcija za nanos na površinu radi postizanja dramatičnog utiska. Neki materijali čak mogu i da imitiraju izgled i taktilni osećaj prirodnih materijala, poput drveta ili kamena.
Održavanje zidnih obloga u vidu teksture
Redovno čistite sa mekom četkom ili vakuumskim priključkom prilikom usisavanja
Izbegavajte abrazivna sredstva i hemijske proizvode koji mogu da oštete površinu
Koristite vlažnu krpu kako biste lakše uklonili bilo koju prljavštinu bez upiranja i pritiskanja
Nanesite zaštitni sloj poput prozirnog zaptivača kako biste zaštitili zid od potencijalnih oštećenja
Zidni tapet
Ljudi često beže od tapeta jer misle da su prevaziđene i da su deo prošlosti. Međutim, danas na tržištu postoji toliki izbor kada su šare, printovi i boje u pitanju, da je samo mašta granica. A, pri tome, lako se i održavaju, jer je dovoljno prebrisati ih mekom krpom, ili usisati. Takođe, postoje i vodootporne tapete koje su mogu postavljati i u kupatilo i kuhinju.
Obloge na zidu
Bilo da odaberete zidne panele, letvice, velike drvene obloge, ili pak pločice, svakako se možete igrati i ovim materijalima u cilju ostvarivanja akcentnog zida. Neko voli ciglu, kamen, a neko beton, i ovi materijali su zanimljivi jer povezuju uspešno spoljašnjost sa unutrašnjim izgledom. Uz to, dodaju i element prirode u vaš dom, a svi znamo koliki pozitivan uticaj prirodni materijali imaju na naše zdravlje i mir.
Za i protiv – saznajte na vreme pozitivne i negativne strane materijala na vašem zidu
Nije svaka završnica na zidu za svaku prostoriju, ali i nije za svačije oko. Zato je važno da sami odaberete šta vam odgovara, kako po stilu i izgledu, ali i da bude u skladu sa vašim finansijskim mogućnostima.
POZITIVNO
NE BAŠ TOLIKO DOBRO
BOJA
Širok izbor
Izdržljivost i dugotrajnost
Novčana dostupnost
Intenzivni pripremni radovi
Lako održavanje
Ograničenost teksture
TAPET
Raznovrsnost u estetici
Složenost postavljanja
Dugotrajnost (naravno, govorimo o visokokvalitetnim tapetama)
Troškovi odabira i profesionalne postavke su obično visoki
Mogućnost kamufliranja nesavršenosti na zidovima
Izazovno skidanje
DRVENE OBLOGE
Estetski privlačne
Visoka cena
Obezbeđuju određen nivo termoizolacije
Ograničen izbor kada je stil u pitanju – nisu za svaki prostor
Lako se održavaju – bitna je završna obrada i zaptivanje
Posle izvesnog vremena zahtevaju ponovno zaptivanje i obradu drveta
TEKSTURA
Raznolikost kada je estetika i vizuelni doživljaj u pitanju
Zahtevaju stručnu i profesionalnu instalaciju, pa su samim tim i skuplje obloge
Sakriva nedostatke i mane zidova
Neke teksturne završnice zahtevaju povremeno održavanje kako bi izgledale onako kako je potrebno
Dugotrajna i izdržjiva
Ograničen koloritni izbor
KERAMIČ. PLOČICE
Dugo traju
Kvalitetne pločice i profesionalna instalacija mogu biti skupe
Lako se održavaju
Mogu dati dnevnoj sobi ili spavaćoj pomalo hladan i sterilan izgled, ta baš i nisu za njih najbolji izbor
Možete da birate boju, teksturu, šaru, motiv…
Postavljanje je kompleksno i zahteva vreme
Verovatno je inkorporiranje neke zidne obloge kao finalnog dodira u enterijeru najbolji spoj lepog i korisnog u unutrašnjem prostoru. Zato se uvek vodite najpre praktičnošću i zdravim izborom, a kao treću opciju nemojte zanemariti estetski doživljaj.
Kako je sve promenljivo u uređenju prostora, počevši od stila pa do različitih ideologija, tako se menjaju i mere i dimenzije u enterijeru. Menjaju se jer se nameštaj prilagođava potrebama čoveka. To i jeste suština svakog prostora za život i delanje. Recimo, visina stolica (trpezarijskih) je ranije bila 42-43cm, danas je optimalna 45cm. Što ne znači da nećete u svoj prostor uneti i one više, ako ste i sami visoki.
Stolice su nekada bile par centimetara niže… deluje neprimetno, ali u praksi znači mnogo
Najbolje je da vam u kuhinji sve bude nadohvat ruke
Mnogi će reći: „Ma nije mi to toliko bitno, pošto ionako malo vremena provodim u kuhinji – slabo kuvam, a još slabije perem sudove, jer hvala Bogu, imam sudomašinu.“
Da, ima u ovome i neke istine, ali bez obzira na to da li ili ne koristite kuhinju u njenom punom kapacitetu, uvek će biti momenata kada:
Će vam doći gosti i poželećete da ih nečim poslužite – pa makar to bila i samo kafa
Će vam se jesti salata ili brzi sendvič – moraćete da upotrebite dobar deo kuhinje i elemenata za to 🙂
Deca će vam zatražiti brzi kolač, ili sladoled iz zamrzivača… Nemate decu? Možda je kućni ljubimac gladan, i verujem da zalihe hrane za njega držite negde u kuhinji ili barem blizu nje…
Ćete morati da operete i neke sudove na ruke, danas dosta toga i ne ide u sudomašinu, ne preporučuje se kako se ne bi oštetio kristal ili teflon
Nabrajajte sami dalje, verujem da ima dosta situacija kojih ste se i sami setili…
Savršeno čista, uredna i netaknuta kuhinja – mit ili istina?
Ljudi najčešće pitaju za visinu radne površine (pulta, ploče) – koja je optimalna i da li je prilagodljiva njihovoj visini?
Naravno! To je osnovni zadatak koji svaka praktična i upotrebljiva radna površina treba da ispuni: da bude laka za korišćenje i da se vi osećate lagodno i uodobno u toku spremanja ili seckanja hrane.
Neka optimalna visina je 90cm, ali je svakako promenljiva u zavisnosti od vaših potreba. Na primer, osobi od 190cm idealna će biti visina 92cm, a osobi od 155cm – 89cm. Opet, ima osoba kojima treba viša površina i od ovih, zbog, recimo, problema sa kičmom, ili bolova u rukama, i sl. Tada se elementi prilagođavaju njihovim potrebama.
Najbolje je da sami utvrdite na kojoj visini vam je najudobnije da radite kuhinjske poslove
Kako vi da odredite optimalnu visinu radne površine za sebe?
Kada stojite uspravno sa savijenom rukom u laktu, izmerite rastojanje od poda do vrha lakta. Od toga treba da oduzmete 10-15cm i dobijeni rezultat je vaša optimalna mera.
Najvažnije mere u kuhinji
Što se tiče kuhinjske radne površine, to smo već rekli da varira u zavisnosti od vaše visine – oko 90 cm, 2cm više ili niže.
Navodno, ploča za kuvanje je dobro da bude 10-15cm niža od radne površine, ali ja smatram da je to sve stvar ličnog izbora. Meni, recimo, pošto sam visoka, ne odgovara ništa da bude niže, tačnije da mi bude ispod viisne kukova 🙂
Sudopera ili ploča za kuvanje su česti na ostrvu, i mogu da budu veoma praktični jer vam uspešno rešavaju put kretanja u kuhinji – trougao: šporet, frižider, sudopera
U visini očiju ili ramena bi trebalo da se nalaze najčešće korišćene stvari u kuhinji – začini, sudovi, tanjiri, hrana, uređaji, itd. I rerna bi trebalo da je u visini ramena – smatra se da je to idealna visina za rernu, da nema savijanja i saginjanja. Uz to, mnogo je bezbednije i sigurnije ako imate malu decu.
Podignite rernu i mikrotalasnu na viši nivo – lakše ćete rukovati njima
Vodite računa o stopalima – da ne udaraju o donje elemente. Zato je bitan sokl koji je najčešće između 10 i 20cm visok, a uvučen 8-10cm. Takođe, ako više volite, možete donje elemente postaviti i na nogice, pa da bude slobodan prostor ispod. Ali, meni lično, to se ne dopada, jer se tu najčešće uvlači prljavština, ostaci hrane i stalno mora i taj deo da se čisti i briše.
Sokl ili nogice na donjim elementima – odlučite sami šta vam je praktičnije
Kada smo već kod donjih kuhinjskih elemenata, oni ne bi trebalo da su niži od 85cm (tu je uključena i radna ploča), dok vertikalni elementi – visoki plakari za aparate – između 200 i 250cm.
Kada kupujete šporet ili sudomašinu, kao i sudopere, neki najčešći modul je 60x60cm.
Ako imate u kuhinji šank ili ostrvo, najčešće je visine između 95 i 105 cm, a dužine oko 110cm. Ako se na njemu obeduje, minimalna širina je 60cm. Ako ima još i fioke, prostor za odlaganje, potrebno je dodati između 30 i 60cm na dubinu. Debljina radne površine je ovde najčešće oko 4cm. Barske stolice su kod standradne visine šanka 65cm, a računajte po stolici 60cm prostora za šank. Tako da ako planirate dve stolice, šank treba da je 120cm dužine, ako biste 3 stolice, onda 180cm, itd.
(Ilustracija preuzeta sa neta)
Često se na ostrvu može naći sudopera ili šporet, udaljenost između ostrva i ostalih kuhinjskih elemenata bi trebalo da je oko 100cm.
Sudopera ili ploča za kuvanje su česti na ostrvu, i mogu da budu veoma praktični jer vam uspešno rešavaju put kretanja u kuhinji – trougao: šporet, frižider, sudopera
Kada postavljate gornje elemente – tzv, viseće, razmak između donje ivice gornjeg elementa i radne ploče treba da je između 40 i 65cm, a dubina ovih gornjih plakara je obično oko 30cm, zbog preglednosti.
Još nešto o čemu bi trebalo da povedete računa jeste razmak između šporeta i nape/aspiratora: ako je šporet na plin, razmak treba da je 65cm. Ako su u pitanju indukcijske ploče ili električni šporet, razmak je 55cm.
Završna reč
Pravila su tu da bi se poštovala, ali i da se krše, kako ja često volim da kažem 🙂 Naravno, sve što mora da bude, znači kada su ti neki detalji u vezi sa strujom ili plinom, kao što je napomenuto u vezi sa razdaljinom između šporeta i nape, to bi svakako trebalo da ispoštujete. Baš kao i mimimalnu dužinu i širinu ostrva/šanka, ako vam služi za obroke.
Ali detalje, poput visine, širine i dubine elemenata bi trebalo da sami određujete, prema svojim merilima i potrebama. Jer, nema ništa gore kada glavom udarate u neki element ili laktovima lupate oko sebe, u frižider ili zid, jer je sudopera skučena ili „uglavljena“ između elemenata.
I ne zaboravite, podjednako bitno je i osvetljenje u kuhinji. Trebalo bi da bude belo, jasno, i da vam lepo osvetljava radnu površinu, a i da ga imate unutar plakara, ili kvalitetno šinsko za usmeravanje po potrebi.
Blendiranje različitih era i estetika najčešće stvara veoma upečatljive i jedinstvene enterijere koji reflektuju ličan stil. To apsolutno znači da možete sebi dati oduška kombinujući materijale i teksture, uključujući i boje, koje se vama dopadaju, ali vodeći računa da to sve ima na kraju izgled celine i jedinstva.
Kada uređujete svoj prostor, to uvek treba da bude zabavno, jer nije poenta da dizajnerska pravila shvatate previše strogo i nefleksibilno. Tako obično nastanu već viđeni, uštogljeni, bezlični i bezkarakterni ambijenti.
Na koje sve načine možete započeti proces kreiranja personalnog ambijenta?
Imajte jasnu viziju – jako je važno da definišete koju vrstu prostora želite da stvorite, i koji aspekti tradicionalnog i modernog su u skladu sa vama i vašom ličnošću. Možda više volite klasičniji izgled sa elementima modernog? Ali ako naginjete modernijim i savremenijim enterijerima sa tek ponekim akcentom tradicije, onda svakako morate to imati na umu kada krećete u proces kreiranja.
2. Neutralna paleta je najbolja polazna tačka. Nijanse sive, bež ili bele stvaraju prazan kanvas za tradicionalne i moderne dizajne. Ovako ćete imati više slobode ali i samopouzdanja u uparivanju različitih tekstura, materijala i boja radi postizanja harmoničnog izgleda.
3. Fokalna tačka je bitna – svaka prostorija treba da je ima. Ona je posebno važna ako je stil ekelektički, kao što je ovde slučaj. Izaberite u zavisnosti od toga šta preferirate neki izvanredan vintage komad nameštaja, modernu instalaciju, ili neki jedinstveni arhitektonski detalj.
4. Miksujte i materijale i boje – i ne plašite se toga! Ljudi često imaju strah od ovoga misleći da ako se opredele za jedno, onda toga moraju i da se drže kroz ceo koncept. Tako nastaju dosadni i monohromatski enterijeri. Kada radite mix-match staro-novo, tada vam se otvaraju savršene prilike da eksperimentišete dodajući dubinu vašem prostoru i potrebnu dinamiku. Recimo, savremena ugaona sofa, jednostavnih i ravnih linija uz neki vintage kafe stočić izgledaće neodoljivo. Sem što je stilski kontrast, kada spojite različite materijale, teksture i boje, dobićete veoma stimulišući ambijent.
5. Tradicionalni uzorci i printovi mogu biti „oživljeni“ modernim detaljima – floralni printovi, damask ili tanka pamučna tkanina ne moraju da budu adekvatni samo u domu vaše bake. Na primer, ako kombinujete floralne tapete sa modernističkim nameštajem, ili tradicionalne materijale koristite kao mebl štof za moderne stolice i sofe, dobijate jedan veoma autentičan i kompleksan stil autohtonog karaktera.
6. Izbalansirajte proporcije – ovde se vraćamo i na fokalnu tačku, u smislu da ako imate neki predimenzionirani komad nameštaja, recimo bakin kredenac koji ste nasledili, onda je jako bitno da ne stavite još nešto tako predimenzionirano, tipa stola ili stolica u trpezariji. Neka onda oni budu moderni, elegantni i jednostavni. Uvek možete savremene komade nameštaje kombinovati sa nekim retro, vintage ili rustičnim dekorom – lampama, tepisima, zavesama, umetničkim delima.
7. Kako postići kreativni vizuelni tok? Postavite komade nameštaja i dekor tako da vode pogled kroz prostoriju spontano i opušteno. To ćete najlakše postići tako što ćete nameštaj postaviti na osmišljeno mesto, koristiti izbalansiranu paletu, i provući centralnu temu kroz ceo prostor ujednačeno.
8. Eksperimentišite jer rastete! Vremenom, može da se desi da vam dosadi prvobitni raspored i kombinacije, što je sasvim u redu. Poželećete da promenite mesta nameštaju ili da neke komade zamenite novim. Ovo je posebno veoma izvodivo kada se kombinuje tradicija sa savremenim, jer to donosi pregršt kombinacija i mogućnosti.
9. Potražite pomoć stručnjaka – može da se desi da ste nesigurni šta i kako da radite kada dođe do momenta spajanja starog i novog. Ali uvek je tu mogućnost angažovanja dizajnera enterijera koji je u tome stalno i koji će pronaći najbolja rešenja u skladu sa vašim potrebama i estetikom.
Sve u svemu, ako volite modernizam, ali vam se ponekada čini previše hladnim i sterilnim, to znači da je za vas upravo kombinacija prevashodno savremenog sa detaljima tradicionalnog u enterijeru. Ali, naravno, važi i obrnuto – ako volite sve te retro, vintage i rustične momente, ali ne biste baš da imate utisak kada zakoračite u dom da ste ušli u 19. vek, porazmislite o detaljima modernizma koji će dovoljno osavremeneti prostor da se vi osećate prijatno i ušuškano u svom enterijeru! 🙂
Svako ko boravi u određenom prostoru, najviše blagodeti od istog osetiće kada je pristup u oblikovanju enterijera fokusiran na psihološko, fizičko i duhovno blagostanje. Takvi prostori se nazivaju holističkim enterijerima. Podjednako je primenjiv na privatni, poslovni ili javni dizajn, jer svi imaju isti cilj – da pruže harmoniju i balans svim ljudima koji se tu zateknu.
Kako se postiže ovaj holistički pristup u enterijeru?
Primenjuju se multidisciplinarne tehnike i učenja. Tu su razmišljanja i filozofija u vezi sa biofilijom, zatim kolorna psihologija, ljudska biologija, ergonomija, epigenetika, kao i mnoge druge metode koje ako se postave kako treba, podržavaju sveukupno zdravlje i blagostanje čovekovog uma, tela i duše.
Da li je prostor u kojem boravimo toliko moćan da utiče na naše sveukupno biće?
Odgovor je, naravno, da! Ovde nisu u pitanju samo emocije, kao i osećaj za estetiku. Ovakvi enterijeri, kao i kompletne građevine, stavljaju na prvo mesto čoveka i njegove potrebe.
Prepoznavanje značaja celokupnog zdravlja, ne samo fizičkog, već mentalnog i duhovnog, je ovde ključni princip funkcionisanja. Jednostavno je nemoguće ignorisati činjenicu da prostori u kojima živimo ili boravimo veliki deo dana utiču na to kako se osećamo. A holistički pristup će maksimizirati pozitivan učinak na nas same.
S obzirom da živimo u vremenu kada provodimo mnogo više vremena unutra nego napolju, zašto ne stvarati prostore koji podržavaju i obogaćuju naše živote?
Kako inkorporirati holistički dizajn enterijera u dom ili na posao?
Za svaki prostor postoje ključni koraci koji će učiniti da prostor jednostavno vibrira sa vama, da budete na istoj ili sličnoj frekvenciji, što bi se reklo. A najbolja frekvencija za sve nas je frekvencija mira, ljubavi, blagostanja.
Postavite jasne namere
Ovaj prvi korak je korak koji je najbitniji za kreiranje enterijera uopšte – kako biste jasno znali šta želite u određenom prostoru, potrebno je da znate kako će se prostor koristiti i ko će ga koristiti.
Postavite sebi sledeća pitanja:
Koja je primarna funkcija ovog prostora?
Ko će boraviti u njemu?
Koji osećaj bi trebalo da ostavlja celokupan ambijent?
Kako bih ja želeo/la da se osećam u ovom prostoru?
Kako je ovaj prostor povezan sa ostalim delovima/prostorijama oko njega?
Kako je povezan sa spoljašnjom sredinom?
Možda će vam se neka pitanja malo čudnim ili možda na neka nećete imati jasan odgovor odmah, ali to je u redu. Izrada enterijera je proces, posebno onih delova u kojima treba da provodite najviše vremena i da tu budete najbolja verzija sebe. Kada se osećate u miru i harmoniji sa sobom, sve ostalo je lako i nekako teče samo od sebe.
Funkcija i protok energije treba da su usklađeni
Ovo je jedan korak iznad u odnosu na klasičan pristup uređenja enterijera. Jer, sa dobrim protokom energije, neizostavno ćete se osetiti relaksirano i opušteno u svom domu.
Kako ćete najlakše omogućiti protok energije?
Tako što ćete raskrčiti nered i krš, i omogućiti prostoru da diše. Ostavite od stvari i odeće samo ono što vam je neophodno i što znate da ćete koristiti/nositi.
Reorganizujte postavku svog nameštaja tako da ne zaklanja vrata ili prozore. Gde god je moguće, odmaknite nameštaj od zida kako biste stvorili prirodan prostor za društveno okupljanje i spajanje. Ovde veliku ulogu igra Feng Shui i njegovi principi oblikovanja prostora.
Strujanje vazduha
Protok vazduha je podjednako bitan kao protok energije. Strujanje vazduha kroz čitav dom radi uklanjanja starog, ustajalog vazduha i energije je veoma bitno. Ako vodite računa o ovom koraku, prostor u kom boravite biće uvek ispunjen svežinom.
Bilo da ćete otvarati prozore kad god je moguće, ili prečišćivače vazduha i ventilatore, nije od presudnog značaja sve dok postižete cilj – cirkulaciju vazduha kroz prostorije.
Održavanje optimalne temperature je presudno za vaš dobar osećaj, fokus, kao i produktivnost.
Povežite se sa prirodom
Verovatno jedan od ključnih elemenata za holističke enterijere je spoljašnji svet – priroda i sve što je čini. Dokazano je, a i svima je poznato, da zelenilo pozitivno utiče na mentalni i duševni mir, kao i fizičko zdravlje. Iz tog razloga je veoma poželjno ispuniti i svoj ambijetn zelenilom, cvećem, živim zidovima, i sl. Takođe, male fontane ili akvarijumi su prirodni podizači energije.
Sve ovo je veoma izraženo kroz biofilične enterijere, koji se zalažu za prostore čiji je cilj povećanje kreativnosti, produktivnosti, koncentracije, kao i kognitivnih sposobnosti.
Boje čuda čine
Svako ima svoju omiljenu boju ili više njih. I apsolutno zna kako one utiču na njegovo raspoloženje: mogu biti veoma sugestivne i aktivne, energetske, smirene, otvorene… Zato su boje neizostavni deo holističkih enterijera.
Sigurno vam je poznato da ako želite da se vratite izvornom stanju i miru, onda su zemljani i prirodni tonovi najbolji izbor. Bela je za mir, žuta za sreću i radost, plava za spokoj, crvena za energiju, itd.
Poštujte prirodne materijale i budite okruženi njima
Organski, ekološki, održivi materijali koji pozitivno utiču na vaše zdravlje i blagostanje, ali i na dobrobit cele planete. Kad god i gde god možete, okrenite se recikliranim materijalima. Na taj način vodite računa o sirovinama, a i svom domu dajete lep, topao, i vintage šmek.
Tu su, zatim, pamuk, lan, vuna, juta, trska, prirodni kamen, drvo – samo su neki od najčešćih prirodnih materijala i tekstura koje podražavaju bliskost sa prirodom, našom planetom Zemljom, i osvešćuju nas na dubljem planu.
Neka bude svetlost
Nema debate oko toga da je prirodno svetlo uvek bolje (i uvek će i biti bolje) od veštačkog osvetljenja. Ono nam je bitno kako bismo percipirali prostor, a svetlost uvek ima pozitivan uticaj na raspoloženje. Sunčeva svetlost je naš najbolji borac za dobar imunitet, sjajno raspoloženje i dobru energiju. Gde god možete, pustite prirodno svetlo u svoj dom.
Naravno, veče i noć su doba dana kada najčešće palimo veštačka svetla. Pokušajte da LED bela i hladna svetla zamenite toplim, i da unesete dah romantike i egzotike u vidu lampi. One zdrave, poput slanih himalajskih lampi su najbolje rešenje za vaše zdravlje i lep osećaj.
Činjenica je da će ljudi uskoro uvideti (a već je dosta njih počelo da uviđa i da osvešćuje) da je opstanak nas kao bića, a i planete, moguć samo ako krenemo putem blagostanja, razumevanja i ljubavi. U međuljudskim odnosima, ali i na svim ostalim poljima. Ako sve kreće od nas (kako zračiš, tako privlačiš), onda je sasvim jasno da kako odlučimo da se ponašamo u prirodi, i prema prirodi, ali i u našim enterijerima, tako ćemo se i osećati. Opet, sve uloženo se i vraća. Znači, ukratko i jasno – vredi se malo potruditi, promeniti i osvestiti onaj put kojim se možda ređe ide. Ali jednom kad se krene, nema povratka, a uzbudljiva avantura bez kraja kreće!
Kada gledate dugu, jasno vam je da ste opčinjeni lepotom boja koje su istovremeno tako harmonične a opet i tako sjajne, da vam se čini kao da ima nekoliko desetina boja sunčevog spektra. A istina je da ih je samo sedam. Naizgled malo, ali sasvim dovoljno da se međusobno prožimaju, stapaju, mešaju i stvaraju sve ostale nama poznate nijanse.
(Image credit: Unsplash.com)
Tih sedam boja – crvena, narandžasta, žuta, zelena, plava, indigo magenta/bela – odgovaraju čakrama u ljudskom telu. Sigurno ste čuli i za hromoterapiju – lečenje bojama, koja je primenjivana još pre 2500 godina (poznato je da je Pitagora koristio ovu metodu lečenja bojama).
Šta je, zapravo, hromoterapija?
U pitanju je holistički modalitet isceljenja koji koristi moć boja radi vraćanja ravnoteže. Balansa i blagostanja u čovekov organizam i život. Pošto svaka boja emituje određenu frekvenciju ili vibraciju, tako utiču na naše fizičko, emocionalno i duhovno stanje.
Kada birate određenu boju za svoj enterijer, nije u pitanju samo estetski ili stilski momenat – vi podsvesno birate kolorit u skladu sa svojom energijom. Tako se terapija bojama, ako vam je potrebna, može ugraditi u vaš svakodnevni život putem dizajna enterijera i svesnim izborom onih boja koje su u skladu sa vašim čakrama (energetskim centrima).
(Image credit: Unsplash.com)
To znači da kada su vaše čakre u ravnoteži i kada su izbalansirane, vi ćete biti privučeni ka onim bojama koje su povezane upravo sa vašim usklađenim čakrama. Šta to znači u praksi?
Recimo, ako je vaša srčana čakra uravnotežena, osetićete spontanu i prirodnu privlačnost ka zelenoj boji, te ćete tako i u enterijeru imati dekor u zelenim nijansama, dosta biljaka, ili osvetljenjem u toj boji.
(Image credit: Entas.rs)
Međusobna povezanost čakri i boja:
Korenska čakra – crvena boja
Sakralna čakra – narandžasta boja
Čakra solarnog pleksusa – žuta boja
Srčana čakra – zelena boja
Grlena čakra – plava boja
Čakra trećeg oka – ljubičasta boja
Krunska čakra – magenta (miks roze, crvene i ljubičaste) i bela
(Image credit: Unsplash.com)
Šta znači koja boja u enterijeru i kako može da utiče na vaše zdravlje?
Crvena boja je povezana sa korenskom čakrom koja je smeštena u dnu kičme – predstavlja našu vezu sa fizičkim svetom i predstavlja stabilnost i uzemljenje. Crvena boja u ovom kontekstu simbolizuje snagu, vitalnost i primarne ljudske nagone za preživljavanjem.
Ako uključite crvenu boju u enterijer, recimo da je imate na zidu ili dekoru, može da dođe do povećanog protoka energije, više samopouzdanja i osećanja sigurnosti u prostoru.
Isto tako, crvena se povezuje sa strašću i energijom, pa samim tim može da pospeši bolje funkcionisanje čula, kao i da poveća otkucaje srca.
Kada uključujete crvenu u enterijer, ona je odlična boja za privlačenje pažnje na određene tačke u prostoru. A što je najlepše kod crvene, nije svaka prodorna vatrenocrvena – ima i onih boje trule višnje, karmincrvene, pa i svetlocrvene. Tako da se možete igrati sa nijansama koje vama prijaju.
(Image credit: Entas.rs)
Narandžasta boja se povezuje sa sakralnom čakrom čija je pozicija u donjem delu stomaka. Ova čakra je zadužena za našu kreativnost, senzualnost i emotivno blagostanje. Sama narandžasta boja simbolizuje entuzijazam i radost življenja.
Ubacite narandžastu u svoj ambijent i podstaknite samoizražavanje, vitalnost i protok kreativne energije.
Ova boja se vrlo često koristi u trpezariji ili prostorima za druženje, jer podstiče dobru energiju i socijalizaciju. Odlična je boja i za dečiju sobu ili igraonicu.
(Image credit: Entas.rs)
Žuta je u vezi sa trećim energetskim centrom ili čakrom solarnog pleksusa. Smeštena je iznad pupka i simbolizuje našu ličnu moć, samopouzdanje i samopoštovanje. Žuta boja, tako, označava sreću, intelekt i optimizam – inkorporirajte je u enterijer i uticaćete na jasnoću, mentalnu agilnost i osećanje snage.
Razmislite o žutoj boji u radnim prostorima ili sobama za učenje, pošto podstiče fokus, kreativnost, pozitivno razmišljanje i produktivnost. U monohromatskim prostorima (recimo, crni, beli, sivi) žuta je idealna da otvori ambijent i unese dinamiku.
(Image credit: Entas.rs)
Zelena boja je karakteristična za četvrtu, srčanu čakru. Ona je smeštena u centru grudnog koša i simbol je ljubavi, empatije i emotivne ravnoteže. Zelena reprezentuje rast, prirodu i harmoniju, te je zato simbol srčane čakre.
Kada enterijer oplemenite biljkama, zelenim zidovima, dekorom, ili prirodnim materijalima, stvarate mirno okruženje, toplo, sigurno, pri čemu podstičete ljubav, lečenje i emocionalnu stabilnost.
Zelena boja je idealna za spavaću sobu ili neki prostor za relaksaciju i meditaciju, jer pruža harmoniju, mir, opuštenost i spokoj.
(Image credit: Entas.rs)
Plava boja je u vezi sa grlenom čakrom koja je simbol komunikacije, autentičnosti i samoizražavanja. Plava, koja se najčešće vezuje za mir, jasnoću i duševni mir je savršena za ovaj energetski centar.
Kada se odlučite za plavu i njene nijanse, vi, zapravo, birate koncentraciju, relaksaciju, mir. Zato ćete najčešće čuti savet da spavaća soba treba da je u ovoj boji. Neretko se ljudi opredeljuju za plavu kada uređuju i svoj radni kutak. Plava je hladna boja, te zato smiruje um i telo.
(Image credit: Entas.rs)
Ljubičasta i treće oko su međusobno povezani. Ova čakra se nalazi između obrva i povezana je sa našom intuicijom, percepcijom i, uopšte, duhovnošću. Ljubičasta je zato simbol mudrosti i više svesti. Savršeno se uklapa za prostore za meditaciju i one delove vašeg životnog prostora gde se povlačite kada vam je potrebna introspekcija, izolovanost, ili umetničko izražavanje.
Smatra se da ljubičasta boja ima pozitivan uticaj na epifizu, te je zato simbol duhovnog rasta.
(Image credit: Unsplash.com)
Poslednja, osma čakra, naziva se još i krunska i vezuje se za dve boje: magentu i belu. Ona predstavlja našu vezu sa božanskim, univerzalnom svešću, kvantumom. Dve boje označavaju duhovnost, prosvetljenje i čistotu.
Ovaj kolorit se može primeniti kako na nameštaj, osvetljenje, dekor, i biti preduslov za spokojnu atmosferu.
Ako se odlučite za magentu koja je spoj roze, crvene i ljubičaste, možete primeniti svetlije i nežnije tonove koji smiruju. U slučaju jačih i intezivnijih tonova, daćete prostoru živost, energiju i razigranost.
(Image credit: Entas.rs)
Sledeći put, kada se uhvatite za neki komad odeće u određenoj boji, ili jastuče, a možda i sveću, verujem da ćete se zapitati – zašto sam baš izabrao/la ovu boju, a ne onu drugu? Jer, kada pogledate širu sliku, nema dobrih i loših boja. Svi smo međusobno različiti, i naginjemo drugim bojama, tonovima, nijansama… To, sa jedne strane dosta govori o nama samima, ali velikim delom i o našem odnosu prema drugima, pa i celokupnom životu.
Šta je dobar dizajn? Da li su to aktuelni trendovi, boje, materijali…? Ljudi su oduvek naginjali trendovima i onome što je trenutno „IN“ te tako nema razlike ni kada je dizajn enterijer u pitanju.
Ali, postavlja se sledeće pitanje – da li dobar dizajn zadovoljava ako izgleda dobro? Ili takođe treba da bude i funkcionalan?
Naravno, poželjno je da je odgovor „da“ na oba pitanja.
Iako postoji gomila stilova, trendova, stilskih pokreta, nekako se estetikaindustrijskog stila uvek isfiltrira u gomili zbog svoje jednostavnosti i nekomplikovanih crta stila.
Ako se odlučite da sopstveni dom ukrasite detaljima, komadima nameštaja ili dekorom koji su specifični za industrijski stil, ne morate pri tome bacati gomile novca ili dizati kredit. Dovoljno je da pronađete neki stariji komad nameštaja i osvežite ga, ili nabavite reciklirane stvari. Drvo, koža, metal, prirodni materijali i boje su bazični principi na kojima industrijski stil počiva.
Da li je industrijski stil zaista toliko hladan (kao što ga mnogi doživljavaju) ili je to samo na prvi pogled tako?
Verovali ili ne, ovaj stil sadrži mnogo elemenata čuvenog skandinavskog hygge stila – specifičnog načina razmišljanja i življenja. Karakterističan je za Dance i Norvežane i bazira se na svakodnevnim, malim zadovoljstvima i ritualima koji uveseljavaju ljude i njihove najdraže. Iako se naizgled industrijski stil i čuveni (urbani) boho sa hygge konceptom čine suprotni međudobno, jedna od najlepših kombinacija i mix-match varijanti među stilovima je upravo ova. Skandinavski stil poseduje neutralnu paletu, koristi kožu koja deluje kao stara i istrošena, i reciklirano drvo kao i druge sirove materijale. Minimalizam je ono što im je takođe zajedničko – ravne i jasne linije, svetli, otvoreni prostori, prirodni materijali.
Tako da, ako vam se dopada šmek koji industrijski stil nosi sa sobom, ali biste ga „upakovali“ u nešto mekše i sofisticiranije (barem u detaljima, poput dekora), onda su elementi skandinavskog u vašem ambijentu pravi potez. Dobićete specifičan dizajn, pomalo divalj, rustičan, neuhvatljiv i svoj, uz zaobljenije linije i tople prelaze.
A sada je vreme da damo konkretnije odgovore na pitanje iz naslova:
Zašto baš industrijski stil i zašto je toliko popularan u poslednje vreme?
Verovatno najprivlačniji razlog jeste taj da se industrijski stil može kombinovati (skoro) sa svim stilovima. Rustika, eklekticizam, minimalizam, japandi, boho… širok je spektar kojim ćete obogatiti manjim detaljima u maniru industrijskog svoj primarni stil, a opet, ako odaberete industrijski kao osnovni, i poželite da ga „ublažite,“ uvek možete ubaciti dodatne teksture, završnice na zidovima, bogatiji kolorit, ili neki detalj koji će naspraviti sponu između dva stila.
Poznato je da je industrijski stil nastao u ogromnim open space prostorima, sa isto tako ogromnim prozorima, koji se pre mogu nazvati zastakljenim zidnim panelima od poda do plafona. Znači, ovde je naglasak na svetlosti, prirodnoj. Uz to, i veštačko osvetljenje je veoma važno u industrijskim ambijentima. Zaključak je da ako vam je potrebno više svetlosti za rad ili u prostorijama u kojima boravite preko dana, industrijski stil će vam dati bezbroj mogućnosti i opcija da osmislite ovaj element na najbolji mogući način kako biste zadovoljili svoje svakodnevne potrebe.
Lako se dekoriše i ukrašava detaljima, posebno ako želite malo da smekšate njegovu sirovost i grublje elemente. Unos zelenila i cveća je uvek odličan izbor! Takođe, tepisi i umetnička dela će veoma lepo izgledati u industrijskom enterijeru. Ovi detalji/dekor su prava vesela injekcija betonu i cigli. Opet, iako fleksibilan, ovaj stil, čak i u ovom maniru, ne trpi previše boje i detalja, tako da imajte to na umu na početku dekorisanja.
Prirodne i neutralne boje dominiraju ovde, a metal, cigla, beton, restaurisano drvo su neki bazični elementi. Tako da, ako se držite ovakve šeme, teško da ćete pogrešiti u konceptu. Kao što rekoh na početku – industrijski stil je jednostavan, pitak i nedvosmislen.
S obzirom da najraniji industrijski dizajn potiče iz vremena kada nije bilo sintetičkih materijala, ovaj stil je dugovečan, jer svoj šarm gradi na prirodnim materijalima. A s obzirom da su danas i više nego „in“ eco-friendly materijali, green enterijeri, biofilija – može se slobodno reći da je industrijski dizajn aktuelan i primenjiv stil.
Zbog svoje fleksibilnosti i neukalupljenosti, čitav enterijer možete personalizovati dajući mu karakter specifičnim nameštajem i dekorom. Čak ne morate ni da vodite toliko računa kako da kombinujete različite nijanse i teksture drveta – jer su u ovom slučaju one čak i poželjne i interesantne. Zato nije ni čudo što ovaj tip enterijera često nalazimo među kreativcima i umetnicima.
Prva inudstrijska revolucija iz 18. veka je glavni krivac za nastanak ovog autentičnog stila
Industrijski dizajn je poprilično vremešan – ali traje već 3 veka. Začeci su iz 1760. kada su fabrike i industrijske hale počele masovno da se šire, uz obavezne velike i široke prozore za što više vazduha i svetlosti. Zidovi sa izloženom ciglom, iako danas estetski detalj, tada je bio obavezan, radi sprečavanja širenja vatre u slučaju izbijanja požara.
Nakon 100 godina, kada je došlo do Druge industrijske revolucije, fabrike su postale mnogo veće, i samim tim su zahtevale jači i snažniji građevinski materijal, poput betona i čelika, koji su i ovde bili vidljivi i izloženi. Godine 1879. nastala je i čuvena Edisonova sijalica (na neki način danas simbol industrijskog stila). Ovaj period razvoja je bio inspiracija i za jedinstveni Steampunk.
Tek početkom 21. veka industrijski stil biva revitalizovan i to u Njujorku prevashodno, jer je postojao manjak stambenog prostora. Tako su fabrike adaptirane u potkrovlja za stanovanje sa otvorenim planom (open space). Ono što je najviše isticano, a smatrano je glavnim krivcem za dobru prodaju, jeste autentičnost zidova – izloženost materijala i veliki zidovi.
Tipovi industrijskog stila
Kao što smo videli, ovaj stil je prošao svoj složen razvojni put, a samim tim je i logično da je u toku ovog procesa dolazilo do menjanja, različitih uticaja, i stvaranja ne uvek iste estetike. Znači, različita vremena donose različite ljude, koji, opet u svakom vremenu traže neke nove ideje, trendove, materijale, koncepte kako bi zadovoljili neke svoje osnovne životne potrebe. To znači da je kroz istoriju tipičan industrijski stil, pomalo muškobanjast, rigidan i sirov, stvarao amalgam sa nekim drugim stilovima ili njihovim elementima kako bi nastala najoptimalnija tvorevina.
rustični industrijski stil – kombinuje osnovne, sirove materijale sa toplijim, rustičnim materijalima. Recimo, zid od cigle, grede na tavanici, uz kožnu sofu ili fotelju i neki vintage detalj. Kao što znate, kontrasti su u enterijeru veoma poželjni. Stvaraju zanimaciju za naše oči i mozak, a ovde naizgled spoj nespojivog kreira ušuškanost, toplinu, spokoj i mir, koji su toliko bitni u enterijeru za naše mentalno zdravlje.
moderan industrijski stil – ovde je, kao što i sam naziv kaže, više naglasak na modernijem izrazu, u smislu elegantnijih linija, minimalističkog nameštaja, kao i monohromatske palete. Ovi enterijeri ističu harmoniju između industrijske i modernističke estetike, i pri tome kreiraju nestvarno sofisticirane i ugodne prostore.
skandinavski industrijski stil – o ovom spoju smo već ranije pričali, a ako se odlučite za ovu varijantu, nije loše da povedete računa o ova 3 elementa: jasne i jednostavne linije, svetlo drvo, neutralan kolorit. Dodaju se i prirodni materijali, kao i biljke radi dodatnog naglaska na udobnosti i ušuškanosti tako karakterističnoj za hygge način življenja.
Iako je često veoma teško međusobno razlikovati ove stilove, ipak se može napraviti neka distinkcija na osnovu upotrebljenog materijala, kolorita, kao i kompletnog utiska. Onaj primarni i autohtoni industrijski stil u enterijeru, koji više deluje da je pohaban i oronuo, čini mi se da je danas najređi, jer estetika ljudi se više okreće kombinaciji modernog uz ove „trošnije“ detalje koji dođu kao neki akcenti koji daju taj preko potrebni šmek enterijeru, karakterističan za industrijski stil.
I, na kraju me zanima, kakvo je vaše mišljenje – da li je industrijski stil primenjiv u vašoj svakodnevici?
Koji bi vam od navedenih najviše prijao – onaj klasični, najsiroviji, moderniji ili sa primesama hygge elemenata? 😊
Verovatno većina vas voli slatko. Kolače, čokoladu, med, ili možda sladak ukus voća. A pretpostavljam da mnogo manje vas voli kiselo. Sad mi padoše napamet kiseli krastavci. Uh, njih sam obožavala od malena, uz njih sam izgovorila svoju prvu reč… Onda, limun. Ali kad pomešate med sa limunom dobijete savršenu limunadu, odlično izbalansiranog ukusa, zar ne?
Isto je i sa vremenom, recimo… Kiša. Malo ko je voli. Ili oštar mraz. Ali, ako smo svesni da posle kiše dolazi duga, i da je mraz samo neminovan period pre proleća kada se čitava priroda budi, nekako ćemo lakše to podneti. I možda im se čak i radovati, jer znamo šta sledi posle.
Mračni i teški periodi u životu. Ko ih nije imao? Kako kažu: „Ono što te ne ubije, to te očeliči.“ Koliko puta ste samo čuli ovu narodnu umotvorinu i želudac vam se okrenuo, jer je nekako postala izlizana od prečeste upotrebe. Ali samo onaj ko je stvarno prošao kroz trnje i pakao, i izdigao se iznad, zna suštinu tih reči. I iskreno ih ceni.
I sve što sam navela kao primeri su, naravno, suprotnosti ili kontrasti. Ima ih u umetnosti i književnosti ponajviše, tamo imaju svoju simboliku i specifično značenje, sa ciljem da probude nesvakidašnje emocije kod posmatrača/čitaoca. A verovali ili ne, i sam dizajn enterijera počiva svojim dobrim delom na kontrastima. Od boja, tekstura, materijala, oblika nameštaja… sav taj kontrast među elementima daje dinamiku prostoru.
I, onda, kad se malo bolje zamislim, dođem do nekog filozofskog zaključka – zar ne počiva ceo koncept življenja (možda je bolji izraz: bivstvovanja) upravo na kontrastima/suprotnostima?
Da, kao što ste već shvatili, danas sam u raspoloženju da vam malo pričam o kontrastu u enterijeru. Nije ni komplikovano niti imalo mučno kao što je možda zazvučalo u prethodnim primerima. Jedino što je bitno kada su enterijeri posredi, jeste da znate gde i kako da koristite kontrast. Samo tako ćete kreirati upečatljivo mesto – prostor za pamćenje.
Sad će neko (s pravom da pita) – a šta je sa tim vajnim balansom i ravnotežom o kojem stalno dizajneri (priznajem, i ja) razglabaju? Zar nije kontrast nešto sasvim suprotno od harmonije?
Naravno, ali ovde niko ne priča o kontrastima u svakom delu ambijenta. Kontrast se uvodi kao balans gde je potrebno da se razbije ravnoća, monotonija, monohromija, da se jedna „enterijeristička kaša bez ukusnih i zdravih dodataka“ preobrazi u simfoniju ukusa.
Kako koristiti kontrast u enterijeru?
Kontrast se postiže spajanjem dva ili više elemenata različitih svojstava u prostoru. Da, sve dolazi u obzir – i boja, i oblici, i veličina, materijal, tekstura, kao i sam stil.
E, sad, ima jedna „kvaka“ (a ko me terao da vam pominjem da nije baš toliko komplikovano), a to je da elementi koji međusobno kontrastiraju treba da ističu jedni druge, ali opet treba tako da funkcionišu skupa da grade harmoniju.
Ko je razumeo, taj je i shvatio…
Šalim se malo, oprostićete mi, ali čim dođemo do primera, sve će vam biti jasno. Kontraste, zapravo, viđate svakodnevno, čak i u enterijerima kojima boravite, samo ih verovatno niste postali svesni, jer vam se podrazumevaju. U stvari, tamo gde je sve izbalansirano (pa i kontrasti), ništa vam ne smeta, odnosno ne „bode oči“.
Pa ’ajmo redom:
Boja – može da se koristi na više načina:
Komplementarna šema – sećate se one priče o točku boja, s tim što se u ovom slučaju konkretno radi o bojama koje se nalaze nasuprot jedna drugoj na baš tom točku (plava i narandžasta, npr.)
Monohromatska – na primer crna i bela skupa.
Svetlo i tamno – misli se na tonove i prelaze jedne boje (npr. svetlocrvena, skoro bleda sa tamnom, karmin crvenom)
Toplo i hladno – odlučite se šta želite da dominira u prostoru. Ako su topli tonovi, oni daju prijatnu, ali živu atmosferu, dok hladni umiruju. Neka jedna grupa preovladava u prostoru, a drugu uvedite da napravi balans.
Sjajno i zagasito se takođe mogu kombinovati kao kontrastna šema.
Tekstura – miksujte, uparujte i slažite slojeve različitih materijala. Na primer, postavite grublje materijale na pod ako imate gladak i sjajan nameštaj. Zamislite, recimo, luksuzni mermer kojem kontrastirate laneno platno, ili prirodne materijale poput drveta i kamena suprotstavite metalu, staklu ili akrilu. Tu su opcije i jednostavno, ravno vs. ukrašeno, zatim sjajno vs. matirano, staro vs. novo, itd.
Materijali – kontrast se najbolje postiže kada stavite fokus na nameštaj. Baš kao što je već gore rečeno, staklo i drvo, kamen i akril, mermer i juta, metal i staklo. Ako pravite kontrast između materijala, uvek su šare i printovi na jastučićima dobro rešenje uz neku solidnu boju kao osnovu.
Oblik i forma – geometrijski ili prirodni oblici koji stvaraju odličan kontrast ako se kombinuju međusobno na način: jasne i ravne linije sa zaobljenim ivicama i nepravilnim površinama. Igrajte se, na primer, obla, mekana, „fluffy“ sofa uz elegantan, tanki stakleni klub stočić, ići će perfektno!
Koji bi to kontrasti ovde mogli da dođu u obzir?
prirodno vs. geometrijsko
malo vs. veliko
nežno vs. robusno
prozračno vs. masivno
Zaključak?
Sigurna sam da ste i sami došli do istog – sukob razuma i emocija je osnova kontrasta. Kako u svemu, tako i u dizajnu enterijera.
Zapitajte se: šta razdvaja zadivljujući enterijer od dosadnog i turobnog?
Šta prostoriji daje sjaj i atmosferu, iskru energije?
Šta razlikuje prosečno od brilijantnog?
Da, razumeli ste! Baš to! Taj namćorasti, ali tako poželjan kontrast!
Meni je najčešće na pameti industrijski stil kada se radi o kontrastima koji unose dinamiku, energiju, živahnost i balans. Setite se ogoljenih zidova sa izloženim ciglama u kombinaciji sa metalnim, mesinganim, hromiranim lampama i visilicama. Zatim kožne sofe i fotelje uz police u vidu cevi i komode i stočiće sa rustičnim prizvukom. Jer, kada je reč o kontrastu, naglasak je na davanju dubine prostoru, sa ciljem uklanjanja ravnog i jednoličnog osećaja.
Kad god ste u sumnji ili zastanete i ne znate šta i kako dalje, neka vam polazna tačka bude yin-yang koncept: svetlo i tamno, veliko i malo, grubo i glatko. 😍
