Blog

Bila sam u situaciji kada sam došla do tačke u svom životu gde mi je prva misao bila: „Gotovo je. Umreću.“

I mislila sam neću više videti svoju decu, muža, oca, brata, prijatelje… To mi je teško padalo. Ali ono što je bilo najteže, što je bilo golemo, kao najteži kamen, jeste sledeće: tuga i bol što neću zaista proživeti ono što nosim u sebi. Ono što me zaista pokreće i ispunjava.

Zato znam. Jer sam bila tamo. I to ne jednom. Nego dva puta. I pri tome ne mislim na neke situacije gde se pitaš: Jaooo, nema plate, kako ću preživeti? Ili, posvađala sam se žestoko sa mužem, hoćemo li se razvest? Ili tipa: izbaciće me stanodavac iz stana, hoću li se kao matora morati vratiti da živim kod roditelja?

To su teške stvari i životni prelomi. Ali nisu oni gde ti kao prva misao kroz glavu projuri: Umreću.

Dešava se. Jer to je život. Ali baš zato što je nepredvidiv, on je i prelep. Uvek ti da mogućnost da sagledaš istu stvar iz više uglova. I da shvatiš da je samo do tebe. Ni do koga drugog.

Posebno ako si žena. Koja je nosila celog života breme koje ni Sizif ne bi izdržao u večnosti. Ona žena koja je od malena upila u svoj DNK transgeneracijske traume, najpre svojih ženskih predaka (prva na spisku je majka), a da toga nije bila ni svesna. Jer, to je život koji si dobila po rođenju. I niko te nije učio, jer nije umeo, nije znao šta znači drugačiji život.

Onda žena koja je živela pod tim nekim teretima koji, zapravo, nikada i nisu bili njeni. Krivica, tuga, strah, neodovoljnost, manjak vrednosti, osećanje nesposobnosti, večita preispitivanja: da li sam, šta ako, hoću li, mogu li, znam li, umem li… I uvek si gledala druge oko sebe, koji su gazili, lomili, dobijali ono što požele (na ovaj ili onaj način), nikad padali, čak i ako kljoknu, to bi bilo sa osmehom na usnama… I ono što je najvažnije: uvek bi se usudili. Za bilo šta. Usudili da probaju, iskušaju sebe i dokažu sebi da mogu, da smeju, da su vredni nečega. Ali ne zato jer si ti lošija od njih, pa ne umeš ili ne znaš kako. Već zato jer oni ne nose tvoje terete. Ili su ih osvestili i otpustili i više se ne identifikuju sa njima.

A većina žena, nažalost, ne usuđuje se. Zašto? Ne jer postoji realan problem, nego jer ih je sredina uslovila da tako razmišljaju o sebi. Da nemaju pravo da kažu NE, kada to i zaista osećaju. Da ako bi i rekle to „ne“, za nešto više od toga posle nisu sposobne. Da ne treba da okončaju brak, jer „ko će te posle uzeti u tim godinama i sa decom“? Da ne smeju sebi da kupe neku novu stvar dok nisu podmirile osnovne potrebe dece ili muža. A za nju, ako bude. I, naravno, nikada i ne bude. Da ne smeju sebi da priušte neke svakodnevne sitnice, koje nisu luksuz, nego terapija, tipa: večernje opuštanje u toploj kupki. Uživanje u kafi ili čaju dok mali automatski robot usisava kuću (a gle, čuda, ti, ženo, ne radiš ništa. Samo sediš, srčeš i eventualno čitaš knjigu ili prelistavaš omiljeni magazin). Da nisi dovoljno dobra/edukovana/pametna da promeniš posao (kuku!!! Hoćeš da se baviš tim svojim snom iz detinjstva! Pa ko to još radi? Od toga se danas ne živi! Drži se ti svog sadašnjeg posla, kakav god da je, takav je, neke pare dobijaš…)… Niz je bez kraja. Samo se menja nečije tuđe ime, tuđ život, trenutne okolnosti i situacija.

Ali, znaš šta, ženo saputnice i saborkinjo? Ovo su sve tuđe granice i tuđi zidovi koji te teraju da živiš u tuđem prostoru. I sve dok ne odlučiš da izgradiš svoje zidove, i udariš svoje temelje, radi stvaranja svog toplog, prijatnog i sigurnog ambijenta (u koji će smeti da zakorače samo odabrani i pozvani), stalno će ti iskakati pred očima prošlost, stare rane, traume, bolesti, patnje, bol i tuga, a ponajviše gorčina što ne radiš ono za šta si rođena.

I sad se verovatno misliš: Pa, lako je pričati. Kako krenuti kada si do guše u svakodnevnoj kolotečini i životu na koji sam navikla (a i svi oko mene)?

Pa baš zato i prekidaš, jer dalje nema. To je dno. Posle ide živo blato u kojem ćeš da grcaš dok se ne udaviš. Jer ako ne staviš sebe na prvo mesto svog života, čiji život onda živiš? Zapitaj se. I budi iskrena prema sebi. To je sve što bih želela da nakon ovog teksta učiniš.

P.S.
Ako ovaj tekst na bilo koji način rezonuje sa tobom ili smatraš da bi tematika ove vrste i slične teme za tebe bile korisne, priključi se maloj, privatnoj grupi na Fejsbuku – AŽIS – ženino vreme za sebe u pravom mabijentu.
Ako si već članica, slobodno pozovi ženu za koju znaš da bi joj se sve ovo dopalo i „leglo.“

Kada se život preokrene i ostanete sami u prostoru koji više ne priča vašu priču – gde počinje promena?
U ovom case study-ju delim jedno posebno putovanje sa Brankom – ženom koja je želela da ponovo pronađe svoj mir, svetlost i sebe.
I kako je jedan mali ugao – ćošak koji nije volela – postao njen svetli kutak slobode.

Početna tačka – kako je bilo

Branka se nedavno razvela. Stan je ostao isti – ali je ona u njemu bila potpuno nova osoba.
Deca nisu s njom, tišina je bila glasna, a prostor – zagušen nasleđem koje nije osećala svojim.
Nije znala odakle da krene, osim što je znala da želi svetlo, tišinu, mesto gde će biti – ona.

Imala je jedno ćoše u spavaćoj sobi gde je obično sedela i čitala, pošto su knjige njena strast. Ili je radila neki ručni rad – heklala, vezla, štrikala. Ali mi je tek pred kraj prvog razgovora da nikada nije volela te ručne radove. Kada sam je pitala pa zašto ste ih onda praktikovali, odgovor je bio tako bolan, a u isto vreme i tako očekivan u današnje vreme: “Zbog drugih. Konkretno, moje svekrve, koja me je naučila da to sve radim. I onda, dok nas je posećivala, uvek je očekivala da vidi neki novi rad. To je doživljavala kao konkretnu realizaciju njenog uloženog truda i ljubavi u učenje mene. Jednostavno, terala sam sebe da to radim kako nju ne bih izneverila. I nastavila sam to da radim i nakon razvoda, iako se sada više i ne viđamo i ne čujemo kao pre. Ali negde jer sam osetila kao da sam krivac za razvod. Kao da sam i nju povredila nakon što nisam više supruga njenog sina. Znam, kada to sve izgovorim naglas, shvatam koliko je, zapravo, glupo...”

I tako, mali prozor, debela tamna zavesa, mrak i preko dana.
Glomazna, plava fotelja.
Persijski tepih, stari i lep, ali nije bio na njenoj frekvenciji – prosto joj nije prijao. A i njega je dobila od svekrve.
Nekako, cela atmosfera je bila teška. Kao da ne može da se diše kada se zakorači u taj prostor.
Sama mi je pričala da se osećala kao nepozvani gost u svom dom. U svom ćošku.

Vizija – šta je želela

Branka nije želela luksuz.
Želela je da sedne i diše. Da čita, da vežba, da gleda kroz prozor, da ne misli šta bi “neko drugi” rekao.
Želela je da ima svoj kutak, onaj koji ne mora nikome da se pravda.
I tako smo krenule – iz ćoška.

Proces – šta smo radile?

Promene su se ticale fizičkog prostora, ali i emocionalne strane.

• Prozor: proširen i dopunjen – prostor je progledao
• Fotelja: nova, svetla, mekana – telo se opustilo
• Zidna polica s knjigama – ona kao hram njenog hobija i lične tišine
• Biljka, zavesa, prirodni materijali – prostor koji podržava
• Retro radio, jastuče, podna lampa, joga prostirka – prostor koji inspiriše
• Difuzer, čaj, kolač – prostor koji neguje

“Kao da sam prvi put ušla u svoj život.”
To je bila prva rečenica kada je Branka videla predloge i “osetila” svoj prostor. Pvezala se sa njim.

Zaključak – šira slika i poziv na razmišljanje

Promena prostora je često mnogo više od boja i nameštaja.
Nekada je to unutrašnji poziv na povratak sebi.
Brankin kutak nije samo nov – on je živ. Diše s njom.
A možda i vi imate neki ćošak koji čeka da vas ponovo zagrli?

Ako se i vi pitate gde da počnete – nekada je dovoljno da se zapitate: “Šta JA volim? Šta mi prija? Gde se osećam kao kod kuće?”
Jer vaš dom treba da vas prepozna.

Dijalog koji menja prostor (i život)

„Zašto si skinula tepih i još ga nisi vratila?“
„Razmišljam da ga možda i ne vraćam više…“

Tako je počeo razgovor između mene i mog supruga. Zapravo, to je bio razgovor između mene i mog prostora. Nešto mi više nije prijalo. Tepih je počeo da mi smeta, ne bukvalno, ne estetski, već osećajno. Kao da je pripadao staroj verziji mene. Onaj svetli, neutralni, neupadljivi komad postao je simbol onoga što sam prevazišla.

MALA ISTORIJA TEPIHA: Više od tkanine ispod stopala

Tepisi su prisutni više hiljada godina. Najstariji poznati je Pazyryk tepih iz 5. veka p.n.e. pronađen u Sibiru, savršeno očuvan u ledu. Kroz istoriju, tepisi su štitili od hladnoće, davali mekoću, ali i predstavljali status, umetnost, duhovnost.

U islamskim kulturama, prostirka za molitvu je svetinja. U nomadskim šatorima, tepisi su stvarali osećaj doma. A danas? Danas su tepisi često samo dekor ili filter za Instagram. I pitanje je: da li su nam još uvek potrebni?

FUNKCIJA ILI OSEĆAJ: Kada predmet postane šum

Tepih mi nije smetao godinama. Bio je tu. Zgodan, topao, mehak. Ali, kad sam se promenila ja, primetila sam da prostor više ne prate moje frekvencije. Taj tepih me gušio. I onda sam ga sklonila.

I gle Čuda – disanje prostora se promenilo. Više svetlosti. Više zvuka koraka. Više prisutnosti. Noge na podu bez filtera.

HOLISTIČKI POGLED: Prostor kao živo biće

U holističkom pristupu enterijeru, ne radi se o estetici. Radi se o tome da prostor postane tvoj unutrašnji pejzaž. Tepih može biti savršen izbor ako ti prija. Ali može biti i ostatak stare energije, kompromis, navika.

Prostor treba da bude tvoj saputnik, ne tvoj utešni objekat. Ako ti se telo uznemiri kad uđeš u dnevnu sobu, a nisi sigurna zašto, možda odgovor leži u detaljima: boji zida, slici, ili – tepihu.

ZAKLJUČAK: Počni od onoga što te žulja

Promene ne moraju biti velike. Ne moraju biti ni trajne. Ali treba da budu tvoje. Ako ti ne prija – menjaj. Počni od prvog pogleda kad uđeš u sobu. Od onoga što ti je najviše na oku. Od onoga što ti ne prija, a do juče je bio neprimetan.

Jer, prostor je ogledalo. A kad menjaš prostor – menjaš i sebe. Na neki način, uz kompromis, spajaš lepo i korisno.

PS: Da li si ikada osetila da te neki predmet u prostoru više ne “podnosi”? Šta si prvo menjala kad si počela da menjaš sebe? Podeli u komentaru.

🌀 Ne znaš zašto ti više ne prija tvoj prostor?

Možda te ne guši boja zida, ni nedostatak svetlosti, ni tepih koji se svakog dana mrvi pod nogama. Možda te guši osećaj da si se ti promenio – a tvoj prostor nije stigao da te isprati.

Ako osećaš da tvoj dom više nije tvoj saveznik, već više kao tiho opterećenje… možda ti treba sagovornik koji ume da vidi šta ne funkcioniše, i da to pretoči u konkretne, vidljive promene.

Upravo to radimo zajedno u mojoj usluzi Prostor + Čovek – pažljivo sagledavamo tvoje trenutne potrebe, tvoje svakodnevne rutine, blokade i tišine u prostoru, i pronalazimo gde je zastala veza između tebe i doma.
Korak po korak, kreiramo prostor koji ne samo da ti se dopada – nego te prepoznaje.

🎯 Zakaži svoj prvi korak → OVDE

Jer kada prostor počne da diše s tobom – i ti dišeš slobodnije 😊

Postoje reči koje ne umemo da prevedemo, ali ih osetimo.
Lagom je jedna od njih.

U prevodu sa švedskog, lagom znači: “ni previše, ni premalo – taman.”
Ali u stvarnosti, to je mnogo više od jezika. To je filozofija, način života i pristup svakodnevici koji osvežava svojim jednostavnim, tihim balansom.

Odakle potiče Lagom?

Koreni reči „lagom“ vode još u vreme Vikinga.
Tada se podela hrane ili pića među članovima grupe dešavala „laget om“ – što znači „oko zajednice“ – i označavalo je uzimanje taman onoliko koliko ti pripada, da svi dobiju dovoljno.
Ta ideja o ravnoteži, umerenosti i zajedništvu ostala je urezana u švedsku kulturu i danas se ogleda u svemu: od uređenja doma, poslovne etike, do načina na koji provode svoje slobodno vreme.

Lagom i Hygge – rođaci sa severa

Ako ste već upoznati sa Hygge (danski koncept udobnosti i uživanja u malim stvarima), verovatno ćete prepoznati sličan osećaj u Lagomu.
Oba stila slave prisustvo, tišinu, prirodnost i autentičnost.

Ali postoji i razlika:

• Hygge je više emocionalan, fokusiran na atmosferu i trenutak: svetlucava sveća, debela čarapa, šolja kakaoa i knjiga u tišini.
• Lagom je racionalniji, balans između potreba i želja, estetike i funkcionalnosti, posla i odmora. Ne traži da stvoriš “osećaj čarolije”, već da uspostaviš dugotrajan balans.

Fika i Fredagsmys – male ritualne oaze

U švedskoj kulturi, Lagom se posebno ogleda i u malim, svakodnevnim ritualima kao što su fika i fredagsmys.

• Fika je mnogo više od kafe pauze. To je trenutak u toku dana kada se uspori, podeli vreme s drugima, uživa u slatkišu i razgovoru. Fika neguje zajedništvo i podseća na to da je pauza neophodna za balans, a ne luksuz.
• Fredagsmys ili „petak-miris“ je švedski ritual ugodnog petka kod kuće, kada se nakon radne nedelje porodica ili prijatelji okupljaju da zajedno gledaju filmove, jedu laganu hranu i uživaju u jednostavnim stvarima. To je lagom način da se proslavi završetak nedelje bez preterivanja, ali sa puno topline i zadovoljstva.

Lagom u enterijeru – stil i osećaj

Lagom enterijer prepoznaješ po tihoj estetici.
Nema viškova, nema ukrasa radi ukrasa. Sve ima svoje mesto i svoju funkciju, ali to ne znači sterilnost — već toplu umerenost.

Materijali:

• prirodno drvo (posebno svetli tonovi hrasta i breze)
• lan, pamuk, vuna
• keramika, reciklirano staklo
• bez plastike i nepotrebne galanterije

Boje:

• neutralne i prigušene: bež, siva, maslinasta, zemljani tonovi
• bela kao baza, akcenti u jednoj ili dve prirodne boje

Nameštaj:

• jednostavne forme
• multifunkcionalni komadi
• dovoljno prostora za kretanje i disanje

Rasveta:

• difuzna, meka, što prirodnija
• naglasak na dnevnoj svetlosti

Kako uneti Lagom u svoj dom?

1. Postavi pitanje: Da li mi ovo zaista treba?
2. Oslobodi prostor: Višak stvara nemir. Lagom ne voli gužvu.
3. Pronađi ritam: Neka tvoj dom odražava tvoj životni tok, ne haos.
4. Koristi ono što već imaš: Održivost je ključna vrednost Lagoma.
5. Stvori male rituale: Jutarnji čaj uz prozor, tišina bez telefona, miris biljke u uglu sobe…

Fun facts – Lagom u svakodnevici

• Šveđani čak imaju Lagom frižidere – organizovani po principu: vidiš sve, koristiš sve.
• Reč Lagom koristi se u skoro svakoj sferi: “lagom vreme”, “lagom kafa”, “lagom porcija”.
• IKEA je veliki promoter lagom principa – i kroz dizajn i kroz održivost.
• Švedske kancelarije često imaju “lagom pauze” – ni prekratke, ni preduge.
• Fika je proglašena jednim od najvažnijih aspekata švedskog mentalnog zdravlja i sreće.

---

Zaključak: Lagom kao nova osnova

U vremenu preterivanja i brzine, Lagom nas podseća da je dovoljno – dovoljno.
Ne moraš da poseduješ sve, da znaš sve, da uradiš sve.
Dovoljno je da budeš tu – prisutan, svestan, i u balansu.

Kao i svaki istinski stil života, Lagom počinje iznutra.
A tek onda se pretače u prostor oko nas.

Ako vam se dopada ideja o prostoru koji diše u skladu s vama, javite mi se da vam pošaljem besplatan vodič: Tvoj dom te poznaje – ali da li ga ti prepoznaješ? – mini vodič kroz energetski kod tvog prostora ☺️

Od korena do prostora: kako je nastao koncept Slow Design

Slow Design je produžetak poznatog pokreta Slow Food, koji je 1980-ih pokrenuo Carlo Petrini u Italiji — kao odgovor na „brzu hranu“ i ubrzani tempo života. Ideja je bila da se vrati poštovanje prema lokalnom, prirodnom, sezonskom i održivom — da se jede svesno, zdravije, sporije, sa više uživanja.

Ova filozofija se vrlo brzo prelila i na druge oblasti života: modu, dizajn, arhitekturu, čak i tehnologiju. Tako je rođen i Slow Design u enterijeru (početkom 2000-te) — pravac koji ne podrazumeva samo „sporiji“ dizajn već svesniji, smisleniji i dublji pristup stvaranju prostora u kojem živimo.

Šta je zapravo Slow Design?

To nije stil u estetskom smislu, već pristup. Koncept. Čitava filozofija. Poput hygge ili wabi-sabi ideologije. Slow Design je:

• etičan i održiv
• usmeren na čoveka i njegovo iskustvo
• prirodan i lokalno inspirisan
• nežan prema telu i čulima
• prozračan, topao, duhovno umirujuć

U Slow Designu nema žurbe. Nema trenda koji traje tri meseca. Postoji duboko poštovanje prema materijalu, procesu i korisniku.

Jedna od osnivačica ovog pristupa, Alastair Fuad-Luke, objavila je u svom manifestu da Slow Design “pomaže korisnicima da se povežu sa sobom, drugima i planetom kroz prostor u kojem borave.”

Karakteristike Slow Design enterijera

Prirodni materijali

• Drvo, kamen, glina, pamuk, lan
• Minimalno tretirani, često lokalni
• Nepravilnosti su dobrodošle — one pričaju priču

 Zemljane i tople boje

• Inspiracija dolazi iz prirode: pesak, maslina, terakota, nebo u suton
• Palete koje umiruju, a ne stimulišu

Ručno rađeni komadi

• Keramika, tepisi, nameštaj sa patinom
• Podržavaju se lokalni zanatlije i mala proizvodnja

Svesno raspoređen prostor

• Funkcionalnost bez prenatrpanosti
• Prostor koji podstiče prisutnost, disanje, kontakt

Višeslojno osvetljenje

• Prigušena svetla, sveće, lampe sa tkaninama ili staklom
• Dnevna svetlost ima posebno mesto

 Elementi koji pričaju priču

• Putne uspomene, nasleđeni predmeti, rukom rađene knjige
• Sve ima lični pečat i emotivnu vrednost

Slow Design vs Trenutni, trendi dizajn

Slow Design	Trendi dizajn
Bezvremenski	Sezonski
Ručno rađeno	Industrijski proizvedeno
Prirodni materijali	Veštačke alternative
Svesni odabiri	Impulsna kupovina
Podržava lokalno	Masovna proizvodnja
Fokus na osećaj i energiju	Fokus na izgled i efekat

Kako da uneseš Slow Design u svoj dom?

1. Pitaj se: kako želim da se osećam u ovom prostoru?
   Počni od osećaja, ne od Pinterest inspiracije.
   
2. Koristi manje, ali pažljivo birano.
   Svaki komad neka ima priču ili značenje.
   
3. Recikliraj, prenameni, kupuj second-hand.
   Stari kredenac može postati duša kuhinje.
   
4. Uključi biljke.
   Ne samo zbog lepote — već zbog žive energije i disanja.
   
5. Stvori kutke za tišinu i sporost.
   Mesto za čaj, meditaciju, pisanje.
   
6. Ne žuri.
   Slow Design nije “gotovo za vikend”. On raste s tobom.
   
   

Slow Design nije luksuz — to je mentalni, emocionalni i ekološki izbor. On vraća čoveka prostoru, a prostor čoveku. Ne treba ti mnogo da ga primeniš: samo malo više prisustva, nežnosti i pažnje.

U svetu koji viče — Slow Design ti šapuće.
U svetu koji juri — on te poziva da usporiš i osetiš. ☺️

Ako bi voleo/la da “uđeš” malo dublje u ovu tematiku, da saznaš kako tvoj prostor može da bude uvek tu za tebe, i ako si željan/na mira, tišine i prirode, kreirala sam vodič: “Slow Dizajn: Tihi odgovor na preglasan svet”

(Image credit: unsplash.com)

Ako ste oduvek bili u nedoumici da li da uredite svoj enterijer moderno ili tradicionalno, verovatno će ovaj stil biti savršen za vas.

Koreni prelaznog stila se nalaze u tradicionalnoj estetici u koju se zatim sa merom i dozirano inkorporiraju elementi savremenog dizajna. Zato se često još karakteriše kao „klasični dizajn sa modernim izgledom.“

Koje su to glavne karakteristike koje odlikuju prelazni stil?

Pre svega, balans između luksuza i komfora, muževnog i ženstvenog, starog i novog. Iako naizgled nespojivo, enterijeri u ovom stilu su uglavnom monohromatski, mirni i spokojni, u bež, krem, vanila tonovima, sa akcentima braon i crne. Ono što razbija potencijalnu monotomiju jesu teksture i razne šare i obrasci.

Još jedna stvar koja je ovde važna jeste otvoreni prostor – znači, spojene su dnevna, kuhinja i trpezarija. Zatim, ovde ćete naći neke tradicionalne arhitektonske detalje, veliki naglasak na udobnom, osvetljenje koje može biti i modernije, ali i klasičnije, u zavisnosti od ličnih preferencija.

Kada je rođen prelazni stil?

Baš u vreme kada se nekako stvorila granica između modernog, postmodernog i savremenog stila, otprilike je tada i sam prelazni stil došao do izražaja – 60-ih godina prošlog veka. To i jeste period kada je tradicionalno počelo da se meša sa savremenim dostignućima i proizvodima. Tako su kombinovane ravne linije sa velikim staklenim panelima, kao i open-space koncepti sa tradicionalnim elementima poput cigle i plišanih tepiha.

Određeni rivajval prelaznog stila je poprilično došao do izražaja u vreme kovid pandemije i nakon iste, baš kao što se slično desilo sa biofiličnim enterijerima. Ljudska potreba da stvori siguran, topao i ušuškan dom u kojem će sačuvati vredna porodična nasleđa i blaga, dovela je do procvata stila u kojem se savremeno i tradicionalno stapaju tako da nastaje elegantno utočište.

Kako da unesete ovaj stil u svoj dom?

Neke od glavnih smernica i preporuka se odnose na izbor onih komada koji su ujedno i najskuplji, ali i večni: poput sofe, klub stolica kao i draperija. Zatim, nije loše uneti malo starinskog efekta uz komodu ili ogledalo – ovo će dati prostoru karakter, punoću i prošlost.

Ono što vas ispunjava i čini srećnima trebalo bi da ima prioritet u enterijeru gde je prelazni stil primenjen: znači, ako volite knjige i da čitate, ubacite neku modernu i praktičnu policu uz vintage fotelju sa starom lampom. Ako ste ljubitelj moderne umetnosti, izbalansirajte sa štuko dekoracijom na zidu i klasičnim osvetljenjem ili sofom.

Budite slobodni u eksperimentisanju kombinujući različite materijale i teksture. Fokusirajte se na čiste linije, neutralnu paletu i miks tekstura.

Lepota prelaznog stila u enterijeru je upravo što isti dopušta mešanje različitih perioda i stilova. Ali, uvek treba imati na umu da sve bude proporcionalno i harmonično, kao i da se izbegava kombinacija skroz identičnih kolornih nijansi.

“Hooga? Hhiooguh? Heurgh? Nije važno kako odlučite da izgovorite reč hygge.

Da parafraziram jednog od najvećih filozofa našeg vremena — Vinnie-the-Pooh — kada su ga pitali kako se piše određena emocija, ‘Ne spelujete to, vi to osećate.’” (The Little Book of Hygge: Danish Secret to Happy Living, by Meik Wiking)

Ako vas ipak zanima, izgovara se kao: huuu-ga 🙂

Teško je definisati šta je to. To je i način razmišljanja i životni stil Danaca ali i Norvežana. Prvi put se ova reč pojavila u pisanim danskim izvorima u 19. veku, i potiče od norveške reči koja znači “blagostanje, sreća, dobrobit.”

Znate li da se Danci smatraju najsrećnijom nacijom u celoj Evropi? Tako je bar bilo zvanično 2017-te kada je Meik Wiking, koji je CEO Instituta za istraživanje sreće u Kopenhagenu, objavio svoju knjigu o Hygge konceptu. Vauuu! Ja kada sam pročitala ko je autor i čime se bavi (sam za sebe kaže da ima najbolji posao na svetu – proučava šta ljude čini srećnima), nisam mogla da zamislim postojanje takve ustanove. I pitala sam se sve vreme: koji su uslovi da bi neko bio zaposlen? Nasmejan sve vreme? Srećan non stop? Pozitivan, bez trunke negativnih emocija i misli…?

_{(Izvor: The Little Book of Hygge: Danish Secret to Happy Living, str. 66)}

Hahaha, i onda nastavih da čitam knjigu o Hygge dalje i naletim na priču o Dancima kao najsrećnijoj naciji u Evropi, i da se ova zemlja često među drugim narodima označava kao “utopija.” Aliii…. i oni se suočavaju sa svakodnevnim poteškoćama kao i druge zemlje. Međutim, razlika je u tome šta Danska radi konkretno i aktivno kako bi povećala zadovoljstvo među svojim stanovnicima.

Mnogi kažu – Danska je na severu, ima grozno vreme, svima je poznato kako manjak sunca utiče na melatonin i dobro raspoloženje. Danci su narod koji imaju među najvišima poreze u svetu. Ali… oni na to gledaju ovako: ne plaćaju takse i poreze, već ulažu u svoje društvo. Oni teže kvalitetnom životu. I iako možda ne mogu da utiču na vreme, oni mogu da stvore svoje mikrokosmose, tople, ušuškane, svetle, magične.

E, to je Hygge koncept.

Znate one savršene domove, uređene sa stilom do perfekcije, a fali im toplina i duša?

E, tu nastupa Hygge.

Koji su to elementi koji čine Hygge način življenja?

• Svetlost – sveće, lampe. Zlatno pravilo: što je niža temperatura svetlosti, to postižete više hygge efekat. Svetlost pri zalasku sunca, kao i plamen sveće i u kaminu dok gori drvo, su oko 1.800K. E, to je ta slatka hygge tačka kojoj treba težiti.

“Pravilno osvetljenje sobe ne košta – ali zahteva kulturu. Od osamnaeste godine kada sam počeo da eksperimentišite sa svetlošću, tražio sam harmoniju u osvetljenju. Ljudska bića su kao deca. Čim dobiju nove igračke, odbacuju svoju kulturu i počinje orgija. Električno svetlo je dalo mogućnost naslađivanja svetlošću. Kad uveče sa vrha tramvajskog vagona pogledaš u sve domove na prvom spratu, zadrhtiš koliko su sumorni domovi ljudi. Nameštaj, stil, tepisi—sve unutra je nevažno, u poređenju sa pravilnim postavljanjem osvetljenja.” (Pol Heningsen (1894–1967), „Na svetlosti“)

• Kamini
  
  
• Topla šolja čaja, kafe ili kakaoa, kuvano vino…
  
  
• Pleteno, mekano ćebe
  
  

A šta kaže Hygge Manifest? Kojih to 10 elemeneta ga čine i smatraju se svetima?

1. Atmosfera
2. Prisutnost. U prevodu bi značilo: “Budi ovde sada. Isključi telefon.”
3. Zadovoljstvo (kafa, čokolada, keksići, kolači, slatkiši…)
4. Jednakost. Što znači: “Mi” je važnije od “ja.” Podelite zadatke i vreme za razonodu.
5. Zahvalnost
6. Harmonija. U prevodu: Život nije takmičenje. Mi te već volimo takav kakav si. Nema potrebe za hvalisanjem i samopromocijom.
7. Udobnost i komfor. Jer sve je u relaksaciji.
8. Bez drame – primirje
9. Zajedništvo
10. Sklonište. Jer ovo je tvoje pleme. Ovo je mesto mira i sigurnosti.

Danci su inače opsednuti uređenjem enterijera. A znate li zašto? Jer je dom centar društvenog života u Danskoj.

Koje su to stvari/elementi kojima su Danci opčinjeni u enterijeru?

• Posebno ćoše/kutak za uživanje
• Kamin
• Sveće
• Predmeti od drveta
• Priroda
• Knjige
• Keramika
• Tekstura
• Vintage
• Ćebad i jastučići

Ovaj hygge stil u enterijeru je privlačan, opušten, udoban i priziva atmosferu zajedništva i uživanja u dobrim i kvalitetnim životnim stvarima i trenucima. Može se reći da je ovde spojeno i lepo i korisno. Jer, hteli mi to ili ne, enterijer mnogo utiče na naše psihofizičko zdravlje. I s obzirom da živimo u brzim vremenima, stalnim previranjima, visokorazvijenim tehnologijama, činjenica je da se sve više ljudi okreće i vraća prirodi, ali i sebi. Hygge tako na jedan lep i ljudski način priča priču o holističkim enterijerima koji su definitivno put ka kojem enterijeri budućnosti idu.

Knjiga koja mi je poslužila kao inspiracija za današnji blog je The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living, autora Meika Wikinga. Preporučujem je toplo vama svima koji naginjete domovima sa dušom i težite toj posebnoj toplini i ušuškanosti koju hygge svuda nosi sa sobom. U njoj se ne govori samo u enterijeru, već o celokupnom načinu života koji je karakterističan za ovo podneblje: od kuvanja, nošenja opuštene odeće, ponašanja na poslu, provođenja vremena sa porodicom, do davanja sebi oduška i uživanja u slatkim gresima – slatkišima, kolačima, poslasticama… U vremenu posvećenom samom sebi uz zdravu dozu sebičnosti.

Zato se zapitajte s vremena na vreme, češće ali ne preretko: Koliko sam srećan/srećan? Koliko zadovoljan/na svojim životom? I ne zaboravite – sreća je vrlo subjektivna i tako i treba da bude. Vaš život je samo vaša priča i potrudite se da je proživite na najbolji mogući način.

Zapad i svet imaju Lejdi Mendl, a mi Medenjaka!

Da li ste znali da se Elzi de Volf (popularno je zvana i Lejdi Mendl) smatra prvom osobom koja je zapravo kreirala zanimanje – dizajner enterijera? Rođena je 1859. u Njujorku, a od 1903. je počela da se bavi dekoracijom enterijera. Njen glavni uticaj je bio taj što je skinula sa prestola viktorijanski stil, težak i mračan, i da je, kao što je sama tvrdila, „otvorila vrata i prozore Amerike i pustila sunce unutra.“ Više o njoj i njenom radu sam pisala u ovom tekstu na blogu.

Otprilike u isto vreme, ali na našim prostorima, rodio se Dragutin Inkiostri Medenjak – 1866. u Splitu, iz mešovitog braka. Rođen kao Karlo Luka Ferdinando Inkiostri, otac mu je bio Italijan, a majka Srpkinja. Iako je slikarstvo učio u Italiji, Inkiostri se u vreme panslavističkog pokreta osećao i izjašnjavao kao Srbin.

Dragutin Inkiostri Medenjak – utemeljivač primenjene umetnosti koju danas poznajemo

S obzirom da mu je otac, Antonio Inkiostri, bio arhitekta, mali Dragutin je od detinjstva stekao ljubav prema arhitekturi i umetnosti uopšte. Bio je slikar, fotograf, a potom i dekorater enterijera, kao i projektant nameštaja. Tako da se, zapravo, Dragutin Inkiostri smatra našim prvim dizajnerom enterijera. I što je još zanimljivije, 1900-te godine je radio prvu dekoraciju enterijera u Karlovcu. Bazirana je na narodnim motivima. Što znači da je još pre svetski poznate Elzi de Volf počeo da se bavi ovom granom primenjene umetnosti.

Smatra se da je njegovo delo „Moja teorija o dekorativnoj srpskoj umetnosti i njenoj primeni“ prvo delo o primenjoj umetnosti uopšte u Srbiji.

Počeci Inkiostrija kao dekoratera i enterijeriste

Već 1905-te poveren mu je mnogo obimniji i značajniji posao – dekoracija Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je posle ostao da radi i kao scenograf, dekorater i kostimograf. Da li je bio uspešan u ovom poslu?

Itekako! Poznato je da je bio pozvan da dekoriše i bugarski Narodni teatar.

A u srpskoj istoriji svima nam je poznato ime Đorđa Vajferta, jednog od najvećih industrijalaca Srbije i najbogatijih ljudi svoga doba. Nemac po poreklu, ali je Srbe zvao svojim narodom. Zapamćen je kao veliki dobrotvor, zadužbinar, bankar, začetnik rudarstva u Srbiji. Gradio je bolnice, radničke stanove, škole, donirao značajne kulturne ustanove.

E sad, zamislite, kada ovako jedno bitno ime i značajna osoba da svoje poverenje još neafirmisanom mladom Inkiostriju. Dragutin je za Vajferta dekorisao veliku dvoranu u Kolarčevoj pivnici oslikavajući je portretima zanmenitim ličnostima iz srpske istorije. Zidove je ukrasio narodnim ornamentima. Ubrzo nakon saradnje ove dvojice velikana, ova sala je postala stožer kulturnog i društvenog života u Beogradu.

Logičnim sledom stvari, Inkiostri počinje da dobija mnogo veće i interesantnije projekte: dekoracija Ministarstva finansija, Narodne banke, zatim u saradnji sa Petrom Ubavkićem je radio na dekorisanju Ministarstva prosvete. I danas su očuvane alegorije Vere, Prosvete, Istorije i Umetnosti u hodniku Ministarstva. Baš u toku ovog projekta Inkiostri se uspešno oprobao i kao projektant nameštaja.

Godine 1907. može se reći da su Inkiostrijeva slava i ugled bile na vrhuncu. Te godine je održana „Balkanska izložba“ u Londonu na kojoj je izložio kompletnu spavaću sobu i trpezariju u hrastovini, plus dve keramičke peći.

Baš u ovom periodu je i secesija cvetala, te su se njegove ideje poklapale sa ovim aktuelnim. A s obzirom da je i sama secesija prpeuna floralnih i geometrijskih motiva, došlo je do sjajne simbioze.

Dekadencija i Inkiostrijeve poslednje godine života

Nakon ovog perioda, Inkiostri se okreće slikarstvu, s obzirom da je počeo da biva sve više neshvaćen. U domaćim krugovima najviše negativnih kritika je dobijao od arh. Branka Tanazevića i Dimitrija T. Leka koji su mu zamerali nedostatak formalnog obrazovanja.

Kada je izbio Prvi balkanski rat, naslikao je dosta patriotskih slika, dok je Prvi svetski rat proveo u Italiji. Tek 1923. se vraća u Beograd gde do smrti radi kao honorarni nastavnik za duborez i narodnu ornamentiku u Školi za primenjenu umetnost.

Godine 1942. Inkiostri je preminuo, a može se reći da je najvrednija dela ostavio upravo u Beogradu. Jedno od najzapaženijih dela jeste izrada enterijera cele kuće Jovana Cvijića. Iza sebe je ostavio širok opus u slikarstvu, dekorativnoj umetnosti, izradi nameštaja i grafičkom dizajnu. Inspiraciju je pronalazio obilazeći krajeve BiH, Hrvatske, Srbije, Crne Gore i Makedonije gde je sakupljao narodne rukotvorine, ornamentiku, motive u vezu, rezbarijama i tkanju i njih primenjivao u svojim ostvarenjima pokušavajući da ustanovi srpski/jugoslovenski nacionalni dekorativni stil.

(Izvori – tekst i fotografije:
http://srbinovski-art.com/autor.php?id=949
http://www.arte.rs/sr/umetnici/dragutin_inkiostri_medenjak-3948/biografija/
https://lepotazivota.rs/kuca-jovana-cvijica/
http://www.vinopedia.rs/en/post/bekstvo-iz-grada-vajfert-brani-pancevo)
https://mpu.rs/galerija-dragutin-inkiostri-medenjak/ )

Postoje različite završne obrade zida u enterijeru, a nije svejedno za koju varijantu se odlučite, pošto su zidovi u unutrašnjem prostoru svuda oko vas i veoma utiču na celokupan izgled, ali  vaše raspoloženje.

Šta je, zapravo, zidna završnica?

To je finalni sloj koji se nanosi kako u unutrašnjosti, tako i na spoljašnjim zidovima kuće. On mu dođe nešto kao glazura na torti i daje finalni pečat celokupnom izgledu spajajući sve u koherentnu celinu. Iako može da bude savršena fokalna tačka prostorije, završna obrada ima još jednu važnu funkciju – štiti zidove od različitih uticaja i faktora.

Zašto su vam završne obloge na zidovima potrebne?

• Radi zaštite, kao što sam već navela
• Iz estetskih razloga, jer zidovi su refleksija vašeg stila i ličnosti
• Zbog funkcionalnosti, kao na primer, pločice ili staklo mogu olakšati čišćenje površina koje su često izložene vlažnim ili nekim drugim uticajima
• Raspoloženje i atmosfera nisu manje bitni od ostalih faktora – zidovi mogu da odrede kompletan ton čitave prostorije

Postoje različiti tipovi finalnog izgleda zidova u enterijeru, a na vama je da izaberete onu opciju koja vama odgovara, dopada se, i u skladu je sa celokupnim stilom vašeg prostora:

• Teksturisane zidne površine – daju dubinu i unose osobenost u svaki prostor, hvataju svetlost i senke i tako pružaju jedinstven ambijentalni utisak.
• Tapet – veoma povoljna opcija kada je u pitanju budžet, može da se nađe u raznim bojama, kao i šarama/printovima.
• 3D tapeti i oslikavanje zidova – vizuelno veoma upečatljivi i pružaju umetnički šmek vašem prostoru.
• Obloge na zidu – odlične za pomalo grub i sirov izgled, dostupne u više različitih obrazaca i boja. Možete odabrati kamen, pločice, drvene površine, ciglu… šta god vam se uklapa u ambijent.
• Površine sa reflektujućim efektom (odsjaj kao u ogledalu) – čine prostor vizuelno većim, luksuznijim i idealnim za manje kvadrature. Postoji više vrsta stakla koje možete odabrati u ovom slučaju – matirano, sa šarama, obojeno, reflektno, kao i satinato, mat prozračno staklo.

Tekstura na zidu

Može se postići gipsom, štukaturom, bojom, kao i određenim zidnim tapetama. Boja sa teksturom je jedna od najpopularjnijih opcija za nanos na površinu radi postizanja dramatičnog utiska. Neki materijali čak mogu i da imitiraju izgled i taktilni osećaj prirodnih materijala, poput drveta ili kamena.

Održavanje zidnih obloga u vidu teksture

• Redovno čistite sa mekom četkom ili vakuumskim priključkom prilikom usisavanja
• Izbegavajte abrazivna sredstva i hemijske proizvode koji mogu da oštete površinu
• Koristite vlažnu krpu kako biste lakše uklonili bilo koju prljavštinu bez upiranja i pritiskanja
• Nanesite zaštitni sloj poput prozirnog zaptivača kako biste zaštitili zid od potencijalnih oštećenja

Zidni tapet

Ljudi često beže od tapeta jer misle da su prevaziđene i da su deo prošlosti. Međutim, danas na tržištu postoji toliki izbor kada su šare, printovi i boje u pitanju, da je samo mašta granica. A, pri tome, lako se i održavaju, jer je dovoljno prebrisati ih mekom krpom, ili usisati. Takođe, postoje i vodootporne tapete koje su mogu postavljati i u kupatilo i kuhinju.

Obloge na zidu

Bilo da odaberete zidne panele, letvice, velike drvene obloge, ili pak pločice, svakako se možete igrati i ovim materijalima u cilju ostvarivanja akcentnog zida.
Neko voli ciglu, kamen, a neko beton, i ovi materijali su zanimljivi jer povezuju uspešno spoljašnjost sa unutrašnjim izgledom. Uz to, dodaju i element prirode u vaš dom, a svi znamo koliki pozitivan uticaj prirodni materijali imaju na naše zdravlje i mir.

Za i protiv – saznajte na vreme pozitivne i negativne strane materijala na vašem zidu

Nije svaka završnica na zidu za svaku prostoriju, ali i nije za svačije oko. Zato je važno da sami odaberete šta vam odgovara, kako po stilu i izgledu, ali i da bude u skladu sa vašim finansijskim mogućnostima.

	POZITIVNO	NE BAŠ TOLIKO DOBRO
BOJA	Širok izbor	Izdržljivost i dugotrajnost
	Novčana dostupnost	Intenzivni pripremni radovi
	Lako održavanje	Ograničenost teksture
TAPET	Raznovrsnost u estetici	Složenost postavljanja
	Dugotrajnost (naravno, govorimo o visokokvalitetnim tapetama)	Troškovi odabira i profesionalne postavke su obično visoki
	Mogućnost kamufliranja nesavršenosti na zidovima	Izazovno skidanje
DRVENE OBLOGE	Estetski privlačne	Visoka cena
	Obezbeđuju određen nivo termoizolacije	Ograničen izbor kada je stil u pitanju – nisu za svaki prostor
	Lako se održavaju – bitna je završna obrada i zaptivanje	Posle izvesnog vremena zahtevaju ponovno zaptivanje i obradu drveta
TEKSTURA	Raznolikost kada je estetika i vizuelni doživljaj u pitanju	Zahtevaju stručnu i profesionalnu instalaciju, pa su samim tim i skuplje obloge
	Sakriva nedostatke i mane zidova	Neke teksturne završnice zahtevaju povremeno održavanje kako bi izgledale onako kako je potrebno
	Dugotrajna i izdržjiva	Ograničen koloritni izbor
KERAMIČ. PLOČICE	Dugo traju	Kvalitetne pločice i profesionalna instalacija mogu biti skupe
	Lako se održavaju	Mogu dati dnevnoj sobi ili spavaćoj pomalo hladan i sterilan izgled, ta baš i nisu za njih najbolji izbor
	Možete da birate boju, teksturu, šaru, motiv…	Postavljanje je kompleksno i zahteva vreme

Verovatno je inkorporiranje neke zidne obloge kao finalnog dodira u enterijeru najbolji spoj lepog i korisnog u unutrašnjem prostoru. Zato se uvek vodite najpre praktičnošću i zdravim izborom, a kao treću opciju nemojte zanemariti estetski doživljaj.

(Fotografije: Pinterest)

Kako je sve promenljivo u uređenju prostora, počevši od stila pa do različitih ideologija, tako se menjaju i mere i dimenzije u enterijeru. Menjaju se jer se nameštaj prilagođava potrebama čoveka. To i jeste suština svakog prostora za život i delanje. Recimo, visina stolica (trpezarijskih) je ranije bila 42-43cm, danas je optimalna 45cm. Što ne znači da nećete u svoj prostor uneti i one više, ako ste i sami visoki.

Stolice su nekada bile par centimetara niže… deluje neprimetno, ali u praksi znači mnogo

Najbolje je da vam u kuhinji sve bude nadohvat ruke

Mnogi će reći: „Ma nije mi to toliko bitno, pošto ionako malo vremena provodim u kuhinji – slabo kuvam, a još slabije perem sudove, jer hvala Bogu, imam sudomašinu.“

Da, ima u ovome i neke istine, ali bez obzira na to da li ili ne koristite kuhinju u njenom punom kapacitetu, uvek će biti momenata kada:

• Će vam doći gosti i poželećete da ih nečim poslužite – pa makar to bila i samo kafa
• Će vam se jesti salata ili brzi sendvič – moraćete da upotrebite dobar deo kuhinje i elemenata za to 🙂
• Deca će vam zatražiti brzi kolač, ili sladoled iz zamrzivača… Nemate decu? Možda je kućni ljubimac gladan, i verujem da zalihe hrane za njega držite negde u kuhinji ili barem blizu nje…
• Ćete morati da operete i neke sudove na ruke, danas dosta toga i ne ide u sudomašinu, ne preporučuje se kako se ne bi oštetio kristal ili teflon
• Nabrajajte sami dalje, verujem da ima dosta situacija kojih ste se i sami setili…

Savršeno čista, uredna i netaknuta kuhinja – mit ili istina?

Ljudi najčešće pitaju za visinu radne površine (pulta, ploče) – koja je optimalna i da li je prilagodljiva njihovoj visini?

Naravno! To je osnovni zadatak koji svaka praktična i upotrebljiva radna površina treba da ispuni: da bude laka za korišćenje i da se vi osećate lagodno i uodobno u toku spremanja ili seckanja hrane.

Neka optimalna visina je 90cm, ali je svakako promenljiva u zavisnosti od vaših potreba. Na primer, osobi od 190cm idealna će biti visina 92cm, a osobi od 155cm – 89cm. Opet, ima osoba kojima treba viša površina i od ovih, zbog, recimo, problema sa kičmom, ili bolova u rukama, i sl. Tada se elementi prilagođavaju njihovim potrebama.

Najbolje je da sami utvrdite na kojoj visini vam je najudobnije da radite kuhinjske poslove

Kako vi da odredite optimalnu visinu radne površine za sebe?

Kada stojite uspravno sa savijenom rukom u laktu, izmerite rastojanje od poda do vrha lakta. Od toga treba da oduzmete 10-15cm i dobijeni rezultat je vaša optimalna mera.

Najvažnije mere u kuhinji

Što se tiče kuhinjske radne površine, to smo već rekli da varira u zavisnosti od vaše visine – oko 90 cm, 2cm više ili niže.

Navodno, ploča za kuvanje je dobro da bude 10-15cm niža od radne površine, ali ja smatram da je to sve stvar ličnog izbora. Meni, recimo, pošto sam visoka, ne odgovara ništa da bude niže, tačnije da mi bude ispod viisne kukova 🙂

Sudopera ili ploča za kuvanje su česti na ostrvu, i mogu da budu veoma praktični jer vam uspešno rešavaju put kretanja u kuhinji – trougao: šporet, frižider, sudopera

U visini očiju ili ramena bi trebalo da se nalaze najčešće korišćene stvari u kuhinji – začini, sudovi, tanjiri, hrana, uređaji, itd. I rerna bi trebalo da je u visini ramena – smatra se da je to idealna visina za rernu, da nema savijanja i saginjanja. Uz to, mnogo je bezbednije i sigurnije ako imate malu decu.

Podignite rernu i mikrotalasnu na viši nivo – lakše ćete rukovati njima

Vodite računa o stopalima – da ne udaraju o donje elemente. Zato je bitan sokl koji je najčešće između 10 i 20cm visok, a uvučen 8-10cm. Takođe, ako više volite, možete donje elemente postaviti i na nogice, pa da bude slobodan prostor ispod. Ali, meni lično, to se ne dopada, jer se tu najčešće uvlači prljavština, ostaci hrane i stalno mora i taj deo da se čisti i briše.

Sokl ili nogice na donjim elementima – odlučite sami šta vam je praktičnije

Kada smo već kod donjih kuhinjskih elemenata, oni ne bi trebalo da su niži od 85cm (tu je uključena i radna ploča), dok vertikalni elementi – visoki plakari za aparate – između 200 i 250cm.

Kada kupujete šporet ili sudomašinu, kao i sudopere, neki najčešći modul je 60x60cm.

Ako imate u kuhinji šank ili ostrvo, najčešće je visine između 95 i 105 cm, a dužine oko 110cm. Ako se na njemu obeduje, minimalna širina je 60cm. Ako ima još i fioke, prostor za odlaganje, potrebno je dodati između 30 i 60cm na dubinu. Debljina radne površine je ovde najčešće oko 4cm. Barske stolice su kod standradne visine šanka 65cm, a računajte po stolici 60cm prostora za šank. Tako da ako planirate dve stolice, šank treba da je 120cm dužine, ako biste 3 stolice, onda 180cm, itd.

(Ilustracija preuzeta sa neta)

Često se na ostrvu može naći sudopera ili šporet, udaljenost između ostrva i ostalih kuhinjskih elemenata bi trebalo da je oko 100cm.

Sudopera ili ploča za kuvanje su česti na ostrvu, i mogu da budu veoma praktični jer vam uspešno rešavaju put kretanja u kuhinji – trougao: šporet, frižider, sudopera

Kada postavljate gornje elemente – tzv, viseće, razmak između donje ivice gornjeg elementa i radne ploče treba da je između 40 i 65cm, a dubina ovih gornjih plakara je obično oko 30cm, zbog preglednosti.

Još nešto o čemu bi trebalo da povedete računa jeste razmak između šporeta i nape/aspiratora: ako je šporet na plin, razmak treba da je 65cm. Ako su u pitanju indukcijske ploče ili električni šporet, razmak je 55cm.

Završna reč

Pravila su tu da bi se poštovala, ali i da se krše, kako ja često volim da kažem 🙂 Naravno, sve što mora da bude, znači kada su ti neki detalji u vezi sa strujom ili plinom, kao što je napomenuto u vezi sa razdaljinom između šporeta i nape, to bi svakako trebalo da ispoštujete. Baš kao i mimimalnu dužinu i širinu ostrva/šanka, ako vam služi za obroke.

Ali detalje, poput visine, širine i dubine elemenata bi trebalo da sami određujete, prema svojim merilima i potrebama. Jer, nema ništa gore kada glavom udarate u neki element ili laktovima lupate oko sebe, u frižider ili zid, jer je sudopera skučena ili „uglavljena“ između elemenata.

I ne zaboravite, podjednako bitno je i osvetljenje u kuhinji. Trebalo bi da bude belo, jasno, i da vam lepo osvetljava radnu površinu, a i da ga imate unutar plakara, ili kvalitetno šinsko za usmeravanje po potrebi.