Industrijski stil – zašto je jedan od najfleksibilinijih i najzahvalnijih stilova u svakodnevnom okruženju?

Šta je dobar dizajn? Da li su to aktuelni trendovi, boje, materijali…? Ljudi su oduvek naginjali trendovima i onome što je trenutno „IN“ te tako nema razlike ni kada je dizajn enterijer u pitanju.

Ali, postavlja se sledeće pitanje – da li dobar dizajn zadovoljava ako izgleda dobro? Ili takođe treba da bude i funkcionalan?

Naravno, poželjno je da je odgovor „da“ na oba pitanja.

Iako postoji gomila stilova, trendova, stilskih pokreta, nekako se estetika industrijskog stila uvek isfiltrira u gomili zbog svoje jednostavnosti i nekomplikovanih crta stila.

Ako se odlučite da sopstveni dom ukrasite detaljima, komadima nameštaja ili dekorom koji su specifični za industrijski stil, ne morate pri tome bacati gomile novca ili dizati kredit. Dovoljno je da pronađete neki stariji komad nameštaja i osvežite ga, ili nabavite reciklirane stvari. Drvo, koža, metal, prirodni materijali i boje su bazični principi na kojima industrijski stil počiva.

Da li je industrijski stil zaista toliko hladan (kao što ga mnogi doživljavaju) ili je to samo na prvi pogled tako?

Verovali ili ne, ovaj stil sadrži mnogo elemenata čuvenog skandinavskog hygge stila – specifičnog načina razmišljanja i življenja. Karakterističan je za Dance i Norvežane i bazira se na svakodnevnim, malim zadovoljstvima i ritualima koji uveseljavaju ljude i njihove najdraže. Iako se naizgled industrijski stil i čuveni (urbani) boho sa hygge konceptom čine suprotni međudobno, jedna od najlepših kombinacija i mix-match varijanti među stilovima je upravo ova. Skandinavski stil poseduje neutralnu paletu, koristi kožu koja deluje kao stara i istrošena, i reciklirano drvo kao i druge sirove materijale. Minimalizam je ono što im je takođe zajedničko – ravne i jasne linije, svetli, otvoreni prostori, prirodni materijali.

Tako da, ako vam se dopada šmek koji industrijski stil nosi sa sobom, ali biste ga „upakovali“ u nešto mekše i sofisticiranije (barem u detaljima, poput dekora), onda su elementi skandinavskog u vašem ambijentu pravi potez. Dobićete specifičan dizajn, pomalo divalj, rustičan, neuhvatljiv i svoj, uz zaobljenije linije i tople prelaze.

A sada je vreme da damo konkretnije odgovore na pitanje iz naslova:

Zašto baš industrijski stil i zašto je toliko popularan u poslednje vreme?

Verovatno najprivlačniji razlog jeste taj da se industrijski stil može kombinovati (skoro) sa svim stilovima. Rustika, eklekticizam, minimalizam, japandi, boho… širok je spektar kojim ćete obogatiti manjim detaljima u maniru industrijskog svoj primarni stil, a opet, ako odaberete industrijski kao osnovni, i poželite da ga „ublažite,“ uvek možete ubaciti dodatne teksture, završnice na zidovima, bogatiji kolorit, ili neki detalj koji će naspraviti sponu između dva stila.

Poznato je da je industrijski stil nastao u ogromnim open space prostorima, sa isto tako ogromnim prozorima, koji se pre mogu nazvati zastakljenim zidnim panelima od poda do plafona. Znači, ovde je naglasak na svetlosti, prirodnoj. Uz to, i veštačko osvetljenje je veoma važno u industrijskim ambijentima. Zaključak je da ako vam je potrebno više svetlosti za rad ili u prostorijama u kojima boravite preko dana, industrijski stil će vam dati bezbroj mogućnosti i opcija da osmislite ovaj element na najbolji mogući način kako biste zadovoljili svoje svakodnevne potrebe.

Lako se dekoriše i ukrašava detaljima, posebno ako želite malo da smekšate njegovu sirovost i grublje elemente. Unos zelenila i cveća je uvek odličan izbor! Takođe, tepisi i umetnička dela će veoma lepo izgledati u industrijskom enterijeru. Ovi detalji/dekor su prava vesela injekcija betonu i cigli. Opet, iako fleksibilan, ovaj stil, čak i u ovom maniru, ne trpi previše boje i detalja, tako da imajte to na umu na početku dekorisanja.

Prirodne i neutralne boje dominiraju ovde, a metal, cigla, beton, restaurisano drvo su neki bazični elementi. Tako da, ako se držite ovakve šeme, teško da ćete pogrešiti u konceptu. Kao što rekoh na početku – industrijski stil je jednostavan, pitak i nedvosmislen.

S obzirom da najraniji industrijski dizajn potiče iz vremena kada nije bilo sintetičkih materijala, ovaj stil je dugovečan, jer svoj šarm gradi na prirodnim materijalima. A s obzirom da su danas i više nego „in“ eco-friendly materijali, green enterijeri, biofilija – može se slobodno reći da je industrijski dizajn aktuelan i primenjiv stil.

Zbog svoje fleksibilnosti i neukalupljenosti, čitav enterijer možete personalizovati dajući mu karakter specifičnim nameštajem i dekorom. Čak ne morate ni da vodite toliko računa kako da kombinujete različite nijanse i teksture drveta – jer su u ovom slučaju one čak i poželjne i interesantne. Zato nije ni čudo što ovaj tip enterijera često nalazimo među kreativcima i umetnicima.

Prva inudstrijska revolucija iz 18. veka je glavni krivac za nastanak ovog autentičnog stila

Industrijski dizajn je poprilično vremešan – ali traje već 3 veka. Začeci su iz 1760. kada su fabrike i industrijske hale počele masovno da se šire, uz obavezne velike i široke prozore za što više vazduha i svetlosti. Zidovi sa izloženom ciglom, iako danas estetski detalj, tada je bio obavezan, radi sprečavanja širenja vatre u slučaju izbijanja požara.

Nakon 100 godina, kada je došlo do Druge industrijske revolucije, fabrike su postale mnogo veće, i samim tim su zahtevale jači i snažniji građevinski materijal, poput betona i čelika, koji su i ovde bili vidljivi i izloženi. Godine 1879. nastala je i čuvena Edisonova sijalica (na neki način danas simbol industrijskog stila). Ovaj period razvoja je bio inspiracija i za jedinstveni Steampunk.

Tek početkom 21. veka industrijski stil biva revitalizovan i to u Njujorku prevashodno, jer je postojao manjak stambenog prostora. Tako su fabrike adaptirane u potkrovlja za stanovanje sa otvorenim planom (open space). Ono što je najviše isticano, a smatrano je glavnim krivcem za dobru prodaju, jeste autentičnost zidova – izloženost materijala i veliki zidovi.

Tipovi industrijskog stila

Kao što smo videli, ovaj stil je prošao svoj složen razvojni put, a samim tim je i logično da je u toku ovog procesa dolazilo do menjanja, različitih uticaja, i stvaranja ne uvek iste estetike. Znači, različita vremena donose različite ljude, koji, opet u svakom vremenu traže neke nove ideje, trendove, materijale, koncepte kako bi zadovoljili neke svoje osnovne životne potrebe. To znači da je kroz istoriju tipičan industrijski stil, pomalo muškobanjast, rigidan i sirov, stvarao amalgam sa nekim drugim stilovima ili njihovim elementima kako bi nastala najoptimalnija tvorevina.

  • rustični industrijski stil – kombinuje osnovne, sirove materijale sa toplijim, rustičnim materijalima. Recimo, zid od cigle, grede na tavanici, uz kožnu sofu ili fotelju i neki vintage detalj. Kao što znate, kontrasti su u enterijeru veoma poželjni. Stvaraju zanimaciju za naše oči i mozak, a ovde naizgled spoj nespojivog kreira ušuškanost, toplinu, spokoj i mir, koji su toliko bitni u enterijeru za naše mentalno zdravlje.
  • moderan industrijski stil – ovde je, kao što i sam naziv kaže, više naglasak na modernijem izrazu, u smislu elegantnijih linija, minimalističkog nameštaja, kao i monohromatske palete. Ovi enterijeri ističu harmoniju između industrijske i modernističke estetike, i pri tome kreiraju nestvarno sofisticirane i ugodne prostore.
  • skandinavski industrijski stil – o ovom spoju smo već ranije pričali, a ako se odlučite za ovu varijantu, nije loše da povedete računa o ova 3 elementa: jasne i jednostavne linije, svetlo drvo, neutralan kolorit. Dodaju se i prirodni materijali, kao i biljke radi dodatnog naglaska na udobnosti i ušuškanosti tako karakterističnoj za hygge način življenja.

Iako je često veoma teško međusobno razlikovati ove stilove, ipak se može napraviti neka distinkcija na osnovu upotrebljenog materijala, kolorita, kao i kompletnog utiska. Onaj primarni i autohtoni industrijski stil u enterijeru, koji više deluje da je pohaban i oronuo, čini mi se da je danas najređi, jer estetika ljudi se više okreće kombinaciji modernog uz ove „trošnije“ detalje koji dođu kao neki akcenti koji daju taj preko potrebni šmek enterijeru, karakterističan za industrijski stil.

I, na kraju me zanima, kakvo je vaše mišljenje – da li je industrijski stil primenjiv u vašoj svakodnevici?

Koji bi vam od navedenih najviše prijao – onaj klasični, najsiroviji, moderniji ili sa primesama hygge elemenata? 😊

(Image credit: Pinterest)

Kontrast u enterijeru je mnogo više od crnog i belog

Verovatno većina vas voli slatko. Kolače, čokoladu, med, ili možda sladak ukus voća. A pretpostavljam da mnogo manje vas voli kiselo. Sad mi padoše napamet kiseli krastavci. Uh, njih sam obožavala od malena, uz njih sam izgovorila svoju prvu reč… Onda, limun. Ali kad pomešate med sa limunom dobijete savršenu limunadu, odlično izbalansiranog ukusa, zar ne?

Isto je i sa vremenom, recimo… Kiša. Malo ko je voli. Ili oštar mraz. Ali, ako smo svesni da posle kiše dolazi duga, i da je mraz samo neminovan period pre proleća kada se čitava priroda budi, nekako ćemo lakše to podneti. I možda im se čak i radovati, jer znamo šta sledi posle.

Mračni i teški periodi u životu. Ko ih nije imao? Kako kažu: „Ono što te ne ubije, to te očeliči.“ Koliko puta ste samo čuli ovu narodnu umotvorinu i želudac vam se okrenuo, jer je nekako postala izlizana od prečeste upotrebe. Ali samo onaj ko je stvarno prošao kroz trnje i pakao, i izdigao se iznad, zna suštinu tih reči. I iskreno ih ceni.

I sve što sam navela kao primeri su, naravno, suprotnosti ili kontrasti. Ima ih u umetnosti i književnosti ponajviše, tamo imaju svoju simboliku i specifično značenje, sa ciljem da probude nesvakidašnje emocije kod posmatrača/čitaoca. A verovali ili ne, i sam dizajn enterijera počiva svojim dobrim delom na kontrastima. Od boja, tekstura, materijala, oblika nameštaja… sav taj kontrast među elementima daje dinamiku prostoru.

I, onda, kad se malo bolje zamislim, dođem do nekog filozofskog zaključka – zar ne počiva ceo koncept življenja (možda je bolji izraz: bivstvovanja) upravo na kontrastima/suprotnostima?

Da, kao što ste već shvatili, danas sam u raspoloženju da vam malo pričam o kontrastu u enterijeru. Nije ni komplikovano niti imalo mučno kao što je možda zazvučalo u prethodnim primerima. Jedino što je bitno kada su enterijeri posredi, jeste da znate gde i kako da koristite kontrast. Samo tako ćete kreirati upečatljivo mesto – prostor za pamćenje.

Sad će neko (s pravom da pita) – a šta je sa tim vajnim balansom i ravnotežom o kojem stalno dizajneri (priznajem, i ja) razglabaju? Zar nije kontrast nešto sasvim suprotno od harmonije?

Naravno, ali ovde niko ne priča o kontrastima u svakom delu ambijenta. Kontrast se uvodi kao balans gde je potrebno da se razbije ravnoća, monotonija, monohromija, da se jedna „enterijeristička kaša bez ukusnih i zdravih dodataka“ preobrazi u simfoniju ukusa.

Kako koristiti kontrast u enterijeru?

Kontrast se postiže spajanjem dva ili više elemenata različitih svojstava u prostoru. Da, sve dolazi u obzir – i boja, i oblici, i veličina, materijal, tekstura, kao i sam stil.

E, sad, ima jedna „kvaka“ (a ko me terao da vam pominjem da nije baš toliko komplikovano), a to je da elementi koji međusobno kontrastiraju treba da ističu jedni druge, ali opet treba tako da funkcionišu skupa da grade harmoniju.

Ko je razumeo, taj je i shvatio…

Šalim se malo, oprostićete mi, ali čim dođemo do primera, sve će vam biti jasno. Kontraste, zapravo, viđate svakodnevno, čak i u enterijerima kojima boravite, samo ih verovatno niste postali svesni, jer vam se podrazumevaju. U stvari, tamo gde je sve izbalansirano (pa i kontrasti), ništa vam ne smeta, odnosno ne „bode oči“.

Pa ’ajmo redom:

Boja – može da se koristi na više načina:

  1. Komplementarna šema – sećate se one priče o točku boja, s tim što se u ovom slučaju konkretno radi o bojama koje se nalaze nasuprot jedna drugoj na baš tom točku (plava i narandžasta, npr.)


  2. Monohromatska – na primer crna i bela skupa.


  3. Svetlo i tamno – misli se na tonove i prelaze jedne boje (npr. svetlocrvena, skoro bleda sa tamnom, karmin crvenom)


  4. Toplo i hladno – odlučite se šta želite da dominira u prostoru. Ako su topli tonovi, oni daju prijatnu, ali živu atmosferu, dok hladni umiruju. Neka jedna grupa preovladava u prostoru, a drugu uvedite da napravi balans.


  5. Sjajno i zagasito se takođe mogu kombinovati kao kontrastna šema.


Tekstura – miksujte, uparujte i slažite slojeve različitih materijala. Na primer, postavite grublje materijale na pod ako imate gladak i sjajan nameštaj. Zamislite, recimo, luksuzni mermer kojem kontrastirate laneno platno, ili prirodne materijale poput drveta i kamena suprotstavite metalu, staklu ili akrilu. Tu su opcije i jednostavno, ravno vs. ukrašeno, zatim sjajno vs. matirano, staro vs. novo, itd.


Materijali – kontrast se najbolje postiže kada stavite fokus na nameštaj. Baš kao što je već gore rečeno, staklo i drvo, kamen i akril, mermer i juta, metal i staklo. Ako pravite kontrast između materijala, uvek su šare i printovi na jastučićima dobro rešenje uz neku solidnu boju kao osnovu.


Oblik i forma – geometrijski ili prirodni oblici koji stvaraju odličan kontrast ako se kombinuju međusobno na način: jasne i ravne linije sa zaobljenim ivicama i nepravilnim površinama. Igrajte se, na primer, obla, mekana, „fluffy“ sofa uz elegantan, tanki stakleni klub stočić, ići će perfektno!

Koji bi to kontrasti ovde mogli da dođu u obzir?

  1. prirodno vs. geometrijsko
  2. malo vs. veliko
  3. nežno vs. robusno
  4. prozračno vs. masivno




Zaključak?

Sigurna sam da ste i sami došli do istog – sukob razuma i emocija je osnova kontrasta. Kako u svemu, tako i u dizajnu enterijera.

Zapitajte se: šta razdvaja zadivljujući enterijer od dosadnog i turobnog?

Šta prostoriji daje sjaj i atmosferu, iskru energije?

Šta razlikuje prosečno od brilijantnog?

Da, razumeli ste! Baš to! Taj namćorasti, ali tako poželjan kontrast!

Meni je najčešće na pameti industrijski stil kada se radi o kontrastima koji unose dinamiku, energiju, živahnost i balans. Setite se ogoljenih zidova sa izloženim ciglama u kombinaciji sa metalnim, mesinganim, hromiranim lampama i visilicama. Zatim kožne sofe i fotelje uz police u vidu cevi i komode i stočiće sa rustičnim prizvukom. Jer, kada je reč o kontrastu, naglasak je na davanju dubine prostoru, sa ciljem uklanjanja ravnog i jednoličnog osećaja.

Kad god ste u sumnji ili zastanete i ne znate šta i kako dalje, neka vam polazna tačka bude yin-yang koncept: svetlo i tamno, veliko i malo, grubo i glatko. 😍

(Izvor fotografija: Pinterest)