Category lepota nesavršenosti

Sećate se one čuvene reklame: „Jugodrvo, ugodrvo, godrvo, odrvo, drvo, rvo, vo, o“? Hehehe, ako se sećate, onda ste tu negde moji ispisnici, da ne kažem da smo vršnjaci. 😁 No, ova reklama mi je uvek bila asocijacija na neko drvo, koje je solidno, kompletno, kao neki monolitni blok, pa se onda mic po mic deli na manje komponente i elemente, a svi su na kraju deo jedne velike slagalice. Svaki za sebe, a deo celine. I čim jedan štrči ili fali, poremeti se smisao i izgled. 🙃

E, pa upravo je takav slučaj i sa drvetom koje koristite u enterijeru. Mnogi ga vole. Mogla bih da kažem i najveća većina, ali… uvek ima onih koji su skloniji metalu, mermeru, gvožđu, keramici, itd. Kako kažu stari Latini: „De gustibus non est disputandum.“

Drvo je prirodni materijal. Najprirodniji i jedan od najčešćih na koji nailazimo svuda oko nas. Iako je po svojoj prirodi i izgledu topao materijal, i vrste drveta mogu biti i hladnije i toplije. A svako drvo ima svoju specifičnu boju, teksturu, šaru, pa i podton/podnijansu, za koju će se ispostaviti da je veoma bitna kada razmišljate o različitim drvenim površinama ili elementima.

Opet, retko ko je u mogućnosti da, kada krene sa opremanjem i uređenjem stana, da odmah sav nameštaj kupi odjednom i da nađe sve identične drvene komade. Prvo, što je opremanje kompletnog prostora uz ograničen budžet finansijski neizvodivo, a drugo, retko ćete pronaći u istoj radnji baš sve komade sa drvenom oplatom, intarzijama ili u celosti da su od drveta, a da je pri tome boja i tekstura identična.

Ako krenemo od poda, najčešće je od drveta. Uglavnom smo skloni da se opredeljejujemo za parket, kao vrstu prijatne i organske podne površine, a koja može biti svetlija, žuća, crvenkastija, tamnija ili pak da ima sivu nijansu. I onda se postavlja logično pitanje (ili više njih, koji nadolaze kao roj pčela): koje boje da bude plakar? Ili drvene letvice? Ili čitava oplata na zidu? A klub sto? Trpezarijski sto?

A ako se odlučite da sve miksujete u istom tonu, to će definitivno biti monotono i jednolično.

Da, kad se ovako krene, baš dođe do konfuzije. Srećom, postoje neka univerzalna pravila i principi koji će vam olakšati glavolomku ovog tipa. Pa, hajmo redom!

Odaberite dominantni ton

Ako je pod drveni, onda je, definitivno, on najveća i preovlađujuća površina. Tako da bi on trebalo da vam bude vodič za ostalo. Ako nemate drveni pod, onda odaberite neki najveći komad nameštaja od drveta, poput trpezarijskog stola, kabineta ili plakara. Ono što ume da bude nezgodno jeste situacija koja može da se desi – da vam se ne dopadne dominantni ton koji posedujete. Ako niste u situaciji da ga promenite, najbolje je da ga prihvatite. Ali ne brinite, u zavisnosti od toga koje boje je vaša dominantna drvena površina, i koje podtonove u sebi još sadrži, nećete morati čitav prostor da kombinujete na način koji vam baš i ne prija.

Neka se podtonovi slažu

Ovde dolazimo do priče o toplini, hladnoći ili neutralnosti drveta. Vrste drveta sa toplim podtonovima/nijansama imaju žućkast, crvenkast ili braonkast ton. Hladnije su sivkaste, dok kod neutralnih preovladava bež nijansa.

Sada već verovatno i sami nazirete mogućnosti kombinovanja.

Ako toplije nijanse preovladavaju, možete uvek ubaciti neku toplu boju drveta koja se slaže sa vašim podtonom glavne drvene površine. Naravno, niko ne može da vam zabrani da kombinujete hladnije i toplije tonove, ali je činjenica da će vam za ovu vrstu kombinovanja trebati mnogo vremena i živaca da postignete skladan i harmoničan izgled celine.

Eksperimentisanje sa neutralnim tonovima je dobrodošlo. Uz njih idu i toplije i hladnije nijanse. Tu ne možete pogrešiti.

Na primer, orah se smatra najsvestranijim drvetom, jer zbog svojih ljubičastih nijansi podjednako se lepo slaže i sa toplim i hladnim tonovima. Sve dok su podtonovi dolsedni i slažu se, slobodno mešajte i svetlo i tamno drvo, kao i različite završnice i teksture.

Unesite dinamiku

Imate, recimo, istu boju i podtonove poda, ali i trpezarijskog stola. Posmatrajući ih skupa, utapaju se jedno u drugo i sto, koliko god da je lep, ne može da dođe do izražaja. Koje je rešenje? Ubaciti neki odgovarajući tepih ispod stola je savršen način da unesete živost i da razbijete jednoličnost. Isto tako, ako imate dosta drveta u prostoru, uvek možete ubaciti još neke prirodne materijale u enterijer i da date novu dimenziju ambijentu.

Princip ravnomernog širenja

Kada dekorišete sobu različitim drvenim površinama, ali sličnim u svojim podtonovima, uvek imajte na umu da je bitno da se drvena nijansa nađe svuda u sobi, a da ne bude skoncentrisana samo na jednom mestu. Na primer, ako imate plakar od svetlog drveta na jednoj strani sobe, i ta nijansa drveta se nalazi samo tu, nećete dobiti celokupan utisak kakav treba da bude. Delovaće asimetrično i neujednačeno.

Ako nemate nešto od nameštaja što bi moglo da ima u svom sastavu slično drvo, uvek možete odabrati adekvatne drvene ramove koji će napraviti savršen balans sa ostatkom prostora. Iako je potrebno malo veštine za ovz vrstu usklađenosti, odabir prave palete boja je ključan kako biste se osećali prijatno u ambijentu.

Koliko tonova drveta u prostoru je poželjno?

Ako želite da celina bude celina, preporuka je najviše dve do tri nijanse drveta da se inkorporira u enterijer. Recimo, ako imate svetlije, tople podove, ali tamnije, tople tonove drveta za stolice, gledaćete da svaku boju/ili ton barem još jednom ponovite u prostoriji.

Dodajte malo bele

Ponekada mnogo miksovanja različitih drvenih nijansi i površina može delovati haotično. Ovo jenostavno možete izbalansirati unosom određene doze bele boje – bilo tako što ćete obojiti neke drvene komade u belo, ili ćete ubaciti neke bele komade nameštaja. Ako je pod najveći problem, pronađite veliki beli tepih i tako rešite problem. A možete se odvažiti i na izbeljivanje poda, ako će vam ova opcija više prijati.

MIX starog i novog – da ili ne?

Ako ste bili nekada u prilici da postavite jedno pored drugoga različite vrste drvenih komada nameštaja, i pri tome mislim neki stariji, nasleđeni komad, pored znatno mlađe, primetili ste da je ono što daje draž upravo kontrast između njih. Naglašavanje u prostoru, tu i tamo, različitosti, u strukturi, izgledu i završnici, delovaće kao namerno insistiranje na šiku, rustici i tradicionalnijem prizvuku.

Nije svejedno kakva je šara

Sitnije šare ili one krupnije, poput plamena i talasa? Sve zavisi kakav osećaj želite da postignete. Vrsta drveta sa otvorenijom i izrazitijom teksturom je ekspresivnija i poseduje karakter, često se nalazi u rustičnijim enterijerima. Zato je poželjno da ekspresivnu teksturu jedne vrste zadržite kroz čitav prostor, ako je moguće. Ako ubacite drugu vrstu drveta, isto tako naglašenu i upečatljivu, sve bi moglo da se pretvori u nategnut izgled, gde se ne može utvrditi sa sigurnošću na kojoj površini i teksturi treba da je naglasak.

Bilo da imate malo drvenih površina u svom stanu ili kući, ili ste pak, ljubitelj prirodnih materijala i posebno drveta, nije svejedno kako ćete ih organizovati i međusobno iskombinovati. U principu, ne valja ni previše ni premalo. Pronaći balans je nekako najjednostavnije reći, ali najčšeće je najteže ga i postići u praksi. Pokušavajte i eksperimentišite sve dok ne nađete svoj magičan spoj koji će vaš enterijer učiniti oazom mentalnog mira i spokoja.

Ako se sećate priče o Grandmillenial stilu, e onda mi ovo zvuči kao neka vrsta nastavka ovog stila, iako ga mnogi definišu kao priču koja prirodno proizilazi iz Cottagecore stila. Tako je Cluttercore, opet popularizovan od strane Gen Z, dobio svoje mesto među ostalim novijim stilovima u enterijeru.

Šta je bitno za ovaj stil da se kaže? Najjednostavnije – putem ovog stila teži se da se prostor popuni stvarima i predmetima koji vas usrećuju.

Ako bismo bukvalno preveli reč cluttercore, dobili bismo nešto u stilu – „suština nereda.“ Iz tog razloga, ovaj trend u uređenju enterijera novijeg datuma (2021) se često opisuje kao maksimalni pristup u uređenju gde važi više je više (nasuprot čuvenoj krilatici Ludviga Mis van der Roa – manje je više). Novije i mlađe generacije kao da žele putem ovog stila da izraze neku vrstu svog bunta protiv minimalizma. Prigrlivši obilje, imperfekciju i određenu količinu nereda, ljudi koji naginju Cluttercore-u izražavaju svoju osobenost i ličnost kroz ovaj stil.

Cluttercore kao reakcija na minimalizam i sterilnost

Oduvek se mladost definisala kao pobuna protiv svega ustaljenog, monotonog i prošlog. Setite se samo Jugendstila (Art Nouveau), umetničkog pokreta u arhitekturi i dekorativnim umetnostima, koji se pobunio protiv tada aktuelnih klasičnih ideala u arhitekturi i umetnosti. Proponenti Jugendstila su se okrenuli floralnim motivima, prirodi, ekspresionističkim i krivim linijama prirodnih formi i oblika, lukovima. Znači, nije novina u istoriji da se desi nakon izvesnog vremena da dugogodišnja vladavina određenog stila ili trenda pokuša da se zameni drugim, potpuno drugačijim.

U poslednjih par godina, posebno nakon perioda korone, pojavilo se dosta stilova (Grandmillenial, Coastal Grandmother stil, Dopamine decor, revitalizacija Japandija) koji su težili da prostor učine što prijatnijim, zbog provođenja dobrog dela vremena u zatvorenom od strane korisnika. Naime, insistiranje na prirodnim materijalima, oplemenjavanje ambijenta detaljima, dekorom i sitnicama koje ljude čine srećnima, jesu glavni motivi za pobunu protiv modernizma, minimalizma i ostalih stilova „bez duše.“

Iako u svom nazivu ima reč „nered,“ Cluttercore suštinski samo znači „više“. Cilj je da se u prostoru u kojem boravite unese dosta igre, mašte i šarenila kroz stvari koje volite i koje u vama bude lepe emocije, pre nego da se ispune larpurlastistički ciljevi – odnosno da se realizuje estetski sklad po dizajnerskim pravilima.

Jedini uslov?

Da imate dosta stvari tog tipa.

Ako Cluttercore propagira „više je više,“ kako se rangira u odnosu na Maksimalizam?

U svojoj samoj suštini, može se učiniti da su ova dva stila slična, skoro ista. Međutim, poredeći se sa maksimalizmom, Cluttecore više naginje starinskom, klasičnijem šmeku. Maksimalizam, zapravo, traži u svemu prekomernost – da li putem smelih i jarkih boja, mešanjem mnogo raznovrsnih stilova, ili bilo čega „maksi“ što možete da uklopite u prostor. Cluttercore je, pak, estetski pravac fokusiran na individualnost i kreiranje prostora koji priča priču kroz evociranje ličnog osećanja radosti. Bilo da su u pitanju sećanja iz detinjstva, porodične fotografije, suveniri sa putovanja ili bilo šta što vas čini srećnim, Cluttercore to oberučke prihvata.

Kako da postignete Cluttercore estetiku u svom domu?

Iako se na prvi pogled može učiniti da ovaj stil znači nered, krš i lom, ipak nije to posredi ovde. Isticanje predmeta koje volite i stvaranje ličnog značaja je ono što je najvažnije za vaš dom. Ako se pitate kako to učiniti, a da ne preterate ili da ne stvorite negativan efekat, evo nekoliko saveta:

• Osećanja su bitna – a to ćete najlakše postići ako prostor popunite stvarima, predmetima i dekorom koji za vas imaju emotivnu vrednost.
• Ostanite organizovani – ili, jednostavnije, u Cluttercore prostoru treba da vlada organizovani haos. Ako možete svemu da nađete svoje mesto, ovaj cilj ste ostvarili.
• Imajte na umu sklad i mere – bez obzira na mnoštvo i „organizovani haos,“ treba da vodite računa o dekoru vaših polica, zidova, i slojevima tekstura. Neka ne bude sve veliko ili sve malo, nađite sklad i harmoniju između ukrasa i predmeta.
• Treba da postoji i mesta gde će oči da počivaju sa lakoćom – ako se sećate priče o negativnom prostoru koji sam pominjala u svojim postovima, onda će vam biti lako da shvatite o čemu se ovde radi. Prazan prostor sa samo jednim komadom nameštaja (foteljom ili nekim umetničkim delom), ili bez ikakvog predmeta, je bitan element za ostvarivanje sklada i balansa.
• Mali koraci su važan početak – ako odlučite da sve odjednom kupite, pogotovo kada je u pitanju veliki nameštaj, to može da bude fansijski izazovno. Znači, ne plašite se da počnete sa malim promenama. Na primer, možete stvoriti svoj sopstveni ćošak za početak kako biste videli da li vam se dopada i kako izgleda.

Postavlja se pitanje da li su novi trendovi u dizajnu enterijera nagoveštaj nekih novih, srećnijih vremena ili su, pak, ljudska potreba da se čovek oseti sigurno, zaštićeno i radosno u svetu koji je, nažalost, sve suroviji i sa sve manje empatije? Ako bolje razmislimo, ipak bi svima nama trebalo sopstveno, ali i kolektivno mentalno zdravlje (uopšte, ali i u enterijeru) da bude najvažnije. Čovekomerni enterijer, ali i okruženje po meri čoveka.

Šta je vaše mišljenje?

(Izvor fotografija: Pinterest)

Na prvi pogled, zvuči kao igra reči, dečja igra ili nešto sasvim neozbiljno kao stil da bi bilo primereno za vaš enterijer. Wabi-sabi, baš kao jing i jang, ding dong, ili eci peci pec… deluje kao da se neko baš zabavljao dok je smišljao ime.

I sama nisam bila upoznata sa terminom wabi-sabi u dizajnu enterijera, kao i značenjem istog, sve dok me pre nekoliko godina dobra prijateljica nije zamolila da želi da se pozabavim njenim tek novokupljenim stanom.

Stan, u divnom šumovitom okruženju. Znači, biofilija u svom punom elementu. I ona sama je bila toga svesna.

Nisam imala puno opipljivih činjenica šta bi ona zapravo želela, i nije mogla da se definiše niti za jedan od poznatih stilova, a koji se danas tako često primenjuju kada je dizajn enterijera u pitanju. Iako je imala u glavi viziju prostora koji bi joj prijao, nije baš umela da ga definiše u jednoj reči.

Ono što smo znale jeste:

• Tople, zemljane boje
• Jednostavnost
• Bez detalja i previše nameštaja
• Prirodni materijali
• Ručno rađeni detalji
  Takođe, par puta mi je rekla da ne želi uštogljenost niti blještavilo mermera, srebra, zlata i drugih materijala koji se danas i previše, nekritički koriste.
  Sve u svemu, počeo je proces istraživanja. I meni samoj je bilo interesantan čitav potencijalni koncept, pogotovo što se sve dešavalo u vreme pandemije korone, i nekako je ta povezanost sa prirodom na kojoj je ona insistirala dobila novo značenje. I sasvim drugu dimenziju.
  I jednostavno se desilo otkrovenje…

Wabi-sabi i koncept nesavršene lepote

Zanimljivo je da je Japan za wabi-sabi znao još u 9. veku, a moguće i ranije. I svaka reč u nazivu ima svoje značenje: wabi se odnosi na pojam usamljenosti i razdvajanja od društva, a sabi se povezuje sa kretanjem vremena u smislu da godine i starenje uvećavaju lepotu u svim životnim aspektima.

Koreni wabi-sabija se nalaze u Zen budizmu i priči o Zen monahu koji je učio praksu ceremonije čaja kod svog učitelja čaja. Tokom jedne od vežbi, mladi monah je sasvim nehotice stvorio koncept wabi-sabija. Čisteći baštu da izgleda savršeno, slučajno je protresao drvo trešnje u cvatu. Latice su se prosule svuda po bašti stvarajući nesavršen osećaj lepote.

Tako je koncept wabi-sabija postao sastavni deo japanske kulture kao razumevanje nesavršenosti života obeleženog prelaskom ka satoriju – prosvetljenju, na japanskom.

Danas, wabi-sabi predstavlja kompleksnu filozofiju koja promoviše promišljenost i prihvatanje nedostataka.

Kako smo uneli dah wabi-sabija i istočnjačke filozofije u životni prostor?

Nakon što sam se malo bolje upoznala sa ovim konceptom, koji je, uistinu, mnogo više od stila u enterijeru, mom oduševljenju nije bilo kraja! A bogami, i prijateljičinom. Nekako smo se osetile povezane sa ovom filozofijom i iskrenošću kojom pleni.

Na šta smo obratile pažnju kada smo donele odluku da njen životni prostor bude oplemenjen wabi-sabijem?

• Mir i lepota u prostoru
• Promišljenost prilikom odabira komada nameštaja – treba biti okružen predmetima koji donose radost i smirenje
• Bez nereda i viška nameštaja
• Povezanost sa prirodom, u vidu, cveća, ikebana, zelenila i prirodnih materijala, kao i mnogo prirodne svetlosti
• Bez bacanja starih i slomljenih predmeta. Umesto toga, valja ih prepraviti. Time se bavi Kintsugi, japansko umeće revitalizacije polomljene keramike

Umesto zaključka

“I’ve always looked at patina as something very beautiful that makes things more human for me.“
Na savršen način je belgijski dizajner enterijera Vervoordt opisao suštinu prostora čiju srž čine prirodni materijali i povratak ka prošlosti, ili nekim iskonskim vrednostima. Nazovite to kako želite.
Baš kao što wabi-sabi koncept propagira: Ne postoji ništa potpuno savršeno; Ništa ne traje večno; Ništa nije završeno.

I da ne zaboravim – wabi-sabi je jedan od minimalističkih stilova u enterijeru. Kada uporedite modernistički i minimalizam, ko bi rekao da imaju oznaku stila zajedničku? 😊

Ne postoji ništa potpuno savršeno; Ništa ne traje večno; Ništa nije završeno.

Wabi-sabi, japanski stil i filozofija življenja, iako je u svojim počecima imao i neke negativne asocijacije (sabi – hladnoća, siromaštvo), danas označava pozitivan način razmišljanja i delanja.

Najkraća definicija wabi-sabija bi bila pronalaženje lepote u nesavršenostima i poštovanje iste.

Povratak prirodi, povezivanje sa njom, jednostavnost, skromnost, kao i prihvatanje prirodnih ciklusa i sila prirode čine temelje na kojima ovaj koncept počiva.

Wabi-sabi se možda najčešće pominje kada je enterijer u pitanju – kaže da se sklad u unutrašnjem prostoru postiže ako je čovek okružen autentičnim i nesavršenim predmetima. Poštovanje starih elemenata je veoma izraženo.

Stvari koje čoveka okružuju treba da izazivaju smirene emocije, stvarajući balans i harmoniju.

Iako ovakav enterijer na prvi pogled deluje hladno i nedovršeno, upravo je u tome suština čitave filozofije. Čak je i kolorit neutralan, preovladavaju bež i bela boja, prirodne boje kamena, drveta, zelenila (što više zelenila i cveća u enterijeru, to bolje).

Harmonija i sklad elemenata se stvaraju kada se kombinuju moderni ili savremeni komadi nameštaja sa ručno rađenim, odnosno autentičnim primercima. Ogrebotine, naprsline, pukotine ili rđa su nešto što se ne krije i ne zamenjuje novim stvarima (jer, svaka nova činija je ista, ali ona sa tragom vremena na sebi je posebna, autentična i uvek drugačija).

Savremeni i moderni svet ne voli ono što je ružno, dotrajalo, staro. Wabi-sabi baš to voli i ističe, smatrajući da se u tome krije udobnost svakodnevnog življenja. Jednostavnost dizajna i elemenata je glavni „krivac“ za stvaranje sklada, mira i spokoja.

Glavni principi Wabi-sabi filozofije kada je uređenje enterijera u pitanju:

· Uključeni su samo najneophodniji i najosnovniji elementi – oni koji izazivaju emocije zbog lepote, nostalgije ili svoje praktičnosti. Takođe, dopuštena je i kombinacija svega navedenog.

· Spaja se umetničko sa ručno rađenim.

· Iako se nesavršenost ističe, ipak se vodi računa da nema nereda, kao ni viškova.

· Insistira se na kamenu, drvetu, biljkama – materijalima iz prirode koji emituju snažne, pozitivne vibracije.

· Raznovrsnost u dekoru je poželjna. Ne treba da robujete jednom stilu ili da se plašite da ćete pogrešiti sa nekim komadom. Suština je da budete srećni u tom ambijentu.

I na kraju, možda će se neko zapitati, zar nisu wabi-sabisti, u stvari minimalisti? Da, na neki način. Ali, na jedan drugi način, postoji suštinska razlika između wabi-sabija i pristalice minimalizma. Minimalista će, npr. fotelju koja se ne uklapa u njegovu estetiku i postojeći dizajn izbaciti, iako je voli. Wabi-sabista će je upravo zbog toga zadržati – jer ga ta fotelja čini srećnim 🥰