Kombinovanje starog i novog? Kako tradicionalni i moderni enterijeri mogu na autentičan način da se spoje u vašem domu?

Blendiranje različitih era i estetika najčešće stvara veoma upečatljive i jedinstvene enterijere koji reflektuju ličan stil.  To apsolutno znači da možete sebi dati oduška kombinujući materijale i teksture, uključujući i boje, koje se vama dopadaju, ali vodeći računa da to sve ima na kraju izgled celine i jedinstva.

Kada uređujete svoj prostor, to uvek treba da bude zabavno, jer nije poenta da dizajnerska pravila shvatate previše strogo i nefleksibilno. Tako obično nastanu već viđeni, uštogljeni, bezlični i bezkarakterni ambijenti.  

Na koje sve načine možete započeti proces kreiranja personalnog ambijenta?

  1. Imajte jasnu viziju – jako je važno da definišete koju vrstu prostora želite da stvorite, i koji aspekti tradicionalnog i modernog su u skladu sa vama i vašom ličnošću. Možda više volite klasičniji izgled sa elementima modernog? Ali ako naginjete modernijim i savremenijim enterijerima sa tek ponekim akcentom tradicije, onda svakako morate to imati na umu kada krećete u proces kreiranja.

2. Neutralna paleta je najbolja polazna tačka. Nijanse sive, bež ili bele stvaraju prazan kanvas za tradicionalne i moderne dizajne. Ovako ćete imati više slobode ali i samopouzdanja u uparivanju različitih tekstura, materijala i boja radi postizanja harmoničnog izgleda.

3. Fokalna tačka je bitna – svaka prostorija treba da je ima. Ona je posebno važna ako je stil ekelektički, kao što je ovde slučaj. Izaberite u zavisnosti od toga šta preferirate neki izvanredan vintage komad nameštaja, modernu instalaciju, ili neki jedinstveni arhitektonski detalj.

4. Miksujte i materijale i boje – i ne plašite se toga! Ljudi često imaju strah od ovoga misleći da ako se opredele za jedno, onda toga moraju i da se drže kroz ceo koncept. Tako nastaju dosadni i monohromatski enterijeri. Kada radite mix-match staro-novo, tada vam se otvaraju savršene prilike da eksperimentišete dodajući dubinu vašem prostoru i potrebnu dinamiku. Recimo, savremena ugaona sofa, jednostavnih i ravnih linija uz neki vintage kafe stočić izgledaće neodoljivo. Sem što je stilski kontrast, kada spojite različite materijale, teksture i boje, dobićete veoma stimulišući ambijent.

5. Tradicionalni uzorci i printovi mogu biti „oživljeni“ modernim detaljima – floralni printovi, damask ili tanka pamučna tkanina ne moraju da budu adekvatni samo u domu vaše bake. Na primer, ako kombinujete floralne tapete sa modernističkim nameštajem, ili tradicionalne materijale koristite kao mebl štof za moderne stolice i sofe, dobijate jedan veoma autentičan i kompleksan stil autohtonog karaktera.

6. Izbalansirajte proporcije – ovde se vraćamo i na fokalnu tačku, u smislu da ako imate neki predimenzionirani komad nameštaja, recimo bakin kredenac koji ste nasledili, onda je jako bitno da ne stavite još nešto tako predimenzionirano, tipa stola ili stolica u trpezariji. Neka onda oni budu moderni, elegantni i jednostavni. Uvek možete savremene komade nameštaje kombinovati sa nekim retro, vintage ili rustičnim dekorom – lampama, tepisima, zavesama, umetničkim delima.

7. Kako postići kreativni vizuelni tok? Postavite komade nameštaja i dekor tako da vode pogled kroz prostoriju spontano i opušteno. To ćete najlakše postići tako što ćete nameštaj postaviti na osmišljeno mesto, koristiti izbalansiranu paletu, i provući centralnu temu kroz ceo prostor ujednačeno.

8. Eksperimentišite jer rastete! Vremenom, može da se desi da vam dosadi prvobitni raspored i kombinacije, što je sasvim u redu. Poželećete da promenite mesta nameštaju ili da neke komade zamenite novim. Ovo je posebno veoma izvodivo kada se kombinuje tradicija sa savremenim, jer to donosi pregršt kombinacija i mogućnosti.

9. Potražite pomoć stručnjaka – može da se desi da ste nesigurni šta i kako da radite kada dođe do momenta spajanja starog i novog. Ali uvek je tu mogućnost angažovanja dizajnera enterijera koji je u tome stalno i koji će pronaći najbolja rešenja u skladu sa vašim potrebama i estetikom.

Sve u svemu, ako volite modernizam, ali vam se ponekada čini previše hladnim i sterilnim, to znači da je za vas upravo kombinacija prevashodno savremenog sa detaljima tradicionalnog u enterijeru. Ali, naravno, važi i obrnuto – ako volite sve te retro, vintage i rustične momente, ali ne biste baš da imate utisak kada zakoračite u dom da ste ušli u 19. vek, porazmislite o detaljima modernizma koji će dovoljno osavremeneti prostor da se vi osećate prijatno i ušuškano u svom enterijeru! 🙂

Industrijski stil – zašto je jedan od najfleksibilinijih i najzahvalnijih stilova u svakodnevnom okruženju?

Šta je dobar dizajn? Da li su to aktuelni trendovi, boje, materijali…? Ljudi su oduvek naginjali trendovima i onome što je trenutno „IN“ te tako nema razlike ni kada je dizajn enterijer u pitanju.

Ali, postavlja se sledeće pitanje – da li dobar dizajn zadovoljava ako izgleda dobro? Ili takođe treba da bude i funkcionalan?

Naravno, poželjno je da je odgovor „da“ na oba pitanja.

Iako postoji gomila stilova, trendova, stilskih pokreta, nekako se estetika industrijskog stila uvek isfiltrira u gomili zbog svoje jednostavnosti i nekomplikovanih crta stila.

Ako se odlučite da sopstveni dom ukrasite detaljima, komadima nameštaja ili dekorom koji su specifični za industrijski stil, ne morate pri tome bacati gomile novca ili dizati kredit. Dovoljno je da pronađete neki stariji komad nameštaja i osvežite ga, ili nabavite reciklirane stvari. Drvo, koža, metal, prirodni materijali i boje su bazični principi na kojima industrijski stil počiva.

Da li je industrijski stil zaista toliko hladan (kao što ga mnogi doživljavaju) ili je to samo na prvi pogled tako?

Verovali ili ne, ovaj stil sadrži mnogo elemenata čuvenog skandinavskog hygge stila – specifičnog načina razmišljanja i življenja. Karakterističan je za Dance i Norvežane i bazira se na svakodnevnim, malim zadovoljstvima i ritualima koji uveseljavaju ljude i njihove najdraže. Iako se naizgled industrijski stil i čuveni (urbani) boho sa hygge konceptom čine suprotni međudobno, jedna od najlepših kombinacija i mix-match varijanti među stilovima je upravo ova. Skandinavski stil poseduje neutralnu paletu, koristi kožu koja deluje kao stara i istrošena, i reciklirano drvo kao i druge sirove materijale. Minimalizam je ono što im je takođe zajedničko – ravne i jasne linije, svetli, otvoreni prostori, prirodni materijali.

Tako da, ako vam se dopada šmek koji industrijski stil nosi sa sobom, ali biste ga „upakovali“ u nešto mekše i sofisticiranije (barem u detaljima, poput dekora), onda su elementi skandinavskog u vašem ambijentu pravi potez. Dobićete specifičan dizajn, pomalo divalj, rustičan, neuhvatljiv i svoj, uz zaobljenije linije i tople prelaze.

A sada je vreme da damo konkretnije odgovore na pitanje iz naslova:

Zašto baš industrijski stil i zašto je toliko popularan u poslednje vreme?

Verovatno najprivlačniji razlog jeste taj da se industrijski stil može kombinovati (skoro) sa svim stilovima. Rustika, eklekticizam, minimalizam, japandi, boho… širok je spektar kojim ćete obogatiti manjim detaljima u maniru industrijskog svoj primarni stil, a opet, ako odaberete industrijski kao osnovni, i poželite da ga „ublažite,“ uvek možete ubaciti dodatne teksture, završnice na zidovima, bogatiji kolorit, ili neki detalj koji će naspraviti sponu između dva stila.

Poznato je da je industrijski stil nastao u ogromnim open space prostorima, sa isto tako ogromnim prozorima, koji se pre mogu nazvati zastakljenim zidnim panelima od poda do plafona. Znači, ovde je naglasak na svetlosti, prirodnoj. Uz to, i veštačko osvetljenje je veoma važno u industrijskim ambijentima. Zaključak je da ako vam je potrebno više svetlosti za rad ili u prostorijama u kojima boravite preko dana, industrijski stil će vam dati bezbroj mogućnosti i opcija da osmislite ovaj element na najbolji mogući način kako biste zadovoljili svoje svakodnevne potrebe.

Lako se dekoriše i ukrašava detaljima, posebno ako želite malo da smekšate njegovu sirovost i grublje elemente. Unos zelenila i cveća je uvek odličan izbor! Takođe, tepisi i umetnička dela će veoma lepo izgledati u industrijskom enterijeru. Ovi detalji/dekor su prava vesela injekcija betonu i cigli. Opet, iako fleksibilan, ovaj stil, čak i u ovom maniru, ne trpi previše boje i detalja, tako da imajte to na umu na početku dekorisanja.

Prirodne i neutralne boje dominiraju ovde, a metal, cigla, beton, restaurisano drvo su neki bazični elementi. Tako da, ako se držite ovakve šeme, teško da ćete pogrešiti u konceptu. Kao što rekoh na početku – industrijski stil je jednostavan, pitak i nedvosmislen.

S obzirom da najraniji industrijski dizajn potiče iz vremena kada nije bilo sintetičkih materijala, ovaj stil je dugovečan, jer svoj šarm gradi na prirodnim materijalima. A s obzirom da su danas i više nego „in“ eco-friendly materijali, green enterijeri, biofilija – može se slobodno reći da je industrijski dizajn aktuelan i primenjiv stil.

Zbog svoje fleksibilnosti i neukalupljenosti, čitav enterijer možete personalizovati dajući mu karakter specifičnim nameštajem i dekorom. Čak ne morate ni da vodite toliko računa kako da kombinujete različite nijanse i teksture drveta – jer su u ovom slučaju one čak i poželjne i interesantne. Zato nije ni čudo što ovaj tip enterijera često nalazimo među kreativcima i umetnicima.

Prva inudstrijska revolucija iz 18. veka je glavni krivac za nastanak ovog autentičnog stila

Industrijski dizajn je poprilično vremešan – ali traje već 3 veka. Začeci su iz 1760. kada su fabrike i industrijske hale počele masovno da se šire, uz obavezne velike i široke prozore za što više vazduha i svetlosti. Zidovi sa izloženom ciglom, iako danas estetski detalj, tada je bio obavezan, radi sprečavanja širenja vatre u slučaju izbijanja požara.

Nakon 100 godina, kada je došlo do Druge industrijske revolucije, fabrike su postale mnogo veće, i samim tim su zahtevale jači i snažniji građevinski materijal, poput betona i čelika, koji su i ovde bili vidljivi i izloženi. Godine 1879. nastala je i čuvena Edisonova sijalica (na neki način danas simbol industrijskog stila). Ovaj period razvoja je bio inspiracija i za jedinstveni Steampunk.

Tek početkom 21. veka industrijski stil biva revitalizovan i to u Njujorku prevashodno, jer je postojao manjak stambenog prostora. Tako su fabrike adaptirane u potkrovlja za stanovanje sa otvorenim planom (open space). Ono što je najviše isticano, a smatrano je glavnim krivcem za dobru prodaju, jeste autentičnost zidova – izloženost materijala i veliki zidovi.

Tipovi industrijskog stila

Kao što smo videli, ovaj stil je prošao svoj složen razvojni put, a samim tim je i logično da je u toku ovog procesa dolazilo do menjanja, različitih uticaja, i stvaranja ne uvek iste estetike. Znači, različita vremena donose različite ljude, koji, opet u svakom vremenu traže neke nove ideje, trendove, materijale, koncepte kako bi zadovoljili neke svoje osnovne životne potrebe. To znači da je kroz istoriju tipičan industrijski stil, pomalo muškobanjast, rigidan i sirov, stvarao amalgam sa nekim drugim stilovima ili njihovim elementima kako bi nastala najoptimalnija tvorevina.

  • rustični industrijski stil – kombinuje osnovne, sirove materijale sa toplijim, rustičnim materijalima. Recimo, zid od cigle, grede na tavanici, uz kožnu sofu ili fotelju i neki vintage detalj. Kao što znate, kontrasti su u enterijeru veoma poželjni. Stvaraju zanimaciju za naše oči i mozak, a ovde naizgled spoj nespojivog kreira ušuškanost, toplinu, spokoj i mir, koji su toliko bitni u enterijeru za naše mentalno zdravlje.
  • moderan industrijski stil – ovde je, kao što i sam naziv kaže, više naglasak na modernijem izrazu, u smislu elegantnijih linija, minimalističkog nameštaja, kao i monohromatske palete. Ovi enterijeri ističu harmoniju između industrijske i modernističke estetike, i pri tome kreiraju nestvarno sofisticirane i ugodne prostore.
  • skandinavski industrijski stil – o ovom spoju smo već ranije pričali, a ako se odlučite za ovu varijantu, nije loše da povedete računa o ova 3 elementa: jasne i jednostavne linije, svetlo drvo, neutralan kolorit. Dodaju se i prirodni materijali, kao i biljke radi dodatnog naglaska na udobnosti i ušuškanosti tako karakterističnoj za hygge način življenja.

Iako je često veoma teško međusobno razlikovati ove stilove, ipak se može napraviti neka distinkcija na osnovu upotrebljenog materijala, kolorita, kao i kompletnog utiska. Onaj primarni i autohtoni industrijski stil u enterijeru, koji više deluje da je pohaban i oronuo, čini mi se da je danas najređi, jer estetika ljudi se više okreće kombinaciji modernog uz ove „trošnije“ detalje koji dođu kao neki akcenti koji daju taj preko potrebni šmek enterijeru, karakterističan za industrijski stil.

I, na kraju me zanima, kakvo je vaše mišljenje – da li je industrijski stil primenjiv u vašoj svakodnevici?

Koji bi vam od navedenih najviše prijao – onaj klasični, najsiroviji, moderniji ili sa primesama hygge elemenata? 😊

(Image credit: Pinterest)

Da li je Cluttercore odraz kolektivnog bunta protiv životnog minimalizma?

Ako se sećate priče o Grandmillenial stilu, e onda mi ovo zvuči kao neka vrsta nastavka ovog stila, iako ga mnogi definišu kao priču koja prirodno proizilazi iz Cottagecore stila. Tako je Cluttercore, opet popularizovan od strane Gen Z, dobio svoje mesto među ostalim novijim stilovima u enterijeru.

Šta je bitno za ovaj stil da se kaže? Najjednostavnije – putem ovog stila teži se da se prostor popuni stvarima i predmetima koji vas usrećuju.

Ako bismo bukvalno preveli reč cluttercore, dobili bismo nešto u stilu – „suština nereda.“ Iz tog razloga, ovaj trend u uređenju enterijera novijeg datuma (2021) se često opisuje kao maksimalni pristup u uređenju gde važi više je više (nasuprot čuvenoj krilatici Ludviga Mis van der Roa – manje je više). Novije i mlađe generacije kao da žele putem ovog stila da izraze neku vrstu svog bunta protiv minimalizma. Prigrlivši obilje, imperfekciju i određenu količinu nereda, ljudi koji naginju Cluttercore-u izražavaju svoju osobenost i ličnost kroz ovaj stil.

Cluttercore kao reakcija na minimalizam i sterilnost

Oduvek se mladost definisala kao pobuna protiv svega ustaljenog, monotonog i prošlog. Setite se samo Jugendstila (Art Nouveau), umetničkog pokreta u arhitekturi i dekorativnim umetnostima, koji se pobunio protiv tada aktuelnih klasičnih ideala u arhitekturi i umetnosti. Proponenti Jugendstila su se okrenuli floralnim motivima, prirodi, ekspresionističkim i krivim linijama prirodnih formi i oblika, lukovima. Znači, nije novina u istoriji da se desi nakon izvesnog vremena da dugogodišnja vladavina određenog stila ili trenda pokuša da se zameni drugim, potpuno drugačijim.

U poslednjih par godina, posebno nakon perioda korone, pojavilo se dosta stilova (Grandmillenial, Coastal Grandmother stil, Dopamine decor, revitalizacija Japandija) koji su težili da prostor učine što prijatnijim, zbog provođenja dobrog dela vremena u zatvorenom od strane korisnika. Naime, insistiranje na prirodnim materijalima, oplemenjavanje ambijenta detaljima, dekorom i sitnicama koje ljude čine srećnima, jesu glavni motivi za pobunu protiv modernizma, minimalizma i ostalih stilova „bez duše.“

Iako u svom nazivu ima reč „nered,“ Cluttercore suštinski samo znači „više“. Cilj je da se u prostoru u kojem boravite unese dosta igre, mašte i šarenila kroz stvari koje volite i koje u vama bude lepe emocije, pre nego da se ispune larpurlastistički ciljevi – odnosno da se realizuje estetski sklad po dizajnerskim pravilima.

Jedini uslov?

Da imate dosta stvari tog tipa.

Ako Cluttercore propagira „više je više,“ kako se rangira u odnosu na Maksimalizam?

U svojoj samoj suštini, može se učiniti da su ova dva stila slična, skoro ista. Međutim, poredeći se sa maksimalizmom, Cluttecore više naginje starinskom, klasičnijem šmeku. Maksimalizam, zapravo, traži u svemu prekomernost – da li putem smelih i jarkih boja, mešanjem mnogo raznovrsnih stilova, ili bilo čega „maksi“ što možete da uklopite u prostor. Cluttercore je, pak, estetski pravac fokusiran na individualnost i kreiranje prostora koji priča priču kroz evociranje ličnog osećanja radosti. Bilo da su u pitanju sećanja iz detinjstva, porodične fotografije, suveniri sa putovanja ili bilo šta što vas čini srećnim, Cluttercore to oberučke prihvata.

Kako da postignete Cluttercore estetiku u svom domu?

Iako se na prvi pogled može učiniti da ovaj stil znači nered, krš i lom, ipak nije to posredi ovde. Isticanje predmeta koje volite i stvaranje ličnog značaja je ono što je najvažnije za vaš dom. Ako se pitate kako to učiniti, a da ne preterate ili da ne stvorite negativan efekat, evo nekoliko saveta:

  • Osećanja su bitna – a to ćete najlakše postići ako prostor popunite stvarima, predmetima i dekorom koji za vas imaju emotivnu vrednost.
  • Ostanite organizovani – ili, jednostavnije, u Cluttercore prostoru treba da vlada organizovani haos. Ako možete svemu da nađete svoje mesto, ovaj cilj ste ostvarili.
  • Imajte na umu sklad i mere – bez obzira na mnoštvo i „organizovani haos,“ treba da vodite računa o dekoru vaših polica, zidova, i slojevima tekstura. Neka ne bude sve veliko ili sve malo, nađite sklad i harmoniju između ukrasa i predmeta.
  • Treba da postoji i mesta gde će oči da počivaju sa lakoćom – ako se sećate priče o negativnom prostoru koji sam pominjala u svojim postovima, onda će vam biti lako da shvatite o čemu se ovde radi. Prazan prostor sa samo jednim komadom nameštaja (foteljom ili nekim umetničkim delom), ili bez ikakvog predmeta, je bitan element za ostvarivanje sklada i balansa.
  • Mali koraci su važan početak – ako odlučite da sve odjednom kupite, pogotovo kada je u pitanju veliki nameštaj, to može da bude fansijski izazovno. Znači, ne plašite se da počnete sa malim promenama. Na primer, možete stvoriti svoj sopstveni ćošak za početak kako biste videli da li vam se dopada i kako izgleda.

Postavlja se pitanje da li su novi trendovi u dizajnu enterijera nagoveštaj nekih novih, srećnijih vremena ili su, pak, ljudska potreba da se čovek oseti sigurno, zaštićeno i radosno u svetu koji je, nažalost, sve suroviji i sa sve manje empatije? Ako bolje razmislimo, ipak bi svima nama trebalo sopstveno, ali i kolektivno mentalno zdravlje (uopšte, ali i u enterijeru) da bude najvažnije. Čovekomerni enterijer, ali i okruženje po meri čoveka.

Šta je vaše mišljenje?

(Izvor fotografija: Pinterest)

Preobrazite svoju dnevnu sobu u elegantno utočište

Budite inspirisani najtoplijim dizajnom dnevnih soba 2022. Učinite svoj prostor što udobnijim i prijatnijim za porodicu i prijatelje.

Predstavljamo najinovativnije, ali praktične ideje za ukrašavanje kako biste mogli da kreirate dnevnu sobu u koju ćete voleti uvek iznova da se vraćate.


Pa hajde da vidimo neke od njih, da iskomentarišemo (ja ću dati svoj skromni, kratki sud za svaki primer) i procenimo kome bi odgovarale ovakve sobe, dnevni boravci, sobe za uživanje, odmor… kako god poželite da ih nazovete.

 

  1. Prva je delo Bergman Design House – dizajnirana za London. Klasično sa elementima šika, što je postignuto pomoću zlatnih detalja. Generalno, lep dizajn, skockan, iako, moram priznati da ne volim zlato u enterijeru. Ali svi oni koji vole dozu ekstravagancije i žele da osete specifičan nalet energije, verujem da je ovaj tip dnevnog boravka idealan za njih. Čak ni prostor nije nešto preveliki, tako da je sve ovo izvodivo i u našim prosečnim stanovima.



  2. Di Lido Drive na Floridi je fascinantna modernistička kompozicija dizajnerke enterijera Sandre Vejngort. Sama kaže da su na nju najveći uticaji imali prostori Luj Kana, što se ovde stvarno može primetiti, ponajviše u ogromnoj količini svetlosti kojom je dnevna soba okupana. Iskreno, meni se ovo baš dopalo – verovatno zbog upotrebe prirodnih, zemljanih tonova i prirodnih materijala uz ovu specifičnu plavu nijansu. Prostor umiruje i opušta. I jeste baš za sve koji vole prirodu, mnogo svetla, ali i taj ležerniji, prirodniji stil.



  3. Još jedan dnevni boravak u Londonu (Primroz Hil) svedoči o raskoši, luksuzu, miksu antičkog i tradicionalnog. Istina, sa mnogo manje zlatnih detalja u odnosu na prvi primer, ali sa više neke kitnjastosti i bujnosti oličene u floralnim motivima pored ogledala, lusteru, jastučićima sa ukrasnom trakom, velikim buketima cveća…Podseća me dosta na Holiglam stil o kojem sam pisala u svom e-booku, jedino što je malo manje uštogljen, da tako kažem. Šta reći, ko voli, nek’ izvoli!



  4. Čuvena Keli Verstler, pominjala sam ranije njene specifične dizajne enterijera, u ovaj dnevni boravak opet unosi dozu egzotike sa tropskih ostrva, miksujući prirodne materijale i raznovrsne teksture. Još jedna ležerna soba za opuštanje, sa mnogo svetlosti, i toplinom. Meni bi lično odgovarala i jedna ovakva, jer mogu da se zamislim u njoj, bez ubrzanog daha, ili osećanja nelagode, mučnine i sl. Uvek je krucijalno da se zapitate da li biste u određenom prostoru mogli da budete, provedete duže od 15 min. Nije sve što je estetski i na oko lepo, prijatno i da se u njemu boravi. To je od suštinskog značaja kada je dizajn enterijera u pitanju – enterijer u velikoj meri utiče na naše mentalno zdravlje.



  5. Njujorški stan dizajniran od strane Rajana Sagijana ima ono nešto što mene asocira otprilike svaki put kada pomislim na njujorške životne prostore. Open space, siva boja koja dominira uz crne akcente, naglasci su i na vertikalama, vizuelno velikim površinama. Ja u ovakvom prostoru mogu da zamislim bez problema samca, biznis orijentisanog, sa svojim svakodnevnim jutarnjim ritualima, koji voli vreme da provodi i sa prijateljima, opušteno, ali uvek sa dozom sofisticiranosti i uštirkanosti. Za moj ukus, previše mračno, i uvek su mi podovi od mermera ili pločica hladni. Lepo, skladno, ali nije moj tip dnevne sobe, definitivno.



  6. Dnevna soba same dizajnerke, Fione Barat-Kempbel, je zanimljiv spoj modernog sa antičkim elementima. Ova žuta boja daje dodatnu dozu topline, a sama autorka kaže: “Važno je kreirati nešto što je večno, jer za klijenta koji na sam dizajn troši velike količine novca, ceo koncept može postati zastareo kroz dve ili pet godina. Trik je da se dizajnira sa integritetom.” Meni je ovo zanimljivo, jedino što mi se čini da je TV previsoko postavljen. Kada se sedi, glava mora da je stalno podignuta na gore, što može stvarno da bude naporno.



  7. Dnevna soba u Gani dizajnerke enterijera Mimi Šodeinde je vrlo specifična, unikatna i posebna. I da, postigla je ono čemu je težila – eleganciju, univerzalnost i opuštenost. Međutim, prema mom mišljenju, ovo je izgled prostorije koju bih poželela kada bih otišla na neko egzotično putovanje i baš bi mi prijalo da tu provedem 10 dana ili dve nedelje. Ovaj kamen mi je baš za mesta koja se kupaju u suncu… nije za naše podneblje, svakako. Aliii… možda nekome zapadne neki detalj za oko koji bi mogao da primeni kod sebe u domu? Zašto da ne – novine su uvek dobrodošle!



  8. Dejvid Kolins i njegov dnevni boravak – možda je zamisao bila dobra, ali mene ovo podseća na hotelsku sobu. Čak su mi i boje preveštačke, prejake. Nigde nema topline, nečeg personalizovanog, jedinstvenog… Nekako, ne vidim se ovde. Kakav je vaš stav o ovoj dnevoj sobi?



  9. Ako bih već morala da biram, definitivno bih izabrala ovu sobu i stil koji su sad na redu – francuska seoska kućica i dizajnerka Ketrin Ajland. Koliko god sebe hvatala da mi se dopada i modernizam i minimalizam, i poneki šljaštavi enterijer, nekako se uvek vratim na ove prostore u kojima dominiraju tople, zemljane boje, i prirodni materijali. Volim da vidim kamen, drvo, ćupove, vatricu, rustične detalje… odmah se zamislim pod ćebencetom, uz knjigu i topli kakao ili čaj… Baš kao što kaže sama autorka: “Radim kuće u kojima se živi. Pod življenjem podrazumevam decu, kućne ljubimce, druge ljude oko sebe, žurke. Iznad svega, obožavam da stvaram apsolutni osećaj komfora i blagostanja.” Da, nemam ništa da dodam. Žena je sve rekla.



  10. Alidadova soba za crtanje u Londonu je priča za sebe. Ne može da se svrsta niti u jedan stil, jer je eklektična, šarena, vesela i prepuna detalja. Moram da se zapitam kako uopšte neki stvaralac/umetnik može da stvara u ovakvom okruženju? Ali, svi smo različiti. E sad, sam umetnik za sebe kaže da stvara enterijere koji su večni i za koje želi da budu aktuelni i za 20 godina. Da li će taj cilj i ostvariti, ostaje da sačekamo i vidimo 😉

(Fotografije preuzete sa: 20 incredible living rooms by top interior designers | Effect (thebrunoeffect.com))

Kako upotrebiti pravu paletu boja u modernom (ili minimalističkom) enterijeru?

Prvo i najvažnije pravilo jeste – koloritna šema je jednostavna i neutralna. Što, opet, ne znači da ovde ne postoje jake i akcentne boje.


Prilikom izbora glavne boje u modernističkom enterijeru može vam se desiti da ne znate odakle početi. Koju boju uzeti za primarnu?


Nikada nećete pogrešiti ako krenete od boja inspirisanih prirodom.


Osim što postoje 3 glavne kolorne šeme (monohromatska, analogna i komplementarna), tako postoje i 3 osnovna koraka u definisanju palete za vaš dom: glavna/primarna boja, akcentna boja, i, naposletku, zasićena/smela boja.


Glavna boja se tako zove jer ona treba da bude temelj (osnova) vašeg prostora. Tu smo napominjali da je najbolji izbor ako se fokusirate na boje iz prirode. Ova boja se najčešće postavlja na zidove, kao i na veće komade nameštaja. Tako sad i sami dolazite da zaključka da može biti svetlobež, krem, siva, svetlobraon, boja peska, ili možda svetlozelena.


Akcentna boja može da se bira u skladu sa osnovnom. Iako slična, ona je ipak živopisnija, otud naziv akcentna. Opet, sa njima ne smete preterivati, inače će se stvoriti vizuelno šarenilo i haos.


Smela boja se nalazi samo na određenim tačkama u domu, i predstavlja neku vrstu žarišnih tačaka. Ka ovoj boji oči prirodno skreću, te ona treba da naglasi tek nekoliko određenih predmeta/komada nameštaja koje posebno želite da istaknete.


E, sad, verovatno se pitate kako primeniti na pravi način ove boje, da sa nečim ne preterate ili nečega ne stavite premalo? Da, srećom, postoje pravila kada je kolorit u pitanju. Osim onog najpoznatijeg, 60-30-10, tu su i pravila u vezi sa analognim i komplementarnim bojama. Ako želite nešto više da saznate na tu temu, pisala sam u svom blogu o bojama u enterijeru.


Evo još nekih dodatnih tips&tricks kada je kolorit u pitanju, za koje mislim da će vam biti korisne u svakodnevnom životu:


• Sam izgled prostorije, pa tako i kolorit koji će u njoj preovladati, zavisi od njene namene. Da li je to možda kuhinja? Ili vaša soba za rad? Pazite prilikom odabira boja, jer ćete se u zavisnosti od toga da li odaberete plavu ili možda narandžastu i osećati u skladu sa energijom koju boja ima. Zato pažljivo izučite šta su tople, a šta hladne boje i koje treba birati za određene prostore.
Osvetljenje. Ima li prirodnog svetla? Ili će veštačko svetlo dominirati i tokom dana i večeri? U zavisnosti od toga na koju stranu sveta vaša prostorija gleda, koliko prirodnog svetla dobija, zavisiće i nijansa i jačina boje koju odaberete.
Istaknite ono najlepše u vašem enterijeru. Možda pod? Ili plafon? Čuli ste za peti zid? E, to vam je plafon. Određena boja na plafonu može čuda učiniti podjednako za male, tako i za veće prostorije.
Boje su savršene kao okvir nečega na šta želite da privučete pažnju. na primer, lepa vrata i njihov ram. Čim ga obojite, zablistaće u enterijeru i doći do izražaja.
• Ne volite zidove u boji? Nema problema. Postavite neki komad nameštaja u boji na taj zid i možete stvoriti lepu fokalnu tačku u prostoru. Recimo, beli zid i na njemu savršena, zelena polica zanimljivog oblika. Bitno je samo da ostatak prostora povežete sa nečim u istoj boji – na primer vaza, slika, jastuče. A možete i da se igrate sa komplementarnim bojama, odnosno suprotnim na stranama točka boja.


Veoma je bitno da u vaš enterijer, pa makar on bio i minimalistički, ubacite neku akcentnu, jarku boju, kako ne bi dominirale siva, bela ili samo bež. Takvi enterijeri najčešće deluju monotono ili kruto i hladno.


Postoji i mnogo stereotipa u vezi sa modernističkim i minimalističkim prostorima. Jedan od njih je da je sve u ovim enterijerima uglavnom kombinacija crne i bele boje. Međutim, u praksi i nije baš tako. To znači da nije neophodno da budete odani samo ovim bojama, ili sivoj kao miksu ove dve. Neutralna paleta jeste temelj, ali ako vas crvena ili žuta čine srećnima, one će se svakako naći kao akcentne boje u vašem domu.


Iako stilski na totalno suprotnim stranama, sličnu koloritnu šemu sa modernističkim imaju i etno stilovi, kao i tradibalk stil. Njihov nameštaj je drugačiji, više rustičan i starinski, vintage, ali je osnov boja zemlje, braon, terakota, ili neka žućkasto-smeđa. Ali, dosta živih boja u detaljima je ovde prisutno. Crvena, žuta, plava, zlatna, koje se nalaze u prirodnim materijalima i teksturama. O tim stilovima možete saznati više u mom e-book priručniku „Mix Match od poda do plafona“ (od 64. do 95. strane).


Sve u svemu, postoje pravila za svaki stil, pa tako i modernistički. Ali, ono što nikada ne treba da zaboravite jeste da su pravila tu da se krše. A krše se tako što ćete ih prilagoditi vašem temperamentu i potrebama.