Category moderno a tradicionalno

Sećate se one čuvene reklame: „Jugodrvo, ugodrvo, godrvo, odrvo, drvo, rvo, vo, o“? Hehehe, ako se sećate, onda ste tu negde moji ispisnici, da ne kažem da smo vršnjaci. 😁 No, ova reklama mi je uvek bila asocijacija na neko drvo, koje je solidno, kompletno, kao neki monolitni blok, pa se onda mic po mic deli na manje komponente i elemente, a svi su na kraju deo jedne velike slagalice. Svaki za sebe, a deo celine. I čim jedan štrči ili fali, poremeti se smisao i izgled. 🙃

E, pa upravo je takav slučaj i sa drvetom koje koristite u enterijeru. Mnogi ga vole. Mogla bih da kažem i najveća većina, ali… uvek ima onih koji su skloniji metalu, mermeru, gvožđu, keramici, itd. Kako kažu stari Latini: „De gustibus non est disputandum.“

Drvo je prirodni materijal. Najprirodniji i jedan od najčešćih na koji nailazimo svuda oko nas. Iako je po svojoj prirodi i izgledu topao materijal, i vrste drveta mogu biti i hladnije i toplije. A svako drvo ima svoju specifičnu boju, teksturu, šaru, pa i podton/podnijansu, za koju će se ispostaviti da je veoma bitna kada razmišljate o različitim drvenim površinama ili elementima.

Opet, retko ko je u mogućnosti da, kada krene sa opremanjem i uređenjem stana, da odmah sav nameštaj kupi odjednom i da nađe sve identične drvene komade. Prvo, što je opremanje kompletnog prostora uz ograničen budžet finansijski neizvodivo, a drugo, retko ćete pronaći u istoj radnji baš sve komade sa drvenom oplatom, intarzijama ili u celosti da su od drveta, a da je pri tome boja i tekstura identična.

Ako krenemo od poda, najčešće je od drveta. Uglavnom smo skloni da se opredeljejujemo za parket, kao vrstu prijatne i organske podne površine, a koja može biti svetlija, žuća, crvenkastija, tamnija ili pak da ima sivu nijansu. I onda se postavlja logično pitanje (ili više njih, koji nadolaze kao roj pčela): koje boje da bude plakar? Ili drvene letvice? Ili čitava oplata na zidu? A klub sto? Trpezarijski sto?

A ako se odlučite da sve miksujete u istom tonu, to će definitivno biti monotono i jednolično.

Da, kad se ovako krene, baš dođe do konfuzije. Srećom, postoje neka univerzalna pravila i principi koji će vam olakšati glavolomku ovog tipa. Pa, hajmo redom!

Odaberite dominantni ton

Ako je pod drveni, onda je, definitivno, on najveća i preovlađujuća površina. Tako da bi on trebalo da vam bude vodič za ostalo. Ako nemate drveni pod, onda odaberite neki najveći komad nameštaja od drveta, poput trpezarijskog stola, kabineta ili plakara. Ono što ume da bude nezgodno jeste situacija koja može da se desi – da vam se ne dopadne dominantni ton koji posedujete. Ako niste u situaciji da ga promenite, najbolje je da ga prihvatite. Ali ne brinite, u zavisnosti od toga koje boje je vaša dominantna drvena površina, i koje podtonove u sebi još sadrži, nećete morati čitav prostor da kombinujete na način koji vam baš i ne prija.

Neka se podtonovi slažu

Ovde dolazimo do priče o toplini, hladnoći ili neutralnosti drveta. Vrste drveta sa toplim podtonovima/nijansama imaju žućkast, crvenkast ili braonkast ton. Hladnije su sivkaste, dok kod neutralnih preovladava bež nijansa.

Sada već verovatno i sami nazirete mogućnosti kombinovanja.

Ako toplije nijanse preovladavaju, možete uvek ubaciti neku toplu boju drveta koja se slaže sa vašim podtonom glavne drvene površine. Naravno, niko ne može da vam zabrani da kombinujete hladnije i toplije tonove, ali je činjenica da će vam za ovu vrstu kombinovanja trebati mnogo vremena i živaca da postignete skladan i harmoničan izgled celine.

Eksperimentisanje sa neutralnim tonovima je dobrodošlo. Uz njih idu i toplije i hladnije nijanse. Tu ne možete pogrešiti.

Na primer, orah se smatra najsvestranijim drvetom, jer zbog svojih ljubičastih nijansi podjednako se lepo slaže i sa toplim i hladnim tonovima. Sve dok su podtonovi dolsedni i slažu se, slobodno mešajte i svetlo i tamno drvo, kao i različite završnice i teksture.

Unesite dinamiku

Imate, recimo, istu boju i podtonove poda, ali i trpezarijskog stola. Posmatrajući ih skupa, utapaju se jedno u drugo i sto, koliko god da je lep, ne može da dođe do izražaja. Koje je rešenje? Ubaciti neki odgovarajući tepih ispod stola je savršen način da unesete živost i da razbijete jednoličnost. Isto tako, ako imate dosta drveta u prostoru, uvek možete ubaciti još neke prirodne materijale u enterijer i da date novu dimenziju ambijentu.

Princip ravnomernog širenja

Kada dekorišete sobu različitim drvenim površinama, ali sličnim u svojim podtonovima, uvek imajte na umu da je bitno da se drvena nijansa nađe svuda u sobi, a da ne bude skoncentrisana samo na jednom mestu. Na primer, ako imate plakar od svetlog drveta na jednoj strani sobe, i ta nijansa drveta se nalazi samo tu, nećete dobiti celokupan utisak kakav treba da bude. Delovaće asimetrično i neujednačeno.

Ako nemate nešto od nameštaja što bi moglo da ima u svom sastavu slično drvo, uvek možete odabrati adekvatne drvene ramove koji će napraviti savršen balans sa ostatkom prostora. Iako je potrebno malo veštine za ovz vrstu usklađenosti, odabir prave palete boja je ključan kako biste se osećali prijatno u ambijentu.

Koliko tonova drveta u prostoru je poželjno?

Ako želite da celina bude celina, preporuka je najviše dve do tri nijanse drveta da se inkorporira u enterijer. Recimo, ako imate svetlije, tople podove, ali tamnije, tople tonove drveta za stolice, gledaćete da svaku boju/ili ton barem još jednom ponovite u prostoriji.

Dodajte malo bele

Ponekada mnogo miksovanja različitih drvenih nijansi i površina može delovati haotično. Ovo jenostavno možete izbalansirati unosom određene doze bele boje – bilo tako što ćete obojiti neke drvene komade u belo, ili ćete ubaciti neke bele komade nameštaja. Ako je pod najveći problem, pronađite veliki beli tepih i tako rešite problem. A možete se odvažiti i na izbeljivanje poda, ako će vam ova opcija više prijati.

MIX starog i novog – da ili ne?

Ako ste bili nekada u prilici da postavite jedno pored drugoga različite vrste drvenih komada nameštaja, i pri tome mislim neki stariji, nasleđeni komad, pored znatno mlađe, primetili ste da je ono što daje draž upravo kontrast između njih. Naglašavanje u prostoru, tu i tamo, različitosti, u strukturi, izgledu i završnici, delovaće kao namerno insistiranje na šiku, rustici i tradicionalnijem prizvuku.

Nije svejedno kakva je šara

Sitnije šare ili one krupnije, poput plamena i talasa? Sve zavisi kakav osećaj želite da postignete. Vrsta drveta sa otvorenijom i izrazitijom teksturom je ekspresivnija i poseduje karakter, često se nalazi u rustičnijim enterijerima. Zato je poželjno da ekspresivnu teksturu jedne vrste zadržite kroz čitav prostor, ako je moguće. Ako ubacite drugu vrstu drveta, isto tako naglašenu i upečatljivu, sve bi moglo da se pretvori u nategnut izgled, gde se ne može utvrditi sa sigurnošću na kojoj površini i teksturi treba da je naglasak.

Bilo da imate malo drvenih površina u svom stanu ili kući, ili ste pak, ljubitelj prirodnih materijala i posebno drveta, nije svejedno kako ćete ih organizovati i međusobno iskombinovati. U principu, ne valja ni previše ni premalo. Pronaći balans je nekako najjednostavnije reći, ali najčšeće je najteže ga i postići u praksi. Pokušavajte i eksperimentišite sve dok ne nađete svoj magičan spoj koji će vaš enterijer učiniti oazom mentalnog mira i spokoja.

Verovatno ste čuli za boho stil, koji vas odmah asocira na jastučiće, mnogo tekstura. ćebadi, pletiva, makramea, dekorativnih detalja. I mnogi ga vole, što je sasvim OK, jer “ima dušu, poziva, miluje, topao je…”. Ali isto tako, ima i onih koji ga baš nešto i ne ljube, jer je “prenatrpan stvarima, guši, prešaren” itd.

Šta je, zapravo, boho stil u enterijeru?

Boho je skraćenica od francuske reči Bohémien koja se koristila da označi određenu grupu ljudi, nomada (cigana), koji su došli iz Bohemije, regije u Češkoj republici.

Kasnije, reč se proširila na svakog umetnika, muzičara, glumca ili pisca koji su težili umetničkom životu i najčešće bili siromašni.
Upotreba reči boem/boemski u engleskom jeziku datira u sredinu 19. veka kada je preuzeta iz francuskog. Tada je označavala nekonvencionalan i osiromašen način života umetnika u većim evropskim gradovima.

Pedesetih godina prošlog veka, boho kultura je preoblikovana od strane ljudi poznatih kao “beat” generacija, koja je kasnije utrla put hipi kulturi 60-ih i 70-ih.

Tako, boho stil je način uređenja/dekoracije koji odražava bezbrižan, umetnički duh njegovih istoimenih boema iz 19. veka. U pitanju je eklektična mešavina boja, tekstura i uzoraka.

Vremenom, boho je dobio i neka nova obeležja, te je tako dobijao dodatne epitete, poput chic, industrijski, ali i urbani, ili moderni boho. Kako se vremena menjaju, menjaju se i ljudi, njihove navike i potrebe. I sve se to reflektuje na sve oko njih, pa tako i na ambijent u kojem provode vreme.

Moderni boho stupa na scenu kada birate minimalizam sa dušom kao životni stil

Pre nego što se upustimo u priču o urbanom bohu, najpre bi trebalo da definišemo šta se, u stvari, pod minimalističkim dizajnom podrazumeva.

• Životni stil je najvažniji – svi komadi nameštaja, kao i uređaji, su praktični. Tu su da bi vam koristili.
• Koliko često koristite nešto u svom enterijeru? Ako nešto niste koristili 3 ili 6 meseci, sva je verovatnoća da vam taj predmet nije ni potreban.
• Ipak, ima izuzetaka kada je duhovna korist u pitanju – neke nasleđene stvari, ili one koje imaju dušu (knjige, kolekcionarski predmeti) su veoma poželjni u minimalističkim prostorima.

Urbani (moderni) boho je vrsta minimalističkog stila koji kombinuje različite stilske orijentacije – klasični boho, moderni, pa čak i industrijski. Nemojte da vas buni to što ćete videti na primerima ovog stila ležernost i opuštenost, što je daleko od ogoljenog minimalizma koji bi mogao u prvi mah da vam padne napamet.

Zašto se, onda, pobogu, svrstava u minimalizam, verovatno ćete se zapitati?

Jer je urbani boho, zapravo, svedena varijanta klasičnog boho stila. Znači, koristi jednostavne, prirodne i organske materijale i predmete. Voli lepe stvari, ali ne teži da ih gomila. Ovaj stil usvaja samo njistaknutije elemente boho stila, poput ratana, makrame dekoracije, etno detalja, itd.

Dok vas klasični boho možda asocira na nomadski način života i dozu ležernosti kojoj, najblaže rečeno, nedostaje malo granica i kontrole, dotle urbani boho ima u sebi notu svežine i modernosti. Uzima klasične i najpopularnije boho elemente, ali ih spaja sa raznovrsnim dekorom i nameštajem, te tako postiže neočekivane kombinacije.

Zašto koncept “manje je više” zaista i funkcioniše u svakodnevici?

Hteli mi to da priznamo ili ne, činjenica je da sređen i čist prostor utiče na povećanje naše sreće, a samim tim i zdravlja. Uvek je lakše očistiti prostor u kom ima manje stvari, nego onaj koji je pretrpan svim i svačim.
Ako se odlučite da kupite nešto moderno, a pri tome i praktično, odnosno nešto što ćete često koristiti i uživati u tome, neminovno ćete razviti pozitivne emocije prema toj stvari ili komadu nameštaja. U stvari, svaki put kada ga pogledate, osetićete se zadovoljno i srećno. To, složićete se, ima definitivno pozitivan uticaj na vaše mentalno zdravlje.
Naučno je dokazano da mirne palete, koje inače preovladavaju u minimalizmu, stvaraju harmoniju i mir.
Kada koristite nameštaj ravnih linija, koji je jednostavan i skladan u svojoj formi, automatski dobijate više mesta u svom prostoru.

Da li je svaki modernizam ujedno i minimalizam?

U pitanju su dva različita stila, a može se reći i da je minimalizam podvrsta modernizma. Oba neguju čiste linije, prirodno svetlo, svetao kolorit. Tamo gde moderan dizajn dopušta spontanu dekoraciju, minimalizam se vodi filozofijom da su dozvoljeni samo komadi koji su ujedno i korisni.

Da li minimalizam znači, zapravo, ukalupljenost i jednoličnost?

Znate kako se kaže? Ako se dizajn uradi kako treba, a ponajviše, u skladu sa vašim potrebama i estetikom, onda rezultat ne može biti monoton i rigidan. Suština je u prostoru i čistoti forme. Opet, minimalizam nije za svakoga. Ljudi koji vole mnogo detalja i stvari smatraju da je minimalizam bezdušan i hladan.

Može li minimalizam da bude i kreativan?

Interesantna je stvar kako smo skloni iz nekog razloga da kvalitet povezujemo sa obiljem i mnoštvom. Kada je kreativnost posredi, više ne znači uvek i bolje. Balans misli, života, pa tako i dizajna enterijera, počiva na konceptu organizovanosti. To dalje implicira na: organizovan čovek bira manje. Svi mi znamo da nam najbolje ideje uvek dolaze spontano, kada nismo opterećeni ni sa čim. Isto je i sa enterijerima. Ponekad belina zida, jedna fenomenalna fotelja i upečatljiv klub stočić čine čuda u poređenju sa gomilom bespotrebnih predmeta i detalja.

Da li su samo bela i crna boja dozvoljene?

Baš kao i u modi – kada ljudi vole minimalizam, oni najčešće nose crnu ili belu odeću. Ponekada i sivu. Tako se crna, bela i siva uglavnom povezuju sa minimalističkim enterijerima. Možda u teoriji. U praksi baš i nije tako. Minimalizam ne znači da morate da se vezujete samo za ovaj kolorit. Neutralne boje jesu osnova, i nju uglavnom čine bež, zemljani tonovi, siva, boja peska, slonovače, itd. Međutim, ako vi obožavate narandžastu ili zelenu, naravno da ćete ih ubaciti – da li kao sliku, jastuče, tepih, ili nešto četvrto, na vama je da odaberete. Bitno je da vas pogled na tu boju čini srećnim.

Kako biti okružen modernim, a minimalnim u malom prostoru?

Birajte odgovarajuće materijale, prozračne a šik, lagane, ali krupnije za nameštaj, svetlo drvo i svakako staklo. Neutralna i svetlija paleta boja je dobar izbor, ali možete ubaciti i neki akcentni zid. Ogledala na zidu čine prostor većim vizuelno, a ugradni plakari vas rešavaju krša.

(Izvor fotografija: Pinterest)

Želim odmah da naglasim, na samom početku, da to što je ovaj stil o kojem će biti reči u predstojećim redovima, primarno definisan kao stil mlađe populacije (od ranih dvadesetih do kasnih tridesetih) nipošto ne znači da među starijima nema onih kojima se isti dopada.

Ili da iz nekog razloga ne bi trebalo da vam se dopada…

Znamo već da enterijer treba da bude odraz našeg unutrašnjeg osećanja, kao i potreba.

Postavlja se pitanje zašto se mladi okreću baš ovom stilu, poznatom i kao Grandmillenial stil?

Termin, relativno mlad po nastanku (oko 2019) predstavlja spoj starog i modernog, a plod je svojevrsnog bunta mlađe generacije protiv današnjih minimalističkih, monohromatskih i poprilično sterilnih stilova u enterijeru.

Ono što je meni bilo pomalo čudno u čitavoj priči oko stila jeste to što sam ja mislila (recimo, pretpostavljala) da mladi vole moderno, jednostavno, nepretenciozno i svedeno. Biće da vole, ali obogaćeno detaljima koji asociraju na neka prošla vremena, ponajviše na ušuškanost bakine kuće.

(Izvor: Pinterest)

Tekstura ima raznih (čak je miks i poželjan), dekor je veoma upečatljiv, nameštaj nasleđen, i krupan. Ponekad deluje kao da je jednostavno ubačen tu, da ne pripada, ali se vremenom odomaćio.

(Izvor: Pinterest)

Šta je poenta?

Mešanje naizgled nespojivog – tamnog drveta sa porcelanskim posuđem. Tu su volani, vezena posteljina, zavese sa cvetnim šarama, floralne tapete. Naglasak je na svežem i modernom, iako na prvi mah može da deluje kao da se radi o starom nameštaju koji guši prostor.

(Izvor: Pinterest)

Dodir modernog je u manjini u odnosu na vremešne materijale i komade nameštaja, ali je najupečatljiviji u dekoru (npr. zlatne, bronzane, hromirane ili metalne vaze), kao i u kvakama, šarkama, okvirima i osvetljenju.

(Izvor: Pinterest)

Kada se pojavio tačno ovaj stil? To niko ne može sa sigurnošću da tvrdi. Ali je odraz potrebe da se u sadašnjost koja je užurbana, a često i bez duše, unese baš to – doza autentičnosti, a samim tim i topline.

(Izvor: Pinterest)

Zašto se evocira prošlost u vidu bake i njenih miljea i cvetne posteljine?

Jer većina odraslih ljudi, a koji su imali tu povlasticu da vreme provode sa bakom i dekom, danas najlepša sećanja vezuje upravo za te periode iz detinjstva. Roditelji naših roditelja su ti koji su uvek bili bezrezervno za nas, nikada nas nisu grdili ni korili, a živeli su u domovima koji su reflektovali njihovu dušu – otvorenu, toplu, mirisnu, nezaboravnu.

(Izvor: Pinterest)

Verujem da Grandmillenial stil i mnogi kod nas vole i unose u svoj životni prostor. Mi se tako vraćamo našoj tradiciji i korenima, inkorporirajući neke rustične detalje kako bismo ih sačuvali od zaborava.

I dopada mi se što sve više, kako običnih ljudi, poput vas i mene, tako i svetski poznatih dizajnera i dekoratera, počinje da ima sluha za ovakve stilove, koji oplemenjuju moderno.

(Izvor: Pinterest)

I da završim citatom jedne svetske dizajnerke o Grandmillenial stilu: „Mislim da je ovaj stil tako uspešan jer je tako zabavan i pun ličnosti… Oslobađa vas da donosite odluke o dizajnu i stvarate prostor koji je sve samo ne sterilan i bezličan. Ovaj veliki stil vas ohrabruje da budete drugačiji, i mislim da, posebno danas, to prija mnogim ljudima.“

Kako se vama čini ovaj stil? 🙂

Ako ste skoro kupovali novi tepih, sigurno ste se, između ostalog pitali i Kako odabrati boju tepiha. Verujem da dosta vas ima veću muku kada dođe do problema Kako odabrati veličinu tepiha, ili, možda nešto što nam se češće svima dešava – Kako odabrati tepih za dnevnu sobu?

Možda ste poželeli da „osvežite“ prostor tako što ćete u njega uneti novi tepih kao dekorativni element. Ili imate open space koncept dnevnog boravka, kuhinje i trpezarije i jednostavno želite zonski da izdelite površine. Šta god da je u pitanju, nije loše znati neka osnovna pravila odabira pravog tepiha, kao i njegovog postavljanja.

Kako odabrati veličinu tepiha na osnovu dimenzija prostorije?

Koliko li ste samo puta pomislili “Što li nije ovaj dnevni boravak malo prostraniji, nervira me što baš deluje stisnuto!” Elem, ako niste trenutno u situaciji da fizički proširujete sobu rušeći zidove, ipak možete učiniti nešto da malu sobu učinite većom, barem vizuelno.

Činjenica je da veći tepisi (kad kažem veći, onda mislim 2m sa 3m, recimo) zahvaljujući svojim dimenzijama mogu da učine i da sama soba deluje veće! A ako imate taj čuveni 3 u 1, odnosno dnevni boravak, trpezariju, i kuhinju objedinjene u jednoj većoj prostoriji, možete podjednako dobro iskoristiti i manje tepihe/prostirke kako biste funkcionalno podelili sobu.

Hajde da vidimo šta to konkretno znači u praksi. To znači da ako želite da tepih izgleda ne dobro, nego savršeno, u vašoj prostoriji, potrebno je ostaviti oko 50cm od njegove ivice do zida (ili nameštaja koji ide uza zid) – tj. oko 45-50cm da se vidi parket na podu.

Kako odabrati tepih za dnevni boravak i kako ga pravilno postaviti?

Prema nekim dizajnerskim pravilima, kada kupujemo tepih za prostoriju u kojoj najviše boravimo tokom dana, najčešće gledamo tri veličine: 1,50m sa 2,40m, 2,40m sa 3,00m i 2,70m sa 3,60m. Naravno, uvek postoje varijacije od po nekoliko centimetara gore ili dole, i to je sasvim u redu.

E sad, čini mi se da je negde najveći bauk kada dođe do postavljanja tepiha. Da li ispod nameštaja i koliko? Da li samo stočić da bude na tepihu? Da ne biste bez veze lupali glavu i mislili kako je samo na jedan način moguće postaviti tepih, imam dobru vest – postoje tri moguća (pravilna) načina da ga postavite! Što znači da ste vrlo verovatno svoj tepih već postavili baš kao pravi stručnjak, a ni ne znajući to!

1. Sav nameštaj je na tepihu.

2. Samo stočić je na tepihu, a ostatak nameštaja van njega (što je neizvodivo ako je tepih ogroman, lepo ste to primetili, slažem se).

3. Samo prednje noge sofe se mogu postaviti na tepih, a ostatak je van njega.

Šta je pravilo za tepih u trpezariji?

Ako već imate tepih u ovom delu enterijera, onda znajte da su pravila u ovom slučaju jasna i stroga. Naime, sve noge stolica moraju da budu na tepihu, i kada se na njima ne sedi, ali i kada se izvuku da bi se selo ili ustalo.

Kada je trpezarijski sto kružan, birajte i kružni tepih. Za stolove sa 4 i 6 stolica, okrugli tepih koji u prečniku ima oko 2,40m biće idealan izbor.

Ako je sto pravougaonog oblika, tepih je isto pravougaon i to 2,70m sa 3,60m za 8 stolica, odnosno 2,40m i 3,00m za 6 stolica.

Kada je u pitanju open space, obično je trpezarija u blizini dnevnog boravka. Tada je preporuka da se tepih ne postavlja ispod trpezarijskog stola, već samo u okviru dnevne sobe.

Kako postaviti tepih u spavaćoj sobi?

Ovde možete birati između tri pravila:

1. Postavljanje manjih tepiha/prostirki bočno, sa obe strane kreveta.

2. Postavljanje većeg tepiha u podnožju kreveta (u tom slučaju dolazi negde do trećine kreveta).

3. Ispod cele površine kreveta, kada su veći tepisi u pitanju, ali u ovom slučaju ostaje vidljiv tepih samo sa 3 strane. S obzirom da su ovi tepisi veliki, pomoću njih ćete opet stvoriti utisak prostranije sobe, baš kao i kod dnevnog boravka.

Šta raditi kada postoji više tepiha u jednoj prostoriji?

Postoje one situacije kada imate dva tepiha blizu jedan pored drugoga. Pitanje je – kako ih uklopiti, a da stilski ne odudaraju, ali da opet ne budu ni isti?

Najbolje je, ako je jedan tepih šaren, drugi odabrati da bude jednobojan. Odaberite neku boju sa šarenog tepiha koja vam se dopada i to je to. Problem rešen!

Naravno, ako želite da budu identični tepisi, ni to nije nemoguće. Sa ovom kombinacijom nikada nećete pogrešiti. Jedino o čemu treba voditi računa jeste da budu u istoj boji i od istog materijala, samo različitih dimenzija.

Od kog materijala odabrati tepih?

Iako mnogi stilovi, poput wabi-sabija, minimalizma, japandija, sl. danas propagiraju jednostavnost i lepotu ogoljenih površina koje treba da budu vidljive u svoj svojoj lepoti ili nesavršenosti, tepisi nikada neće nestati. Ili izgubiti na svojoj popularnosti.

Možda vam se ne dopadaju jer se često prljaju (pogotovo oni svetliji), pa moraju stalno da se usisavaju i nose na čišćenje. I to je u redu. Ali uvek možete odabrati tamniju nijansu i neki materijal u kom se prašina i nečistoće ne skupljaju u tolikoj meri.

Osim što će dati vašem domu lep i atraktivan izgled, objediniti čitav nameštaj u jednu celinu, tepisi dobro apsorbuju zvuk i greju hladan pod.

Iako je u početku materijal od kojeg su se tepisi pravili bio pamuk i vuna, danas postoje razne vrste tepiha, pa tako i dosta sintetičkih. Opet, dosta se kombinuju prirodna i sintetička vlakna. Ako ste osoba koja podržava prirodne materijale u enterijeru i uvek se trudite da vodite računa o svom zdravlju, znajte da nećete imati problema sa alergijama, ali su ovi tepisi manje praktični od sintetičkih. Vuna je uvek odličan izbor, jer se lako neguje, topla je i mekana. Recimo, tepisi od sisala (kombinacija od pamuka i konoplje) su takođe odlični, jer su antistatični, ne blede vremenom i otporni su na abraziju.

Zato kada birate tepih, uvek razmislite gde će on stajati. Ako imate previše čupav tepih, može se desiti da vlakna lako otpadaju. Ako želite egzotiku, krzneni i kožni tepisi su pravo rešenje za vas. Ali postavlja se pitanje da li su vredni investiranja s obzirom na zahtevno održavanje posle?

Kada birate, najbolje je birati prirodno, a praktično. Ili kombinaciju prirodnog i veštačkog. Uvek gledajte šta se vama dopada i kako ćete tepih održavati u budućnosti. Na kraju, vi ste ti koji ćete provoditi svaki dan sa ovim ukrasom na vašem podu. 😊

Image credits (osim prve dve fotografije): https://www.pinterest.com/