Category moderno i toplo

Prvo i najvažnije pravilo jeste – koloritna šema je jednostavna i neutralna. Što, opet, ne znači da ovde ne postoje jake i akcentne boje.

Prilikom izbora glavne boje u modernističkom enterijeru može vam se desiti da ne znate odakle početi. Koju boju uzeti za primarnu?

Nikada nećete pogrešiti ako krenete od boja inspirisanih prirodom.

Osim što postoje 3 glavne kolorne šeme (monohromatska, analogna i komplementarna), tako postoje i 3 osnovna koraka u definisanju palete za vaš dom: glavna/primarna boja, akcentna boja, i, naposletku, zasićena/smela boja.

Glavna boja se tako zove jer ona treba da bude temelj (osnova) vašeg prostora. Tu smo napominjali da je najbolji izbor ako se fokusirate na boje iz prirode. Ova boja se najčešće postavlja na zidove, kao i na veće komade nameštaja. Tako sad i sami dolazite da zaključka da može biti svetlobež, krem, siva, svetlobraon, boja peska, ili možda svetlozelena.

Akcentna boja može da se bira u skladu sa osnovnom. Iako slična, ona je ipak živopisnija, otud naziv akcentna. Opet, sa njima ne smete preterivati, inače će se stvoriti vizuelno šarenilo i haos.

Smela boja se nalazi samo na određenim tačkama u domu, i predstavlja neku vrstu žarišnih tačaka. Ka ovoj boji oči prirodno skreću, te ona treba da naglasi tek nekoliko određenih predmeta/komada nameštaja koje posebno želite da istaknete.

E, sad, verovatno se pitate kako primeniti na pravi način ove boje, da sa nečim ne preterate ili nečega ne stavite premalo? Da, srećom, postoje pravila kada je kolorit u pitanju. Osim onog najpoznatijeg, 60-30-10, tu su i pravila u vezi sa analognim i komplementarnim bojama. Ako želite nešto više da saznate na tu temu, pisala sam u svom blogu o bojama u enterijeru.

Evo još nekih dodatnih tips&tricks kada je kolorit u pitanju, za koje mislim da će vam biti korisne u svakodnevnom životu:

• Sam izgled prostorije, pa tako i kolorit koji će u njoj preovladati, zavisi od njene namene. Da li je to možda kuhinja? Ili vaša soba za rad? Pazite prilikom odabira boja, jer ćete se u zavisnosti od toga da li odaberete plavu ili možda narandžastu i osećati u skladu sa energijom koju boja ima. Zato pažljivo izučite šta su tople, a šta hladne boje i koje treba birati za određene prostore.
• Osvetljenje. Ima li prirodnog svetla? Ili će veštačko svetlo dominirati i tokom dana i večeri? U zavisnosti od toga na koju stranu sveta vaša prostorija gleda, koliko prirodnog svetla dobija, zavisiće i nijansa i jačina boje koju odaberete.
• Istaknite ono najlepše u vašem enterijeru. Možda pod? Ili plafon? Čuli ste za peti zid? E, to vam je plafon. Određena boja na plafonu može čuda učiniti podjednako za male, tako i za veće prostorije.
• Boje su savršene kao okvir nečega na šta želite da privučete pažnju. na primer, lepa vrata i njihov ram. Čim ga obojite, zablistaće u enterijeru i doći do izražaja.
• Ne volite zidove u boji? Nema problema. Postavite neki komad nameštaja u boji na taj zid i možete stvoriti lepu fokalnu tačku u prostoru. Recimo, beli zid i na njemu savršena, zelena polica zanimljivog oblika. Bitno je samo da ostatak prostora povežete sa nečim u istoj boji – na primer vaza, slika, jastuče. A možete i da se igrate sa komplementarnim bojama, odnosno suprotnim na stranama točka boja.

Veoma je bitno da u vaš enterijer, pa makar on bio i minimalistički, ubacite neku akcentnu, jarku boju, kako ne bi dominirale siva, bela ili samo bež. Takvi enterijeri najčešće deluju monotono ili kruto i hladno.

Postoji i mnogo stereotipa u vezi sa modernističkim i minimalističkim prostorima. Jedan od njih je da je sve u ovim enterijerima uglavnom kombinacija crne i bele boje. Međutim, u praksi i nije baš tako. To znači da nije neophodno da budete odani samo ovim bojama, ili sivoj kao miksu ove dve. Neutralna paleta jeste temelj, ali ako vas crvena ili žuta čine srećnima, one će se svakako naći kao akcentne boje u vašem domu.

Iako stilski na totalno suprotnim stranama, sličnu koloritnu šemu sa modernističkim imaju i etno stilovi, kao i tradibalk stil. Njihov nameštaj je drugačiji, više rustičan i starinski, vintage, ali je osnov boja zemlje, braon, terakota, ili neka žućkasto-smeđa. Ali, dosta živih boja u detaljima je ovde prisutno. Crvena, žuta, plava, zlatna, koje se nalaze u prirodnim materijalima i teksturama. O tim stilovima možete saznati više u mom e-book priručniku „Mix Match od poda do plafona“ (od 64. do 95. strane).

Sve u svemu, postoje pravila za svaki stil, pa tako i modernistički. Ali, ono što nikada ne treba da zaboravite jeste da su pravila tu da se krše. A krše se tako što ćete ih prilagoditi vašem temperamentu i potrebama.

Verovatno ste čuli za boho stil, koji vas odmah asocira na jastučiće, mnogo tekstura. ćebadi, pletiva, makramea, dekorativnih detalja. I mnogi ga vole, što je sasvim OK, jer “ima dušu, poziva, miluje, topao je…”. Ali isto tako, ima i onih koji ga baš nešto i ne ljube, jer je “prenatrpan stvarima, guši, prešaren” itd.

Šta je, zapravo, boho stil u enterijeru?

Boho je skraćenica od francuske reči Bohémien koja se koristila da označi određenu grupu ljudi, nomada (cigana), koji su došli iz Bohemije, regije u Češkoj republici.

Kasnije, reč se proširila na svakog umetnika, muzičara, glumca ili pisca koji su težili umetničkom životu i najčešće bili siromašni.
Upotreba reči boem/boemski u engleskom jeziku datira u sredinu 19. veka kada je preuzeta iz francuskog. Tada je označavala nekonvencionalan i osiromašen način života umetnika u većim evropskim gradovima.

Pedesetih godina prošlog veka, boho kultura je preoblikovana od strane ljudi poznatih kao “beat” generacija, koja je kasnije utrla put hipi kulturi 60-ih i 70-ih.

Tako, boho stil je način uređenja/dekoracije koji odražava bezbrižan, umetnički duh njegovih istoimenih boema iz 19. veka. U pitanju je eklektična mešavina boja, tekstura i uzoraka.

Vremenom, boho je dobio i neka nova obeležja, te je tako dobijao dodatne epitete, poput chic, industrijski, ali i urbani, ili moderni boho. Kako se vremena menjaju, menjaju se i ljudi, njihove navike i potrebe. I sve se to reflektuje na sve oko njih, pa tako i na ambijent u kojem provode vreme.

Moderni boho stupa na scenu kada birate minimalizam sa dušom kao životni stil

Pre nego što se upustimo u priču o urbanom bohu, najpre bi trebalo da definišemo šta se, u stvari, pod minimalističkim dizajnom podrazumeva.

• Životni stil je najvažniji – svi komadi nameštaja, kao i uređaji, su praktični. Tu su da bi vam koristili.
• Koliko često koristite nešto u svom enterijeru? Ako nešto niste koristili 3 ili 6 meseci, sva je verovatnoća da vam taj predmet nije ni potreban.
• Ipak, ima izuzetaka kada je duhovna korist u pitanju – neke nasleđene stvari, ili one koje imaju dušu (knjige, kolekcionarski predmeti) su veoma poželjni u minimalističkim prostorima.

Urbani (moderni) boho je vrsta minimalističkog stila koji kombinuje različite stilske orijentacije – klasični boho, moderni, pa čak i industrijski. Nemojte da vas buni to što ćete videti na primerima ovog stila ležernost i opuštenost, što je daleko od ogoljenog minimalizma koji bi mogao u prvi mah da vam padne napamet.

Zašto se, onda, pobogu, svrstava u minimalizam, verovatno ćete se zapitati?

Jer je urbani boho, zapravo, svedena varijanta klasičnog boho stila. Znači, koristi jednostavne, prirodne i organske materijale i predmete. Voli lepe stvari, ali ne teži da ih gomila. Ovaj stil usvaja samo njistaknutije elemente boho stila, poput ratana, makrame dekoracije, etno detalja, itd.

Dok vas klasični boho možda asocira na nomadski način života i dozu ležernosti kojoj, najblaže rečeno, nedostaje malo granica i kontrole, dotle urbani boho ima u sebi notu svežine i modernosti. Uzima klasične i najpopularnije boho elemente, ali ih spaja sa raznovrsnim dekorom i nameštajem, te tako postiže neočekivane kombinacije.

Zašto koncept “manje je više” zaista i funkcioniše u svakodnevici?

Hteli mi to da priznamo ili ne, činjenica je da sređen i čist prostor utiče na povećanje naše sreće, a samim tim i zdravlja. Uvek je lakše očistiti prostor u kom ima manje stvari, nego onaj koji je pretrpan svim i svačim.
Ako se odlučite da kupite nešto moderno, a pri tome i praktično, odnosno nešto što ćete često koristiti i uživati u tome, neminovno ćete razviti pozitivne emocije prema toj stvari ili komadu nameštaja. U stvari, svaki put kada ga pogledate, osetićete se zadovoljno i srećno. To, složićete se, ima definitivno pozitivan uticaj na vaše mentalno zdravlje.
Naučno je dokazano da mirne palete, koje inače preovladavaju u minimalizmu, stvaraju harmoniju i mir.
Kada koristite nameštaj ravnih linija, koji je jednostavan i skladan u svojoj formi, automatski dobijate više mesta u svom prostoru.

Da li je svaki modernizam ujedno i minimalizam?

U pitanju su dva različita stila, a može se reći i da je minimalizam podvrsta modernizma. Oba neguju čiste linije, prirodno svetlo, svetao kolorit. Tamo gde moderan dizajn dopušta spontanu dekoraciju, minimalizam se vodi filozofijom da su dozvoljeni samo komadi koji su ujedno i korisni.

Da li minimalizam znači, zapravo, ukalupljenost i jednoličnost?

Znate kako se kaže? Ako se dizajn uradi kako treba, a ponajviše, u skladu sa vašim potrebama i estetikom, onda rezultat ne može biti monoton i rigidan. Suština je u prostoru i čistoti forme. Opet, minimalizam nije za svakoga. Ljudi koji vole mnogo detalja i stvari smatraju da je minimalizam bezdušan i hladan.

Može li minimalizam da bude i kreativan?

Interesantna je stvar kako smo skloni iz nekog razloga da kvalitet povezujemo sa obiljem i mnoštvom. Kada je kreativnost posredi, više ne znači uvek i bolje. Balans misli, života, pa tako i dizajna enterijera, počiva na konceptu organizovanosti. To dalje implicira na: organizovan čovek bira manje. Svi mi znamo da nam najbolje ideje uvek dolaze spontano, kada nismo opterećeni ni sa čim. Isto je i sa enterijerima. Ponekad belina zida, jedna fenomenalna fotelja i upečatljiv klub stočić čine čuda u poređenju sa gomilom bespotrebnih predmeta i detalja.

Da li su samo bela i crna boja dozvoljene?

Baš kao i u modi – kada ljudi vole minimalizam, oni najčešće nose crnu ili belu odeću. Ponekada i sivu. Tako se crna, bela i siva uglavnom povezuju sa minimalističkim enterijerima. Možda u teoriji. U praksi baš i nije tako. Minimalizam ne znači da morate da se vezujete samo za ovaj kolorit. Neutralne boje jesu osnova, i nju uglavnom čine bež, zemljani tonovi, siva, boja peska, slonovače, itd. Međutim, ako vi obožavate narandžastu ili zelenu, naravno da ćete ih ubaciti – da li kao sliku, jastuče, tepih, ili nešto četvrto, na vama je da odaberete. Bitno je da vas pogled na tu boju čini srećnim.

Kako biti okružen modernim, a minimalnim u malom prostoru?

Birajte odgovarajuće materijale, prozračne a šik, lagane, ali krupnije za nameštaj, svetlo drvo i svakako staklo. Neutralna i svetlija paleta boja je dobar izbor, ali možete ubaciti i neki akcentni zid. Ogledala na zidu čine prostor većim vizuelno, a ugradni plakari vas rešavaju krša.

(Izvor fotografija: Pinterest)

Na prvi pogled, zvuči kao igra reči, dečja igra ili nešto sasvim neozbiljno kao stil da bi bilo primereno za vaš enterijer. Wabi-sabi, baš kao jing i jang, ding dong, ili eci peci pec… deluje kao da se neko baš zabavljao dok je smišljao ime.

I sama nisam bila upoznata sa terminom wabi-sabi u dizajnu enterijera, kao i značenjem istog, sve dok me pre nekoliko godina dobra prijateljica nije zamolila da želi da se pozabavim njenim tek novokupljenim stanom.

Stan, u divnom šumovitom okruženju. Znači, biofilija u svom punom elementu. I ona sama je bila toga svesna.

Nisam imala puno opipljivih činjenica šta bi ona zapravo želela, i nije mogla da se definiše niti za jedan od poznatih stilova, a koji se danas tako često primenjuju kada je dizajn enterijera u pitanju. Iako je imala u glavi viziju prostora koji bi joj prijao, nije baš umela da ga definiše u jednoj reči.

Ono što smo znale jeste:

• Tople, zemljane boje
• Jednostavnost
• Bez detalja i previše nameštaja
• Prirodni materijali
• Ručno rađeni detalji
  Takođe, par puta mi je rekla da ne želi uštogljenost niti blještavilo mermera, srebra, zlata i drugih materijala koji se danas i previše, nekritički koriste.
  Sve u svemu, počeo je proces istraživanja. I meni samoj je bilo interesantan čitav potencijalni koncept, pogotovo što se sve dešavalo u vreme pandemije korone, i nekako je ta povezanost sa prirodom na kojoj je ona insistirala dobila novo značenje. I sasvim drugu dimenziju.
  I jednostavno se desilo otkrovenje…

Wabi-sabi i koncept nesavršene lepote

Zanimljivo je da je Japan za wabi-sabi znao još u 9. veku, a moguće i ranije. I svaka reč u nazivu ima svoje značenje: wabi se odnosi na pojam usamljenosti i razdvajanja od društva, a sabi se povezuje sa kretanjem vremena u smislu da godine i starenje uvećavaju lepotu u svim životnim aspektima.

Koreni wabi-sabija se nalaze u Zen budizmu i priči o Zen monahu koji je učio praksu ceremonije čaja kod svog učitelja čaja. Tokom jedne od vežbi, mladi monah je sasvim nehotice stvorio koncept wabi-sabija. Čisteći baštu da izgleda savršeno, slučajno je protresao drvo trešnje u cvatu. Latice su se prosule svuda po bašti stvarajući nesavršen osećaj lepote.

Tako je koncept wabi-sabija postao sastavni deo japanske kulture kao razumevanje nesavršenosti života obeleženog prelaskom ka satoriju – prosvetljenju, na japanskom.

Danas, wabi-sabi predstavlja kompleksnu filozofiju koja promoviše promišljenost i prihvatanje nedostataka.

Kako smo uneli dah wabi-sabija i istočnjačke filozofije u životni prostor?

Nakon što sam se malo bolje upoznala sa ovim konceptom, koji je, uistinu, mnogo više od stila u enterijeru, mom oduševljenju nije bilo kraja! A bogami, i prijateljičinom. Nekako smo se osetile povezane sa ovom filozofijom i iskrenošću kojom pleni.

Na šta smo obratile pažnju kada smo donele odluku da njen životni prostor bude oplemenjen wabi-sabijem?

• Mir i lepota u prostoru
• Promišljenost prilikom odabira komada nameštaja – treba biti okružen predmetima koji donose radost i smirenje
• Bez nereda i viška nameštaja
• Povezanost sa prirodom, u vidu, cveća, ikebana, zelenila i prirodnih materijala, kao i mnogo prirodne svetlosti
• Bez bacanja starih i slomljenih predmeta. Umesto toga, valja ih prepraviti. Time se bavi Kintsugi, japansko umeće revitalizacije polomljene keramike

Umesto zaključka

“I’ve always looked at patina as something very beautiful that makes things more human for me.“
Na savršen način je belgijski dizajner enterijera Vervoordt opisao suštinu prostora čiju srž čine prirodni materijali i povratak ka prošlosti, ili nekim iskonskim vrednostima. Nazovite to kako želite.
Baš kao što wabi-sabi koncept propagira: Ne postoji ništa potpuno savršeno; Ništa ne traje večno; Ništa nije završeno.

I da ne zaboravim – wabi-sabi je jedan od minimalističkih stilova u enterijeru. Kada uporedite modernistički i minimalizam, ko bi rekao da imaju oznaku stila zajedničku? 😊

Danas me često pitaju kako zamišljam idealnu dnevnu sobu, ili, još bolje, radni prostor, i mogu reći da se veoma iznenade kada kažem: „Sa knjigama.“

„Šta, knjigama? Kakvim knjigama?“

„Onim pravim, sa mirisnim koricama i hartijom što škripi kad se protrlja među prstima.“

„Hm, pa zašto danas u svetu elektronike i svega mogućeg prisutnog online? Zar nisu te knjige na tolikim policama samo preduslov za prašinu?“

Možeš misliti… Što ste me pitali ako vam se ne dopada odgovor 😂

Drvo, kamen, i detalji, poput polica sa knjigama, jastučićima, cvećem, tepisima koji ušuškavaju prostoriju… sve to negde u meni oživi svaki put kada radim dizajn između četiri zida.

Još kada se pojave ljudi sa kojima sam na sličnim talasnim dužinama i kažu “Onako kao nekada, kada je sve imalo svoje mesto i kada lepota nije bila višak,” meni nešto divlje zakuca u grudima.

Zanimljivo je da je lepota u očima posmatrača.

Tako, svako ima svoje viđenje lepoga.

A ta lepota je nekako veoma važna kada se radi o enterijeru. Bitno je da ne bude samo hladno lepa, već i da ima karakternu lepotu, odnosno ono nešto što je čoveku koji će biti okružen njom, važno.

Znači, personalizovani prostor i oplemenjen detaljima, teksturama, materijalima, oblicima, raznovrsnim osvetljenjem.

Evo, na primer, rekli su mi, hoćemo prostor na spratu da bude otvoren, ali zonski definisan! I da bude u jednom delu soba sa bilijarskim stolom! Svetla, prostrana, i što je najvažnije, drugačija od ostalih prostorija. Da ima dah prošloga, da bude pomalo klasična i pomalo stroga, da vrati u neka vremena koja su otvarala srca i budila ponos u čoveku.

I, eto, meni bi jasno.

Ljudi znaju šta žele. Iako je celi stan u modernom stilu, oni su hteli jedan deo da bude drugačiji, da je deo celine, ali opet poseban. I u tome se vidi duša enterijera.

Ogroman stan, sa prostranim ulaznim delom i hodnikom u prizemlju, sa radnom sobom i bibliotekom u kojoj je i klavir, potom dnevni boravak, trpezarija i kuhinja, kupatilo, i divno ćoše ispod stepenika – pravim kutkom za uživanje. Dnevna soba izlazi na veliku terasu.

Na spratu je otvoreni prostor sa kutkom za uživanje desno od stepenika (treba napomenuti policu sa knjigama koja se provlači čitavom vertikalom stepeništa i ulazi na sprat), sobom za bilijar levo (izlazi na ogromnu terasu, veličine dvosobnog stana), kuhinjom sa šankom i dnevnim boravkom. Tu je i kupatilo.

Sve u svemu, drvo, mermer, crveni akcenti, dosta zelenila, dosta osvetljenja, su glavni motivi koji čine ovaj stan.

Dodala bih, i svi ti skriveni ćoškovi u kojima čovek može da utone i radi nešto za svoj užitak: čita, svira, igra bilijar, pijucka u drgom društvu, samo sedi i meditira… Bukvalno je do osobe i njenih želja 😍

Uživajte u galeriji…

Ako ste skoro kupovali novi tepih, sigurno ste se, između ostalog pitali i Kako odabrati boju tepiha. Verujem da dosta vas ima veću muku kada dođe do problema Kako odabrati veličinu tepiha, ili, možda nešto što nam se češće svima dešava – Kako odabrati tepih za dnevnu sobu?

Možda ste poželeli da „osvežite“ prostor tako što ćete u njega uneti novi tepih kao dekorativni element. Ili imate open space koncept dnevnog boravka, kuhinje i trpezarije i jednostavno želite zonski da izdelite površine. Šta god da je u pitanju, nije loše znati neka osnovna pravila odabira pravog tepiha, kao i njegovog postavljanja.

Kako odabrati veličinu tepiha na osnovu dimenzija prostorije?

Koliko li ste samo puta pomislili “Što li nije ovaj dnevni boravak malo prostraniji, nervira me što baš deluje stisnuto!” Elem, ako niste trenutno u situaciji da fizički proširujete sobu rušeći zidove, ipak možete učiniti nešto da malu sobu učinite većom, barem vizuelno.

Činjenica je da veći tepisi (kad kažem veći, onda mislim 2m sa 3m, recimo) zahvaljujući svojim dimenzijama mogu da učine i da sama soba deluje veće! A ako imate taj čuveni 3 u 1, odnosno dnevni boravak, trpezariju, i kuhinju objedinjene u jednoj većoj prostoriji, možete podjednako dobro iskoristiti i manje tepihe/prostirke kako biste funkcionalno podelili sobu.

Hajde da vidimo šta to konkretno znači u praksi. To znači da ako želite da tepih izgleda ne dobro, nego savršeno, u vašoj prostoriji, potrebno je ostaviti oko 50cm od njegove ivice do zida (ili nameštaja koji ide uza zid) – tj. oko 45-50cm da se vidi parket na podu.

Kako odabrati tepih za dnevni boravak i kako ga pravilno postaviti?

Prema nekim dizajnerskim pravilima, kada kupujemo tepih za prostoriju u kojoj najviše boravimo tokom dana, najčešće gledamo tri veličine: 1,50m sa 2,40m, 2,40m sa 3,00m i 2,70m sa 3,60m. Naravno, uvek postoje varijacije od po nekoliko centimetara gore ili dole, i to je sasvim u redu.

E sad, čini mi se da je negde najveći bauk kada dođe do postavljanja tepiha. Da li ispod nameštaja i koliko? Da li samo stočić da bude na tepihu? Da ne biste bez veze lupali glavu i mislili kako je samo na jedan način moguće postaviti tepih, imam dobru vest – postoje tri moguća (pravilna) načina da ga postavite! Što znači da ste vrlo verovatno svoj tepih već postavili baš kao pravi stručnjak, a ni ne znajući to!

1. Sav nameštaj je na tepihu.

2. Samo stočić je na tepihu, a ostatak nameštaja van njega (što je neizvodivo ako je tepih ogroman, lepo ste to primetili, slažem se).

3. Samo prednje noge sofe se mogu postaviti na tepih, a ostatak je van njega.

Šta je pravilo za tepih u trpezariji?

Ako već imate tepih u ovom delu enterijera, onda znajte da su pravila u ovom slučaju jasna i stroga. Naime, sve noge stolica moraju da budu na tepihu, i kada se na njima ne sedi, ali i kada se izvuku da bi se selo ili ustalo.

Kada je trpezarijski sto kružan, birajte i kružni tepih. Za stolove sa 4 i 6 stolica, okrugli tepih koji u prečniku ima oko 2,40m biće idealan izbor.

Ako je sto pravougaonog oblika, tepih je isto pravougaon i to 2,70m sa 3,60m za 8 stolica, odnosno 2,40m i 3,00m za 6 stolica.

Kada je u pitanju open space, obično je trpezarija u blizini dnevnog boravka. Tada je preporuka da se tepih ne postavlja ispod trpezarijskog stola, već samo u okviru dnevne sobe.

Kako postaviti tepih u spavaćoj sobi?

Ovde možete birati između tri pravila:

1. Postavljanje manjih tepiha/prostirki bočno, sa obe strane kreveta.

2. Postavljanje većeg tepiha u podnožju kreveta (u tom slučaju dolazi negde do trećine kreveta).

3. Ispod cele površine kreveta, kada su veći tepisi u pitanju, ali u ovom slučaju ostaje vidljiv tepih samo sa 3 strane. S obzirom da su ovi tepisi veliki, pomoću njih ćete opet stvoriti utisak prostranije sobe, baš kao i kod dnevnog boravka.

Šta raditi kada postoji više tepiha u jednoj prostoriji?

Postoje one situacije kada imate dva tepiha blizu jedan pored drugoga. Pitanje je – kako ih uklopiti, a da stilski ne odudaraju, ali da opet ne budu ni isti?

Najbolje je, ako je jedan tepih šaren, drugi odabrati da bude jednobojan. Odaberite neku boju sa šarenog tepiha koja vam se dopada i to je to. Problem rešen!

Naravno, ako želite da budu identični tepisi, ni to nije nemoguće. Sa ovom kombinacijom nikada nećete pogrešiti. Jedino o čemu treba voditi računa jeste da budu u istoj boji i od istog materijala, samo različitih dimenzija.

Od kog materijala odabrati tepih?

Iako mnogi stilovi, poput wabi-sabija, minimalizma, japandija, sl. danas propagiraju jednostavnost i lepotu ogoljenih površina koje treba da budu vidljive u svoj svojoj lepoti ili nesavršenosti, tepisi nikada neće nestati. Ili izgubiti na svojoj popularnosti.

Možda vam se ne dopadaju jer se često prljaju (pogotovo oni svetliji), pa moraju stalno da se usisavaju i nose na čišćenje. I to je u redu. Ali uvek možete odabrati tamniju nijansu i neki materijal u kom se prašina i nečistoće ne skupljaju u tolikoj meri.

Osim što će dati vašem domu lep i atraktivan izgled, objediniti čitav nameštaj u jednu celinu, tepisi dobro apsorbuju zvuk i greju hladan pod.

Iako je u početku materijal od kojeg su se tepisi pravili bio pamuk i vuna, danas postoje razne vrste tepiha, pa tako i dosta sintetičkih. Opet, dosta se kombinuju prirodna i sintetička vlakna. Ako ste osoba koja podržava prirodne materijale u enterijeru i uvek se trudite da vodite računa o svom zdravlju, znajte da nećete imati problema sa alergijama, ali su ovi tepisi manje praktični od sintetičkih. Vuna je uvek odličan izbor, jer se lako neguje, topla je i mekana. Recimo, tepisi od sisala (kombinacija od pamuka i konoplje) su takođe odlični, jer su antistatični, ne blede vremenom i otporni su na abraziju.

Zato kada birate tepih, uvek razmislite gde će on stajati. Ako imate previše čupav tepih, može se desiti da vlakna lako otpadaju. Ako želite egzotiku, krzneni i kožni tepisi su pravo rešenje za vas. Ali postavlja se pitanje da li su vredni investiranja s obzirom na zahtevno održavanje posle?

Kada birate, najbolje je birati prirodno, a praktično. Ili kombinaciju prirodnog i veštačkog. Uvek gledajte šta se vama dopada i kako ćete tepih održavati u budućnosti. Na kraju, vi ste ti koji ćete provoditi svaki dan sa ovim ukrasom na vašem podu. 😊

Image credits (osim prve dve fotografije): https://www.pinterest.com/