Blendiranje različitih era i estetika najčešće stvara veoma upečatljive i jedinstvene enterijere koji reflektuju ličan stil. To apsolutno znači da možete sebi dati oduška kombinujući materijale i teksture, uključujući i boje, koje se vama dopadaju, ali vodeći računa da to sve ima na kraju izgled celine i jedinstva.
Kada uređujete svoj prostor, to uvek treba da bude zabavno, jer nije poenta da dizajnerska pravila shvatate previše strogo i nefleksibilno. Tako obično nastanu već viđeni, uštogljeni, bezlični i bezkarakterni ambijenti.
Na koje sve načine možete započeti proces kreiranja personalnog ambijenta?
Imajte jasnu viziju – jako je važno da definišete koju vrstu prostora želite da stvorite, i koji aspekti tradicionalnog i modernog su u skladu sa vama i vašom ličnošću. Možda više volite klasičniji izgled sa elementima modernog? Ali ako naginjete modernijim i savremenijim enterijerima sa tek ponekim akcentom tradicije, onda svakako morate to imati na umu kada krećete u proces kreiranja.
2. Neutralna paleta je najbolja polazna tačka. Nijanse sive, bež ili bele stvaraju prazan kanvas za tradicionalne i moderne dizajne. Ovako ćete imati više slobode ali i samopouzdanja u uparivanju različitih tekstura, materijala i boja radi postizanja harmoničnog izgleda.
3. Fokalna tačka je bitna – svaka prostorija treba da je ima. Ona je posebno važna ako je stil ekelektički, kao što je ovde slučaj. Izaberite u zavisnosti od toga šta preferirate neki izvanredan vintage komad nameštaja, modernu instalaciju, ili neki jedinstveni arhitektonski detalj.
4. Miksujte i materijale i boje – i ne plašite se toga! Ljudi često imaju strah od ovoga misleći da ako se opredele za jedno, onda toga moraju i da se drže kroz ceo koncept. Tako nastaju dosadni i monohromatski enterijeri. Kada radite mix-match staro-novo, tada vam se otvaraju savršene prilike da eksperimentišete dodajući dubinu vašem prostoru i potrebnu dinamiku. Recimo, savremena ugaona sofa, jednostavnih i ravnih linija uz neki vintage kafe stočić izgledaće neodoljivo. Sem što je stilski kontrast, kada spojite različite materijale, teksture i boje, dobićete veoma stimulišući ambijent.
5. Tradicionalni uzorci i printovi mogu biti „oživljeni“ modernim detaljima – floralni printovi, damask ili tanka pamučna tkanina ne moraju da budu adekvatni samo u domu vaše bake. Na primer, ako kombinujete floralne tapete sa modernističkim nameštajem, ili tradicionalne materijale koristite kao mebl štof za moderne stolice i sofe, dobijate jedan veoma autentičan i kompleksan stil autohtonog karaktera.
6. Izbalansirajte proporcije – ovde se vraćamo i na fokalnu tačku, u smislu da ako imate neki predimenzionirani komad nameštaja, recimo bakin kredenac koji ste nasledili, onda je jako bitno da ne stavite još nešto tako predimenzionirano, tipa stola ili stolica u trpezariji. Neka onda oni budu moderni, elegantni i jednostavni. Uvek možete savremene komade nameštaje kombinovati sa nekim retro, vintage ili rustičnim dekorom – lampama, tepisima, zavesama, umetničkim delima.
7. Kako postići kreativni vizuelni tok? Postavite komade nameštaja i dekor tako da vode pogled kroz prostoriju spontano i opušteno. To ćete najlakše postići tako što ćete nameštaj postaviti na osmišljeno mesto, koristiti izbalansiranu paletu, i provući centralnu temu kroz ceo prostor ujednačeno.
8. Eksperimentišite jer rastete! Vremenom, može da se desi da vam dosadi prvobitni raspored i kombinacije, što je sasvim u redu. Poželećete da promenite mesta nameštaju ili da neke komade zamenite novim. Ovo je posebno veoma izvodivo kada se kombinuje tradicija sa savremenim, jer to donosi pregršt kombinacija i mogućnosti.
9. Potražite pomoć stručnjaka – može da se desi da ste nesigurni šta i kako da radite kada dođe do momenta spajanja starog i novog. Ali uvek je tu mogućnost angažovanja dizajnera enterijera koji je u tome stalno i koji će pronaći najbolja rešenja u skladu sa vašim potrebama i estetikom.
Sve u svemu, ako volite modernizam, ali vam se ponekada čini previše hladnim i sterilnim, to znači da je za vas upravo kombinacija prevashodno savremenog sa detaljima tradicionalnog u enterijeru. Ali, naravno, važi i obrnuto – ako volite sve te retro, vintage i rustične momente, ali ne biste baš da imate utisak kada zakoračite u dom da ste ušli u 19. vek, porazmislite o detaljima modernizma koji će dovoljno osavremeneti prostor da se vi osećate prijatno i ušuškano u svom enterijeru! 🙂
Šta je dobar dizajn? Da li su to aktuelni trendovi, boje, materijali…? Ljudi su oduvek naginjali trendovima i onome što je trenutno „IN“ te tako nema razlike ni kada je dizajn enterijer u pitanju.
Ali, postavlja se sledeće pitanje – da li dobar dizajn zadovoljava ako izgleda dobro? Ili takođe treba da bude i funkcionalan?
Naravno, poželjno je da je odgovor „da“ na oba pitanja.
Iako postoji gomila stilova, trendova, stilskih pokreta, nekako se estetikaindustrijskog stila uvek isfiltrira u gomili zbog svoje jednostavnosti i nekomplikovanih crta stila.
Ako se odlučite da sopstveni dom ukrasite detaljima, komadima nameštaja ili dekorom koji su specifični za industrijski stil, ne morate pri tome bacati gomile novca ili dizati kredit. Dovoljno je da pronađete neki stariji komad nameštaja i osvežite ga, ili nabavite reciklirane stvari. Drvo, koža, metal, prirodni materijali i boje su bazični principi na kojima industrijski stil počiva.
Da li je industrijski stil zaista toliko hladan (kao što ga mnogi doživljavaju) ili je to samo na prvi pogled tako?
Verovali ili ne, ovaj stil sadrži mnogo elemenata čuvenog skandinavskog hygge stila – specifičnog načina razmišljanja i življenja. Karakterističan je za Dance i Norvežane i bazira se na svakodnevnim, malim zadovoljstvima i ritualima koji uveseljavaju ljude i njihove najdraže. Iako se naizgled industrijski stil i čuveni (urbani) boho sa hygge konceptom čine suprotni međudobno, jedna od najlepših kombinacija i mix-match varijanti među stilovima je upravo ova. Skandinavski stil poseduje neutralnu paletu, koristi kožu koja deluje kao stara i istrošena, i reciklirano drvo kao i druge sirove materijale. Minimalizam je ono što im je takođe zajedničko – ravne i jasne linije, svetli, otvoreni prostori, prirodni materijali.
Tako da, ako vam se dopada šmek koji industrijski stil nosi sa sobom, ali biste ga „upakovali“ u nešto mekše i sofisticiranije (barem u detaljima, poput dekora), onda su elementi skandinavskog u vašem ambijentu pravi potez. Dobićete specifičan dizajn, pomalo divalj, rustičan, neuhvatljiv i svoj, uz zaobljenije linije i tople prelaze.
A sada je vreme da damo konkretnije odgovore na pitanje iz naslova:
Zašto baš industrijski stil i zašto je toliko popularan u poslednje vreme?
Verovatno najprivlačniji razlog jeste taj da se industrijski stil može kombinovati (skoro) sa svim stilovima. Rustika, eklekticizam, minimalizam, japandi, boho… širok je spektar kojim ćete obogatiti manjim detaljima u maniru industrijskog svoj primarni stil, a opet, ako odaberete industrijski kao osnovni, i poželite da ga „ublažite,“ uvek možete ubaciti dodatne teksture, završnice na zidovima, bogatiji kolorit, ili neki detalj koji će naspraviti sponu između dva stila.
Poznato je da je industrijski stil nastao u ogromnim open space prostorima, sa isto tako ogromnim prozorima, koji se pre mogu nazvati zastakljenim zidnim panelima od poda do plafona. Znači, ovde je naglasak na svetlosti, prirodnoj. Uz to, i veštačko osvetljenje je veoma važno u industrijskim ambijentima. Zaključak je da ako vam je potrebno više svetlosti za rad ili u prostorijama u kojima boravite preko dana, industrijski stil će vam dati bezbroj mogućnosti i opcija da osmislite ovaj element na najbolji mogući način kako biste zadovoljili svoje svakodnevne potrebe.
Lako se dekoriše i ukrašava detaljima, posebno ako želite malo da smekšate njegovu sirovost i grublje elemente. Unos zelenila i cveća je uvek odličan izbor! Takođe, tepisi i umetnička dela će veoma lepo izgledati u industrijskom enterijeru. Ovi detalji/dekor su prava vesela injekcija betonu i cigli. Opet, iako fleksibilan, ovaj stil, čak i u ovom maniru, ne trpi previše boje i detalja, tako da imajte to na umu na početku dekorisanja.
Prirodne i neutralne boje dominiraju ovde, a metal, cigla, beton, restaurisano drvo su neki bazični elementi. Tako da, ako se držite ovakve šeme, teško da ćete pogrešiti u konceptu. Kao što rekoh na početku – industrijski stil je jednostavan, pitak i nedvosmislen.
S obzirom da najraniji industrijski dizajn potiče iz vremena kada nije bilo sintetičkih materijala, ovaj stil je dugovečan, jer svoj šarm gradi na prirodnim materijalima. A s obzirom da su danas i više nego „in“ eco-friendly materijali, green enterijeri, biofilija – može se slobodno reći da je industrijski dizajn aktuelan i primenjiv stil.
Zbog svoje fleksibilnosti i neukalupljenosti, čitav enterijer možete personalizovati dajući mu karakter specifičnim nameštajem i dekorom. Čak ne morate ni da vodite toliko računa kako da kombinujete različite nijanse i teksture drveta – jer su u ovom slučaju one čak i poželjne i interesantne. Zato nije ni čudo što ovaj tip enterijera često nalazimo među kreativcima i umetnicima.
Prva inudstrijska revolucija iz 18. veka je glavni krivac za nastanak ovog autentičnog stila
Industrijski dizajn je poprilično vremešan – ali traje već 3 veka. Začeci su iz 1760. kada su fabrike i industrijske hale počele masovno da se šire, uz obavezne velike i široke prozore za što više vazduha i svetlosti. Zidovi sa izloženom ciglom, iako danas estetski detalj, tada je bio obavezan, radi sprečavanja širenja vatre u slučaju izbijanja požara.
Nakon 100 godina, kada je došlo do Druge industrijske revolucije, fabrike su postale mnogo veće, i samim tim su zahtevale jači i snažniji građevinski materijal, poput betona i čelika, koji su i ovde bili vidljivi i izloženi. Godine 1879. nastala je i čuvena Edisonova sijalica (na neki način danas simbol industrijskog stila). Ovaj period razvoja je bio inspiracija i za jedinstveni Steampunk.
Tek početkom 21. veka industrijski stil biva revitalizovan i to u Njujorku prevashodno, jer je postojao manjak stambenog prostora. Tako su fabrike adaptirane u potkrovlja za stanovanje sa otvorenim planom (open space). Ono što je najviše isticano, a smatrano je glavnim krivcem za dobru prodaju, jeste autentičnost zidova – izloženost materijala i veliki zidovi.
Tipovi industrijskog stila
Kao što smo videli, ovaj stil je prošao svoj složen razvojni put, a samim tim je i logično da je u toku ovog procesa dolazilo do menjanja, različitih uticaja, i stvaranja ne uvek iste estetike. Znači, različita vremena donose različite ljude, koji, opet u svakom vremenu traže neke nove ideje, trendove, materijale, koncepte kako bi zadovoljili neke svoje osnovne životne potrebe. To znači da je kroz istoriju tipičan industrijski stil, pomalo muškobanjast, rigidan i sirov, stvarao amalgam sa nekim drugim stilovima ili njihovim elementima kako bi nastala najoptimalnija tvorevina.
rustični industrijski stil – kombinuje osnovne, sirove materijale sa toplijim, rustičnim materijalima. Recimo, zid od cigle, grede na tavanici, uz kožnu sofu ili fotelju i neki vintage detalj. Kao što znate, kontrasti su u enterijeru veoma poželjni. Stvaraju zanimaciju za naše oči i mozak, a ovde naizgled spoj nespojivog kreira ušuškanost, toplinu, spokoj i mir, koji su toliko bitni u enterijeru za naše mentalno zdravlje.
moderan industrijski stil – ovde je, kao što i sam naziv kaže, više naglasak na modernijem izrazu, u smislu elegantnijih linija, minimalističkog nameštaja, kao i monohromatske palete. Ovi enterijeri ističu harmoniju između industrijske i modernističke estetike, i pri tome kreiraju nestvarno sofisticirane i ugodne prostore.
skandinavski industrijski stil – o ovom spoju smo već ranije pričali, a ako se odlučite za ovu varijantu, nije loše da povedete računa o ova 3 elementa: jasne i jednostavne linije, svetlo drvo, neutralan kolorit. Dodaju se i prirodni materijali, kao i biljke radi dodatnog naglaska na udobnosti i ušuškanosti tako karakterističnoj za hygge način življenja.
Iako je često veoma teško međusobno razlikovati ove stilove, ipak se može napraviti neka distinkcija na osnovu upotrebljenog materijala, kolorita, kao i kompletnog utiska. Onaj primarni i autohtoni industrijski stil u enterijeru, koji više deluje da je pohaban i oronuo, čini mi se da je danas najređi, jer estetika ljudi se više okreće kombinaciji modernog uz ove „trošnije“ detalje koji dođu kao neki akcenti koji daju taj preko potrebni šmek enterijeru, karakterističan za industrijski stil.
I, na kraju me zanima, kakvo je vaše mišljenje – da li je industrijski stil primenjiv u vašoj svakodnevici?
Koji bi vam od navedenih najviše prijao – onaj klasični, najsiroviji, moderniji ili sa primesama hygge elemenata? 😊
Sećate se one čuvene reklame: „Jugodrvo, ugodrvo, godrvo, odrvo, drvo, rvo, vo, o“? Hehehe, ako se sećate, onda ste tu negde moji ispisnici, da ne kažem da smo vršnjaci. 😁 No, ova reklama mi je uvek bila asocijacija na neko drvo, koje je solidno, kompletno, kao neki monolitni blok, pa se onda mic po mic deli na manje komponente i elemente, a svi su na kraju deo jedne velike slagalice. Svaki za sebe, a deo celine. I čim jedan štrči ili fali, poremeti se smisao i izgled. 🙃
E, pa upravo je takav slučaj i sa drvetom koje koristite u enterijeru. Mnogi ga vole. Mogla bih da kažem i najveća većina, ali… uvek ima onih koji su skloniji metalu, mermeru, gvožđu, keramici, itd. Kako kažu stari Latini: „De gustibus non est disputandum.“
Drvo je prirodni materijal. Najprirodniji i jedan od najčešćih na koji nailazimo svuda oko nas. Iako je po svojoj prirodi i izgledu topao materijal, i vrste drveta mogu biti i hladnije i toplije. A svako drvo ima svoju specifičnu boju, teksturu, šaru, pa i podton/podnijansu, za koju će se ispostaviti da je veoma bitna kada razmišljate o različitim drvenim površinama ili elementima.
Opet, retko ko je u mogućnosti da, kada krene sa opremanjem i uređenjem stana, da odmah sav nameštaj kupi odjednom i da nađe sve identične drvene komade. Prvo, što je opremanje kompletnog prostora uz ograničen budžet finansijski neizvodivo, a drugo, retko ćete pronaći u istoj radnji baš sve komade sa drvenom oplatom, intarzijama ili u celosti da su od drveta, a da je pri tome boja i tekstura identična.
Ako krenemo od poda, najčešće je od drveta. Uglavnom smo skloni da se opredeljejujemo za parket, kao vrstu prijatne i organske podne površine, a koja može biti svetlija, žuća, crvenkastija, tamnija ili pak da ima sivu nijansu. I onda se postavlja logično pitanje (ili više njih, koji nadolaze kao roj pčela): koje boje da bude plakar? Ili drvene letvice? Ili čitava oplata na zidu? A klub sto? Trpezarijski sto?
A ako se odlučite da sve miksujete u istom tonu, to će definitivno biti monotono i jednolično.
Da, kad se ovako krene, baš dođe do konfuzije. Srećom, postoje neka univerzalna pravila i principi koji će vam olakšati glavolomku ovog tipa. Pa, hajmo redom!
Odaberite dominantni ton
Ako je pod drveni, onda je, definitivno, on najveća i preovlađujuća površina. Tako da bi on trebalo da vam bude vodič za ostalo. Ako nemate drveni pod, onda odaberite neki najveći komad nameštaja od drveta, poput trpezarijskog stola, kabineta ili plakara. Ono što ume da bude nezgodno jeste situacija koja može da se desi – da vam se ne dopadne dominantni ton koji posedujete. Ako niste u situaciji da ga promenite, najbolje je da ga prihvatite. Ali ne brinite, u zavisnosti od toga koje boje je vaša dominantna drvena površina, i koje podtonove u sebi još sadrži, nećete morati čitav prostor da kombinujete na način koji vam baš i ne prija.
Neka se podtonovi slažu
Ovde dolazimo do priče o toplini, hladnoći ili neutralnosti drveta. Vrste drveta sa toplim podtonovima/nijansama imaju žućkast, crvenkast ili braonkast ton. Hladnije su sivkaste, dok kod neutralnih preovladava bež nijansa.
Sada već verovatno i sami nazirete mogućnosti kombinovanja.
Ako toplije nijanse preovladavaju, možete uvek ubaciti neku toplu boju drveta koja se slaže sa vašim podtonom glavne drvene površine. Naravno, niko ne može da vam zabrani da kombinujete hladnije i toplije tonove, ali je činjenica da će vam za ovu vrstu kombinovanja trebati mnogo vremena i živaca da postignete skladan i harmoničan izgled celine.
Eksperimentisanje sa neutralnim tonovima je dobrodošlo. Uz njih idu i toplije i hladnije nijanse. Tu ne možete pogrešiti.
Na primer, orah se smatra najsvestranijim drvetom, jer zbog svojih ljubičastih nijansi podjednako se lepo slaže i sa toplim i hladnim tonovima. Sve dok su podtonovi dolsedni i slažu se, slobodno mešajte i svetlo i tamno drvo, kao i različite završnice i teksture.
Unesite dinamiku
Imate, recimo, istu boju i podtonove poda, ali i trpezarijskog stola. Posmatrajući ih skupa, utapaju se jedno u drugo i sto, koliko god da je lep, ne može da dođe do izražaja. Koje je rešenje? Ubaciti neki odgovarajući tepih ispod stola je savršen način da unesete živost i da razbijete jednoličnost. Isto tako, ako imate dosta drveta u prostoru, uvek možete ubaciti još neke prirodne materijale u enterijer i da date novu dimenziju ambijentu.
Princip ravnomernog širenja
Kada dekorišete sobu različitim drvenim površinama, ali sličnim u svojim podtonovima, uvek imajte na umu da je bitno da se drvena nijansa nađe svuda u sobi, a da ne bude skoncentrisana samo na jednom mestu. Na primer, ako imate plakar od svetlog drveta na jednoj strani sobe, i ta nijansa drveta se nalazi samo tu, nećete dobiti celokupan utisak kakav treba da bude. Delovaće asimetrično i neujednačeno.
Ako nemate nešto od nameštaja što bi moglo da ima u svom sastavu slično drvo, uvek možete odabrati adekvatne drvene ramove koji će napraviti savršen balans sa ostatkom prostora. Iako je potrebno malo veštine za ovz vrstu usklađenosti, odabir prave palete boja je ključan kako biste se osećali prijatno u ambijentu.
Koliko tonova drveta u prostoru je poželjno?
Ako želite da celina bude celina, preporuka je najviše dve do tri nijanse drveta da se inkorporira u enterijer. Recimo, ako imate svetlije, tople podove, ali tamnije, tople tonove drveta za stolice, gledaćete da svaku boju/ili ton barem još jednom ponovite u prostoriji.
Dodajte malo bele
Ponekada mnogo miksovanja različitih drvenih nijansi i površina može delovati haotično. Ovo jenostavno možete izbalansirati unosom određene doze bele boje – bilo tako što ćete obojiti neke drvene komade u belo, ili ćete ubaciti neke bele komade nameštaja. Ako je pod najveći problem, pronađite veliki beli tepih i tako rešite problem. A možete se odvažiti i na izbeljivanje poda, ako će vam ova opcija više prijati.
MIX starog i novog – da ili ne?
Ako ste bili nekada u prilici da postavite jedno pored drugoga različite vrste drvenih komada nameštaja, i pri tome mislim neki stariji, nasleđeni komad, pored znatno mlađe, primetili ste da je ono što daje draž upravo kontrast između njih. Naglašavanje u prostoru, tu i tamo, različitosti, u strukturi, izgledu i završnici, delovaće kao namerno insistiranje na šiku, rustici i tradicionalnijem prizvuku.
Nije svejedno kakva je šara
Sitnije šare ili one krupnije, poput plamena i talasa? Sve zavisi kakav osećaj želite da postignete. Vrsta drveta sa otvorenijom i izrazitijom teksturom je ekspresivnija i poseduje karakter, često se nalazi u rustičnijim enterijerima. Zato je poželjno da ekspresivnu teksturu jedne vrste zadržite kroz čitav prostor, ako je moguće. Ako ubacite drugu vrstu drveta, isto tako naglašenu i upečatljivu, sve bi moglo da se pretvori u nategnut izgled, gde se ne može utvrditi sa sigurnošću na kojoj površini i teksturi treba da je naglasak.
Bilo da imate malo drvenih površina u svom stanu ili kući, ili ste pak, ljubitelj prirodnih materijala i posebno drveta, nije svejedno kako ćete ih organizovati i međusobno iskombinovati. U principu, ne valja ni previše ni premalo. Pronaći balans je nekako najjednostavnije reći, ali najčšeće je najteže ga i postići u praksi. Pokušavajte i eksperimentišite sve dok ne nađete svoj magičan spoj koji će vaš enterijer učiniti oazom mentalnog mira i spokoja.
Budite inspirisani najtoplijim dizajnom dnevnih soba 2022. Učinite svoj prostor što udobnijim i prijatnijim za porodicu i prijatelje.
Predstavljamo najinovativnije, ali praktične ideje za ukrašavanje kako biste mogli da kreirate dnevnu sobu u koju ćete voleti uvek iznova da se vraćate.
Pa hajde da vidimo neke od njih, da iskomentarišemo (ja ću dati svoj skromni, kratki sud za svaki primer) i procenimo kome bi odgovarale ovakve sobe, dnevni boravci, sobe za uživanje, odmor… kako god poželite da ih nazovete.
Prva je delo Bergman Design House – dizajnirana za London. Klasično sa elementima šika, što je postignuto pomoću zlatnih detalja. Generalno, lep dizajn, skockan, iako, moram priznati da ne volim zlato u enterijeru. Ali svi oni koji vole dozu ekstravagancije i žele da osete specifičan nalet energije, verujem da je ovaj tip dnevnog boravka idealan za njih. Čak ni prostor nije nešto preveliki, tako da je sve ovo izvodivo i u našim prosečnim stanovima.
Di Lido Drive na Floridi je fascinantna modernistička kompozicija dizajnerke enterijera Sandre Vejngort. Sama kaže da su na nju najveći uticaji imali prostori Luj Kana, što se ovde stvarno može primetiti, ponajviše u ogromnoj količini svetlosti kojom je dnevna soba okupana. Iskreno, meni se ovo baš dopalo – verovatno zbog upotrebe prirodnih, zemljanih tonova i prirodnih materijala uz ovu specifičnu plavu nijansu. Prostor umiruje i opušta. I jeste baš za sve koji vole prirodu, mnogo svetla, ali i taj ležerniji, prirodniji stil.
Još jedan dnevni boravak u Londonu (Primroz Hil) svedoči o raskoši, luksuzu, miksu antičkog i tradicionalnog. Istina, sa mnogo manje zlatnih detalja u odnosu na prvi primer, ali sa više neke kitnjastosti i bujnosti oličene u floralnim motivima pored ogledala, lusteru, jastučićima sa ukrasnom trakom, velikim buketima cveća…Podseća me dosta na Holiglam stil o kojem sam pisala u svom e-booku, jedino što je malo manje uštogljen, da tako kažem. Šta reći, ko voli, nek’ izvoli!
Čuvena Keli Verstler, pominjala sam ranije njene specifične dizajne enterijera, u ovaj dnevni boravak opet unosi dozu egzotike sa tropskih ostrva, miksujući prirodne materijale i raznovrsne teksture. Još jedna ležerna soba za opuštanje, sa mnogo svetlosti, i toplinom. Meni bi lično odgovarala i jedna ovakva, jer mogu da se zamislim u njoj, bez ubrzanog daha, ili osećanja nelagode, mučnine i sl. Uvek je krucijalno da se zapitate da li biste u određenom prostoru mogli da budete, provedete duže od 15 min. Nije sve što je estetski i na oko lepo, prijatno i da se u njemu boravi. To je od suštinskog značaja kada je dizajn enterijera u pitanju – enterijer u velikoj meri utiče na naše mentalno zdravlje.
Njujorški stan dizajniran od strane Rajana Sagijana ima ono nešto što mene asocira otprilike svaki put kada pomislim na njujorške životne prostore. Open space, siva boja koja dominira uz crne akcente, naglasci su i na vertikalama, vizuelno velikim površinama. Ja u ovakvom prostoru mogu da zamislim bez problema samca, biznis orijentisanog, sa svojim svakodnevnim jutarnjim ritualima, koji voli vreme da provodi i sa prijateljima, opušteno, ali uvek sa dozom sofisticiranosti i uštirkanosti. Za moj ukus, previše mračno, i uvek su mi podovi od mermera ili pločica hladni. Lepo, skladno, ali nije moj tip dnevne sobe, definitivno.
Dnevna soba same dizajnerke, Fione Barat-Kempbel, je zanimljiv spoj modernog sa antičkim elementima. Ova žuta boja daje dodatnu dozu topline, a sama autorka kaže: “Važno je kreirati nešto što je večno, jer za klijenta koji na sam dizajn troši velike količine novca, ceo koncept može postati zastareo kroz dve ili pet godina. Trik je da se dizajnira sa integritetom.” Meni je ovo zanimljivo, jedino što mi se čini da je TV previsoko postavljen. Kada se sedi, glava mora da je stalno podignuta na gore, što može stvarno da bude naporno.
Dnevna soba u Gani dizajnerke enterijera Mimi Šodeinde je vrlo specifična, unikatna i posebna. I da, postigla je ono čemu je težila – eleganciju, univerzalnost i opuštenost. Međutim, prema mom mišljenju, ovo je izgled prostorije koju bih poželela kada bih otišla na neko egzotično putovanje i baš bi mi prijalo da tu provedem 10 dana ili dve nedelje. Ovaj kamen mi je baš za mesta koja se kupaju u suncu… nije za naše podneblje, svakako. Aliii… možda nekome zapadne neki detalj za oko koji bi mogao da primeni kod sebe u domu? Zašto da ne – novine su uvek dobrodošle!
Dejvid Kolins i njegov dnevni boravak – možda je zamisao bila dobra, ali mene ovo podseća na hotelsku sobu. Čak su mi i boje preveštačke, prejake. Nigde nema topline, nečeg personalizovanog, jedinstvenog… Nekako, ne vidim se ovde. Kakav je vaš stav o ovoj dnevoj sobi?
Ako bih već morala da biram, definitivno bih izabrala ovu sobu i stil koji su sad na redu – francuska seoska kućica i dizajnerka Ketrin Ajland. Koliko god sebe hvatala da mi se dopada i modernizam i minimalizam, i poneki šljaštavi enterijer, nekako se uvek vratim na ove prostore u kojima dominiraju tople, zemljane boje, i prirodni materijali. Volim da vidim kamen, drvo, ćupove, vatricu, rustične detalje… odmah se zamislim pod ćebencetom, uz knjigu i topli kakao ili čaj… Baš kao što kaže sama autorka: “Radim kuće u kojima se živi. Pod življenjem podrazumevam decu, kućne ljubimce, druge ljude oko sebe, žurke. Iznad svega, obožavam da stvaram apsolutni osećaj komfora i blagostanja.” Da, nemam ništa da dodam. Žena je sve rekla.
Alidadova soba za crtanje u Londonu je priča za sebe. Ne može da se svrsta niti u jedan stil, jer je eklektična, šarena, vesela i prepuna detalja. Moram da se zapitam kako uopšte neki stvaralac/umetnik može da stvara u ovakvom okruženju? Ali, svi smo različiti. E sad, sam umetnik za sebe kaže da stvara enterijere koji su večni i za koje želi da budu aktuelni i za 20 godina. Da li će taj cilj i ostvariti, ostaje da sačekamo i vidimo 😉
(Fotografije preuzete sa: 20 incredible living rooms by top interior designers | Effect (thebrunoeffect.com))
Iako je još 1802. godine nemački pronalazač Frederik Albert Vinson prvi put u istoriji spremio hranu skuvanu na gasu, trebalo je da prođe skoro čitavo stoleće dok se električni šporet nije pojavio 1890. Ljudima je kroz istoriju očigledno trebalo dosta vremena da prekinu sa upotrebom prvo uglja prilikom spremanja hrane kako bi prešli na gas (u Americi tek 1860), odnosno na struju. Srećom, danas je struja nešto što nam se podrazumeva, i to ne samo u kuhinji, već u svakom objektu u kom boravimo.
Kada malo bolje razmislim, kuhinja je mnogo više od prostorije u domu. Ako pitate svoje poznanike ili prijatelje, većina će vam reći da ih kuhinja asocira na lepe stvari – detinjstvo, majku za šporetom, praznike koje su proslavljali sa porodicom, kulinarske poslastice… „Everything happens in the kitchen. Life happens in the kitchen.“ (Andrew Zimmern) Ili: „Good kitchens are not about size; they are about ergonomics and light.“ (Nigel Slater), na šta se nadovezuje „If you can organize your kitchen, you can organize your life.“ (Louis Parrish).
Svaki citat bolji od prethodnog. I toliko istine u svakom! A ljudi su se potrudili da shvate suštinu ovog skoro svetog mesta u kući. Suština nekog prostora se može shvatiti jedino ako se shvati namena istog. To znači, ako koristite pravilno taj prostor, uvidećete šta vam je neophodno kako biste dobro funkcionisali u istom.
Tu dolazimo do ključnog momenta – nisu sve kuhinje iste, iako se u svima sprema hrana, kuva, peče, dinsta, secka… Nije isto ako imate malu kuhinju sa malo radne površine pa je neophodno sve uvek da bude cakum-pakum kako biste mogli nesmetano da se krećete i sve da stoji na svom mestu kako biste u svakom trenutku znali gde vam se šta nalazi od posuđa i pribora.
Nije isto ako imate veliku, deluks kuhinju sa ogromnim šankom koji je ujedno i radna površina, ali i mesto za odlaganje. Opet, i pitanje ukućana igra veliku ulogu. Koliko je ljudi koji borave u stambenom objektu, kako koriste kuhinju, da li jedu na brzinu, ili sa uživanjem? Da li jedu napolju, a kuhinju koriste tek povremeno? Da li ima male dece ili slabije pokretnih/nepokretnih osoba?
Svaka kuhinja je priča za sebe. Baš kao i svaka prostorija u domu. Možda se vama užasno dopada kuhinja Dženifer Aniston, na primer, jer je prostrana, u bojama koje vam prijaju, lepo organizovana… ali, ta kuhinja je prilagođena njoj i samo njenim potrebama. I eventualno za potrebe većih druženja ili organizovanja žurki. Pitanje je, zapravo, koliko često Dženifer Aniston koristi svoju kuhinju da bi spremila ručak, ili skuvala sebi kafu? Ili pak i pravila žurke u kući?
Opet, svako od nas je specifična individua, koja ima svoju estetiku, ali i praktičnu stranu. I neko voli da je sve pod konac, i da ima svoje mesto, da je sakriveno, i da nije vidljivo. A neko drugi voli da mu je sve nadohvat ruke i da čaše, šolje, tanjiri, začini budu izloženi, jer smatra da baš to daje šmek pravoj kuhinji.
I tako dolazimo do suštine ovog newsletter serijala o spajanju lepog i korisnog. I kako je to, uistinu i moguće. I o čemu bi sve trebalo voditi računa kada redizajnirate svoju kuhinju. Ključna stvar je da prostor bude po vašoj meri/meri ukućana. Da bude prijatan. Ali i da se stilski uklapa u ostatak enterijera. Jer, ako vam je čitav dom minimalistički uređen, kuhinja u kojoj ima gomila stvari i koja pati od sindroma horror vacui, prosto će delovati kao da je neki uljez u čitavom ambijentu.
Primeri praktičnih, a lepih kuhinja/delova kuhinja:
Moderno, elegantno i prostrano
Moderno, elegantno, i sve ima svoje mesto. Ko nije poželeo da ima veliku kuhinju, pa makar na 2 dana? Ćisto da oseti kako je to, kad možeš da se razmašeš, kada ne moraš da razmišljaš da li je potrebno najpre da skloniš sve sudove, pa tek onda da se prihvatiš spremanja pite.
Šta je sjajno kod ovakvih kuhinja?
To što se može eksperimentisati i biti luckast kada je dizajn u pitanju. Zakrivljeni šank koji se proteže čitavom dužinom kuhinjskog dela sa nekoliko delova predviđenih za sedenje i obedovanje, uz skladišni prostor, i plus radna površina.
Ovakve modernističke kuhinje su idealne za enterijer koji je čitav u sličnom maniru sa akcentom da nema previše stvari koje su vidljive, jer svaka ima predviđeno mesto na koje se odlaže. Nećete pogrešiti ni ako je vaš ambijent malko rustičan, pa mu date oduška ovakvim šankom. Elegantno, jednostavno, a dinamično.
Moderna praktična kuhinja sa velikim skladišnim prostorom
Drvo i mermer su zaštitni znak ovog šanka, super funkcionalnog. Čitavo ostrvo/šank je kao kuhinja za sebe. Jer, ima grejnu ploču, sudoperu, radnu površinu, i ogroman deo ispod za odlaganje svega – od sudova, preko escajga, krpa, stonjaka. U produžetku je predviđen i deo sa stolicama. Sve u svemu, u kuhinji ovog tipa se ne morate baviti rasporedom na zidovima. Ali treba voditi računa o aspiratoru iznad šporeta, kao i o mestu za frižider, mikrotalasnu, rernu i mašinu za pranje sudova.
Minimalizam pleni svojom svedenošću, jednostavnošću i velikim površinama
Liči pomalo na neku svemirsku letelicu… ali je sve kompaktno, a praktično
Čas ih vidiš, čas ih ne vidiš…
Minimalizam je idealan za manje prostore
Šta je kod minimalističkih kuhinja tako privlačno?
To što, zapravo, uopšte ne deluju kao kuhinje. Barem ne na prvi pogled. Posebno ne one prostrane. Deluje da je kod njih sve zamišljeno kao igra. Može da se podiže, spušta, uvlači, izvlači, ne vidi, a po potrebi i da bude uočljivo.
Najvažnija stvar kod minimalizma, pa i kuhinja tog tipa jeste…
…da je manje više. Ovde ne postoji strah od praznog prostora. Negativan prostor je čak vrlo poželjan. Ali imajte na umu da se minimalizam zalaže za jedno – estetika nikada ne ide na uštrb praktičnosti.
Biofilija ili ljubav prema životu u kuhinji se ogleda u zelenilu
Uneti prirodu u životni prostor je sjajno. Biljke oplemenjuju ambijent, zdrave su, i u ljudima stvaraju hormone sreće. Ovo je primer kuhinje gde je ostrvski deo i šank organizovan tako da pored praktičnog dela za rad i obedovanje, ima i deo sa živim, stalnim cvećem. Sjajno je što ovde možete gajiti i začinske biljke koje su vam nadohvat ruke prilikom spremanja hrane. Kao što se vidi na ostatku enterijera, police su iskorišćene kako za skladišni prostor, tako i za druge biljke u saksijama, odnosno voće i povrće u korpama.
Ako imate dovoljno prostora, uvek se možete opredeliti i za koncept živih zidova, odnosno zidova prekrivenih biljkama/puzavicama/cvećem.
Odlično iskorišćen prostor
Liči na neku kuhinju iz bajke, ili na ćošak koji vraća u detinjstvo
Spoj naizgled nespojivog – velikog drvenog ostrva sa kristalnim lusterima – stvara odličan efekat
Toplina, nonšalantnost, spoj praktičnog i lepog sa elementima udobnog ili šika, uz osećanja vraćanja u prošlost, u neka vremena gde smo deca, umazana džemom od šljiva ili domaćim ajvarom.
Poveći komadi nameštaja, reklo bi se – solidni, najčešće od prirodnih materijala, sa detaljima koji privlače pažnju – otvorene police sa lepim komadima posuđa, lepo obrađeni frontovi donjih komoda, ogromna ostrva po sredini kuhinja koja imaju skladišni deo otvorenog tipa. Praktičnost i personalizovan ambijent je nešto na čemu se ovde insistira.
Rustično i tradicionalno vrlo često jako lepo izgleda kao deo nekog drugog stila, na primer, modernizma. U tom slučaju, treba birati neki poveći komad nameštaja kao focal point prostorije, kao što je u ovom slučaju ostrvo, ili lepi starinski kredenac, ili nesvakidašnja radna površina koja se po potrebi izvlači iz donjeg kabineta.
Čuveni skandinavski hygge koncept ovde dolazi do izražaja
Sličan utisak se stvara i kod kuhinja u svetlijim stilovima, koji preferiraju svetlo drvo i svetlije tonove, kao što su Scandifornian i Boho. Beli kabineti sa kombinacijom drveta, pletenih korpi kao detalja, krpara i prostirki su elementi koji neminovno stvaraju utisak opuštenosti, poverenja i želje da se ne izlazi iz kuhinje (ako je to negde moguće, onda je to ovde). Ovakve kuhinje često imaju i delove koji služe za opuštanje i razbibrigu – na primer neki otoman u ćošku sa knjigama. Zamislite, čekate da se skrčka paprikaš ili pasulj, čitajući svoje omiljeno štivo i pijuckate kafu. Naravno, dobra ventilacija i veliki prozori su preduslov za opuštajuće aktivnosti.
Ko ne bi poželeo ovakav plakar u kuhinji?
Praktično rešenje ugaonog elementa
I korisno i dekorativno
I male kuhinje mogu da imaju lepo rešen prostor za odlaganje
Zanimljivo…
Prostora za odlaganje nikad dosta. Čini mi se da je podjednako bitan kako u malim prostorima, tako i u većim. Jedino je pitanje kod manjih kako uklopiti sve skupa – dovoljno prostora za život uz dovoljno prostora za odlaganje stvari? U takvim situacijama pravilo je da nema pravila kada se radi o odlaganju. Jedino je važno da taj prostor ne remeti svakodnevne aktivnosti ukućana. Znači, svaki prostor je iskoristiv, bilo u vidu otvorenih polica, ugaonog rešenja unutrašnjeg kabineta, vertikalnog skladišta koje je ujedno i dekoracija…
Da ne dužim, mislim da gornje fotografije u nastavku govore više od reči… 🙂
Kako se vama čine ove kuhinje? Da li biste nešto od predstavljenog primenili kod sebe? 🙂 Baš bih volela da čujem vaše komentare…
Kada se kaže modernizam, može da se misli na svašta. Ali baš svašta.
Od minimalizma, do organskog modernizma, skandinavskog stila, japandija, itd. Dodatno komplikuje stvar i činjenica da je danas moderni izraz u enterijeru osnova za nadograđivanje nekih složenijih ambijenata.
Tako, na primer, ako neko voli egzotiku i daleke zemlje, imaće naklonosti ka etno stilu. Opet, retko ko će, recimo, afrički stil u svakom detalju inkorporirati u svoj enterijer. Prvo, nije izvodivo nabaviti sve detalje i elemente. Drugo, naći svaki komad nameštaja ili dekora u afričkom stilu bi bila zasigurno i ne baš jeftina investicija. I treće, bez obzira na lični ukus i tendencije, čovek današnjice teži praktičnom.
Iz tih razloga se baš modernizam najlakše kombinuje sa svim ostalim stilovima, pravcima, ideologijama, itd.
Isto je i sa rustičnim modernizmom. To je modernizam koji svoju jednostavnost, ravne linije i transparentnost miksuje sa organskim elementima. Teži se prirodnim materijalima, oblicima i teksturi. Naglasak je na drvetu, kamenu, svedenijem koloritu, vremešnim ili “vintage” detaljima.
Poneko voli da ubaci već korištene predmete ili komade nameštaja kako bi istakao tu rustičnost. Međutim, najčešće nema potrebe da se odričete modernog nameštaja kako biste stvorili detalje bitne za toplinu enterijera. Čim ubacite drvo na zid ili plafon, ili kožne tepihe, zatim ciglu ili kamen, kao i tapiseriju ili grnčariju, momentalno postižete željeni efekat.
I što je najvažnije, ne morate da vagate koliko određeni komad nameštaja u sebi ima rustičnog procenta kako bi se uklopio u celinu. Ili kako da uz postojeće elemente kreirate svoj stil i date prostoru u kojem boravite lični pečat.
Jer, ne zaboravite – jedno je šta nalažu trendovi i profi dizajneri enterijera, a sasvim je nešto drugo šta vama “leži.” Mentalno zdravlje i enterijer su tesno povezani.
Hajde da vidimo na praktičnom primeru kako to izgleda.
Step-by-step.
Napomena:
S obzirom da je oblaganje velikih zidnih površina prirodnim materijalima ponekada poprilično skupo, uvek se možete okrenuti tapetama ili imitacijama. Ako ste baš “eko-tip,” uradite neki deo zida ili omiljeno ćoše u drvetu ili kamenu, za svoju dušu. Nećete dati mnogo novca, a biće vam milo kad god vam pogled padne na tu lepotu.
Hajde sada i da vidimo kako smo to (s)mixovali&matchovali!
Pogled sa ulaza na kuhinju i trpezarijski deo
Trpezarija i dnevna soba
Trpezarija i dnevni boravak (pogled iz kuhinje)
Bife komoda u trpezariji sa malom zidnom policom iznad
Dnevna soba
Kamin kao graničnik između trpezarije i dnevne sobe, a opet spaja oba dela u toplu celinu
Prostor noću
Kuhinjski rustik zid od cigle
Ulazni deo (hodnik)
Plakar u malom hodniku između kupatila i spavaće sobe
Rustični modernizam može da bude više ili manje rustičan. To zavisi bukvalno od vas. Da li ćete stavljati grede na plafon i drvne obloge na zidove, vaš je izbor. U svakom slučaju, određeni nivo povezanosti sa prirodom mora da postoji. Zato ovaj modernizam u svom imenu ima i taj dodatak “rustic.”
Za kraj imam potrebu da napomenem da estetika nikada ne treba da vam bude prioritet u odnosu na praktičnu stranu enterijera. Ako možete, uvek tražite balans između njih. Jer, na kraju, kada se podvuče crta, svaki stan ili kuća je mesto gde će neko da živi. Da li jedna osoba ili čitava porodica. Zbog toga treba voditi računa da ima dovoljno “skladišnog” prostora – plakara, cipelarnika, čiviluka, polica, komoda, i sl.
Takođe, važno je da prostor “diše”. Šta to znači? Da nameštaj nije zbijen i da može da se prolazi komotno između delova, da se zaobilazi, ali i da se normalno seda/ustaje. Zato kada uređujete ili preuređujete svoj životni prostor, uvek se zapitajte šta vam je prioritet i da li vam nešto odgovara ili ne.
Kako vam se čini ovaj rustični modernizam? Pišite utiske… 🙂