Category uticajenterijeranapsihu

Kako enterijer utiče na vaše mentalno zdravlje? (2. deo)

Oblici pobuđuju različite asocijacije

„We shape our homes and then our homes shape us“ – Winston Churchill.

Ako niste ljubitelj oštrih i ravnih ivica, niste jedini. Naučnici kažu da kod većine ljudi ovakvi oblici mogu biti okidač za anksioznost.

Postavlja se pitanje zašto je to tako.

Pre svega, jer svako od nas ima najrazličitije asocijacije na različite stvari. Mnogi ljudi, ne znajući zašto, počnu da se osećaju uznemireno ili nesigurno u ambijentu gde su sve ivice ravne, oštre, jasno definisane i geometrijske. Podsvesno, svi mi znamo da je oštra ivica opasnost. Neko je povezuje sa jasnoćom i britkošću, a neko drugi sa mogućnošću povređivanja i nelagodom.

Iz tog razloga veoma je bitno da kada radite dizajn enterijera uz pomoć neke stručne osobe, bez ikakvog ustručavanja, napomenete da li vam neki oblik nameštaja odgovara ili ne. I pri tome nemojte pomišljati da će neko o vama prosuđivati ovako ili onako. Taj enterijer je nešto u čemu ćete vi boraviti. I vaše pravo je da se u njemu osećate prijatno i opušteno.

Ako ste shvatili ili već znate da ne volite oštre ivice u ambijentu, birajte oble predmete. Na primer, ovalni ili kružni stočić u dnevnoj sobi automatski će svojim zaobljenim stranama i čitavim oblikom pozitivno uticati na vaš mentalni sklop. Jer, čim budete bacili pogled na njega, osetićete se smireno i bezbrižno.

Biljaka i cveća što više, jer – zeleno, volim te, zeleno!

„If I see it in nature, I know it will work in home“ – Miles Redd.

Pošto ne možete sve vreme biti napolju, što zbog privatnih i poslovnih obaveza, a delimično i zbog vremenskih prilika, zašto ne biste uneli deo spoljašnjeg sveta u svoj dom?

Ima li boljeg načina da oplemenite prostor nego da unesete zelenilo ili buket cveća? Time ne samo da ćete ulepšati prostor, već ćete uraditi vrlo korisnu stvar za sopstveno raspoloženje.

Unutrašnje biljke možete upotrebiti kao akcentni detalj, da „omekšate“ određeni prostor ili stvorite određeni utisak u sobi.

Ako i niste baš neki ljubitelj flore u svom okruženju, možda će vam sledeće stavke biti okidač da preispitate svoja uverenja:

· Biljke pomažu u redukovanju stresa i anksioznosti. Takođe, mogu da snize vaš krvni pritisak i pomognu da stabilizujete svoje unutrašnje stanje.

· Pročišćavaju vazduh, što utiče na to da dišete lakše.

· Biljke mogu da poboljšaju kvalitet vašeg spavanja, jer pojedine vrste emituju noću kiseonik.

· Ako imate problem sa produktivnošću, unesite zelenilo u svoju radnu sobu!

· Pored biljaka, prehladi i alergijama nema mesta! Dokazano je da podižu nivo vlažnosti, smanjuju prašinu, i efektno se bore protiv prehlade. U slučaju da patite od alergija, posvetite pažnju svom cveću – redovno brišite njihovo lišće kako biste uklonili prašinu koja se svakodnevno taloži. Najbolje biljke u borbi protiv alergija su: ljiljani, hrizanteme, zlatne puzavice, gerberi, bambus palma, zlatna palma.

Kod biljaka nije samo važna njihova lepota i efekat koji imaju na nas i okruženje. Nemojte zaboraviti na činjenicu da su ljudi koji se bave negom biljaka manje podložni stresu od drugih. Biljke čak mogu da imaju i terapeutsko dejstvo na osobe koje su doživele neku traumu.

Dokazano je da se u poslovnim prostorima gde postoje vertikalne bašte (zeleni zidovi, živi zidovi) zaposleni osećaju mnogo prijatnije i srećnije, produktivniji su, a poslovni pregovori su manje stresni.

Plavo svetlo nije za svaku prostoriju

„We’ve got blue light, we’ve got all this light flooding our bedrooms and things blinking, and you can’t get a decent night’s sleep“ – Linda Rondstadt.

Smatra se da prosečan korisnik mobilnog telefona, računara i televizora, provede u proseku 7 sati ispred elektronskih uređaja. To je, priznaćete, mnogo vremena provedenog u gledanju plavog svetla.

Možda i to ne bi bio toliki problem da većina od nas nema taj (loš) običaj da pred spavanje skroluje svoj mobilni i pregledava društvene mreže i vesti. Dosta nas ima i televizor u spavaćoj sobi.

Sve ovo može biti jasna pozivnica za insomniju, ili poremećaj spavanja.

Koji su to izvori plavog svetla u enterijeru:

· Televizor

· Smart telefoni

· Tableti

· Uređaji za igranje igrica

· Fluorescentne sijalice

· LED sijalice

· Monitori od računara i laptopa

Kako da smanjite štetan uticaj plavog svetla na svoje zdravlje?

Najjednostavniji način je da smanjite vreme koje trošite na mobilni, računar, televizor, kao i druge uređaje pre spavanja.

Još bolje, neka vaša spavaća soba i soba za odmor (biblioteka, kutak za čitanje, dečja soba) budu samo mesta za to – odmor, igru i uživanje. Iznesite mobilni telefon iz sobe, kao i televizor ako vam se nalazi tu. Spavanje je proces neophodan čovekovom organizmu za regeneraciju i osveženje. Ako mu to uskraćujete, vremenom ćete ugroziti svoje zdravlje.

Zato, nema te estetike u enterijeru, kao ni funkcije, koja bi trebalo da elektroniku stavi ispred vašeg zdravlja i sreće!

Neka vaš celokupan enterijer bude inspirisan prirodom

„In every walk with nature one receives far more than one seeks“ – John Muir.

Da li ste znali da se ljubav prema prirodnim materijalima i unutrašnjem uređenju koje u velikoj meri podražava organsko i prirodno naziva biofilični dizajn enterijera? Godine 1984. reč „biofilija“ je bila propagirana od strane biologa Edvarda Vilsona, iako se prvi put koristila još dvadeset godina ranije. Skovao ju je Erik From, nemački socijalni psiholog 1964. proučavajući nedostatak povezanosti s prirodom kao posledicu života u gradu.

Vilson je opisao biofiliju kao „poriv za povezivanjem sa drugim oblicima života.“

Naravno, suvišno je reći da čitav ovaj koncept ima enorman uticaj na naše raspoloženje, zdravlje i sreću.

Vrlo je moguće da već u vašem domu ima dosta biofiličnih elemenata:

· Prirodne svetlosti u velikim količinama tokom dana

· Mogućnost da vazduh slobodno struji kroz prostorije, pa i čitav stan/kuću

· Organski materijali (drvo, pluta, vuna, kamen, koža)

· Biljke i cveće

· Ozelenjene zidne površine

· Prisustvo vode, na primer u vidu neke fontane

Ako bi trebalo najkraće i najpotpunije da zaključimo šta je biofilija, to bi otprilike bilo: Biofilija je ljudska urođena biološka veza sa prirodom.

Ona nam, zapravo, objašnjava zašto nas opčinjavaju pucketanje vatre i šum talasa, zašto pogled na bujnost bašte može poboljšati našu kreativnost, zašto visina kao i senka u isto vreme u nama pobuđuju i divljenje i strah, i zašto druženje sa životinjama kao i šetnja kroz park imaju isceljujuće dejstvo na nas.

Činjenica je da je priroda oduvek imala veliki uticaj na čoveka – teme iz prirode su pronađene na najranijim ljudskim strukturama. U staroj Grčkoj je biofilija bila definisana kao „ljubav prema životu.“

Zaključak

„I work on the assumption that a house is succesful if it’s pleasant to live in“ – Alexandra de Garidel-Thoron

Koliko god da postoji saveta i recepata za zdrav život kada je enterijer u pitanju, treba da imate na umu da ne postoji neki univerzalni princip koji će instant da poboljša vaše celokupno stanje. Ono što prija drugome, ne mora da znači da će imati isti uticaj i na vas. I to je sasvim u redu i normalno.

Kako god, ne može se negirati da sreća kreće od doma. A ako odlučite da dizajnirate enterijer koji će „podići“ vaše mentalno zdravlje, onda taj korak može da ima dogotrajan, blagorodan efekat na vašu svakodnevicu.

Živeti zdravo, ispunjeno i svakoga dana osećati zahvalnost i ljubav prema životu, znači voleti sebe, ljude oko sebe i svoje okruženje. Zato je uređenje vašeg doma jedna od najznačajnijih stavki za dobar osećaj u toku dana.

Kako enterijer utiče na vaše mentalno zdravlje? (1. deo)

Verovatno ste x puta ušli u neki prostor, neke poslovne zgrade, ili u privatni stan, i osetili se nekako čudno. Možda je to za neke i blaga reč. Pritisak, kao da vam je nešto palo na glavu ili grudi, uz nemogućnost fokusiranja pogleda na neku tačku. Jednostavno, mozak počne da luta, hvata gomilu informacija koje pokušava da procesuira, i ne uspeva da ih „svari“ kako bi trebalo.

Ako su vas ovakve situacije zabrinule, ne bi trebalo! Tu na scenu, zapravo, stupa vaše mentalno zdravlje kojem apsolutno nište ne fali!

Nije problem u vama. Problem je u prostoru. Ili, ako ćemo preciznije, u lošem dizajnu enterijera.

Dizajner enterijera ne pretvara ambijent samo u lepo mesto, već u srećno i zdravo

S obzirom da urbana populacija provodi oko 90% svoga vremena u zatvorenom, krajnje je vreme da se fokusiramo na taj prostor u kojem smo. Jer, što se prijatnije osećamo unutra, celo naše biće će se lepše osećati.

Inače, povezanost psihologije i enterijera nije ništa novo u istoriji čovečanstva, iako se u poslednje dve godine govori više o tome nego inače – pandemija nas je jednostavno primorala da više budemo u našim domovima, nego na javnim mestima. I sve više ljudi, ali i dizajnera enterijera je počelo da se okreće konceptima unutrašnjeg prostora koji se vrlo često pozivaju na prošlost, tradiciju i nasleđe.

Recimo, tradicionalni indijski sistem arhitekture – Vastu Shastra, kao i Feng Shui, kineska tradicionalna umetnost-filozofija kombinovanja zgrada, objekata i prostora tako da stvore idealne uslove za život, su čini se danas popularniji nego ikada pre.

Razlog je jednostavan – ljudi su se uželeli prirode i odlučili da joj se vrate.

A ima li boljeg načina nego biti okružen skladom i harmonijom u toku svih dnevnih aktivnosti – od jela i spavanja, pa do fizičkog i mentalnog rada, kao i druženja?

Rađena su brojna naučna istraživanja o povezanosti dizajna enterijera i emocija koje isti pobuđuje u ljudima kada se nađu o određenom prostoru. Recimo, 2019. je Institut John Hopkins Univesity School of Medicine’s Brain Science održao izložbu pod nazivom „Prostor i Biće“ (Space and Being).

Posetioci su nosili trake oko ručnih zglobova koje su merile njihove psihološke reakcije dok su prolazili kroz 3 različite sobe. Naravno, dobijeni rezultati su samo potvrdili činjenicu da se u ljudima javljaju emocije najrazličitijih vrsta i intenziteta u zavisnosti od toga da li im se ambijent dopada, plaši ih, uznemirava, itd.

Najvažniji aspekti prilikom uređenja prostora u cilju poboljšanja zdravlja

Mnogi od vas sigurno misle da su estetski momenat, kolorit, odgovarajući nameštaj, i možda pravilno osvetljenje najbitniji elementi o kojima treba voditi računa prilikom uređenja unutrašnjeg prostora.

Niste se prevarili niti rekli išta pogrešno. Naprotiv, sve ovo je tačno.

Ali ne i dovoljno.

Navešću vam jedan primer iz ličnog iskustva. Dešavalo mi se više puta kada klijent treba da definiše prostor koji želi da mu dizajniram ili redizajniram, da smatra da je dovoljno samo da mi pošalje fotografiju sadašnjeg stanja i par fotografija onoga što bi želeo.

To bi „pilo vodu“ da sam ja krojačica i treba da sašijem haljinu. Šta mi je potrebno u tom slučaju? Mere, materijal i model. I to je to.

Međutim, enterijer je mnogo više od haljine koju ćete nositi jedno veče ili par puta u toku godine. U enterijeru se dešava život.

I kada klijent dobije upitnik, podpitanja, i mogućnost da kaže/napiše/objasni sve neophodno vezano za prostor kojim je potrebno pozabaviti se, nastane muk. Ili reakcija „Ne verujem u upitnike.“ Pa ni ja, ako ih nađem na nekom Fun sajtu ili one upitnik-testove „Koji ste tip ličnosti“.

Upitnik koji dizajner enterijera šalje svom klijentu tiče se budućeg prostora u kojem on i njegova porodica treba da provode svaki dan. Znači, poenta je saznati: klijentove navike (kao i ostalih članova porodice), aktivnosti, estetski ukus, gde najčešće voli da sedi, da li voli prirodnu svetlost ili više naginje veštačkom, da li želi da oseti mir i harmoniju, ili nalet energije i adrenalina kada uđe u prostor…

Sve su to pitanja na koje se dobija odgovor kada vas ja pitam, a vi odgovarate. I uglavnom vi pričate, a ja slušam. I zapitkujem ako mi je nešto nejasno ili mi je potrebno dodatno objašnjenje.

Jer, ako želimo prostor u kom ćete se osećati ne ok, nego tako da vas obuzme milina kada pomislite na njega, a savršena sreća i spokoj dok ste u njemu, onda se treba fokusirati na sledeće elemente:

· Funkcija

· Uredan prostor

· Prostranost

· Balans i konzistenstnost

· Prirodno svetlo

· Boja

· Oblici

· Biljke i cveće

· Izbegavanje plavog svetla

· Prirodni elementi i dizajn inspirisan prirodom

Funkcija u enterijeru

„What separates design from art is that design is meant to be functional“ – Cameron Moll.

E sad, ako mislite da je funkcija bitnija od estetike, i nije baš tako. Mnogi dizajneri enterijera smatraju da je potrebno da između njih vlada balans. Ali, ako biste baš morali da birate između prostora koji je lep, ali totalno nefunkcionalan, i onog koji je savršeno funkcionalan, ali i nije baš nešto za šta biste rekli WOW, šta biste odabrali?

Pa naravno, ovo drugo. Jer nam je negde bitnije da je dnevna soba ono što treba da bude – mesto gde se okuplja porodica, gde se ljudi druže, ćaskaju, gledaju TV skupa, odmaraju, čitaju… a ne prostor prenatrpan svim i svačim tako da ne možete da se okrenete, a kamoli da se provučete između dva komada nameštaja.

To me je podsetilo na stan u koji smo se uselili pre nekoliko godina. U njemu je pre nas živela jedna bakica, i naravno, nakon useljenja smo ga prilagodili našim potrebama. Ali još dok smo ga gledali pre useljenja, odmah mi je upalo u oči gomila tepiščića svuda po stanu – različitih oblika i tekstura, kao i bezbroj stočića koji su svuda stajali. Pa i nasred prolaznog dela. I pitala sam se – zašto je to tako?

Okej, ona je živela sama. Nije imala potrebu ni da trči (kao naših dvoje dece koji se ne smiruju), niti da se preterano šeta iz jednog dela stana u drugi. Imala je problem sa kretanjem, koristila je štap. Negde pretpostavljam da su možda i ti stočići bili neka vrsta, ako ne realnog mogućeg oslonca ako zatreba, onda neka psihopomoć – kao, tu je, za ne daj bože.

Sve u svemu, za porodicu, tako nasumično postavljene stvari kao prepreke, nisu rešenje, naravno. Za nju jednu, možda to i nije bio toliki problem. Ali, priča o uređenju enterijera za starije ili one koje imaju bilo kakav hendikep je posebna priča. Tu ima bezbroj faktora o kojima treba voditi računa. Zato dizajneri i traže, pre bilo kakve razrade projekta, broj ukućana i pojašnjenje njihovih dnevnih aktivnosti.

Još jedan momenat o kom posebno treba voditi računa su manji prostori. Veština je iskoristiti ih tako da budu multifunkcionalni i fleksibilni. U zavisnosti od toga kako se postavi koji element (nameštaj, osvetljenje, položaj stola ili sofe, električnih uređaja), zavisiće i vaša produktivnost, motivacija kao i sveopšte blagostanje u tom prostoru.

Uredan prostor znači manje glavobolje i stresa

„Clutter is not just the stuff on your floor – it’s anything that stands between you and the life you want to be living.“ – Peter Walsh.

Znate li da su naučna istraživanja dokazala da nivo stresa koje žene doživljavaju u kući kada vide krš, haos i nered (učinjen od strane dece, supružnika, kućnih ljubimaca…) može da se meri sa jačinom post-traumatskog stresnog poremećaja. To je, u stvari, produženi odgovor na stresni događaj. Tako, na primer, žene koje su učestvovale u eksperimentu i opisale svoje domove kao neuredne, imale su povećan nivo kortizola i izraženije depresivno raspoloženje u toku dana.

Opet, ne treba generalizovati – žene uredne, muškarci neuredni. Možemo postaviti i obrnuto. Nije poenta u polovima, već u tome šta hroničan nered i haos u enterijeru stvara u čoveku. Isto tako haotično stanje koje vremenom može da postane nepodnošljivo.

Zato je potrebno konsultovati se sa dizajnerom oko rešenja. Bolji dizajn vašeg prostora, znači i bolji svakodnevni život.

Prostranost je okidač za kreativnost

„Empty the space before you re-arrange/redecorate. Let the room breathe. Start fresh. Build slowly“ – Kate Schelter.

Naravno, naučnici su se bavili i ovom temom!

Navodno, ljudi su mnogo vredniji i kreativniji u sobama sa višim plafonima, gde se ujedno i njihovo raspoloženje popravlja. Opet, nije vam za ovo, kao ni meni, bila potrebna nikakva naučna studija ili istraživanje koje će ono što smo znali samo potvrditi. Pogled koji lagano klizi ka gore bez prepreka, a pri tome nema ograničenja ni na podu, u smislu nekih viška delova – sve su to preduslovi da se u vama javi osećanje slobode, bezgraničnosti i lepote življenja.

Uklonite ono što vam smeta sa podne površine tako što ćete organizovati zidove kao skladišta – police ili plakare, nebitno je. Bitno je da shvatite da čist, prostran i funkcionalan prostor automatski znači i vaše bolje raspoloženje.

Kako postići ovo osećanje slobode i prostranosti (i u malom prostoru)?

Ispoštujte sledeće principe:

· Dobar raspored u sobi

· Odgovarajući nameštaj

· Prostori za odlaganje stvari su obavezni

· Kolorne šeme koje vam prijaju

· Organizacija

· Odgovarajuće osvetljenje

Balans i konzistentnost za mentalni mir

„Design is a constant challenge to balance comfort with luxe, the practical with the desirable“ – Donna Karan.

Uravnoteženost dizajna znači da svi elementi u prostoru deluju kao da su jedno. Pri tome to ne znači da svaki komad nameštaja treba da bude iste boje, oblika ili teksture, ali bi trebalo da prostori međusobno liče. Na primer, kada prelazite iz dnevne sobe u spavaću, ne bi trebalo da izgleda kao da izlazak iz jednog ambijenta znači ulazak u nešto sasvim novo i drugačije. Ta tranzicija treba da teče i da bude jednostavna. Na taj način dom izgleda izbalansirano i uravnoteženo.

Uravnoteženost je izrazito važna za prvi utisak. A složićete se, on je i najvažniji. Kako doživite prostor odmah, pri ulasku, takav ćete osećaj i nositi sve vreme u grudima i stomaku. Naime, kako geštalt psihologija kaže, naše oči su te koje su pravi radoznalci – neprestano upijaju novine i traže nove informacije. Međutim, mozak sve vreme pokušava da prepozna u svemu neki šablon i obrazac i zato sve svodi na najjednostavnije i prepoznatljivo.

Ako se rukovodite harmonijom i jedinstvom prilikom uređenja enterijera, sa sve ciljem stvaranja kohezije, dobićete prostor koji će biti pitak, vazdušast, topao i u kojem se svako oseća dobrodošlim.

Prirodno svetlo utiče itekako na kvalitet života

„A room is not a room without natural light“ – Louis Kahn.

Bez svetlosti nema ni života. Ako provodite dosta vremena napolju, znate koliko je bitno sunce i dnevna svetlost. Isto tako i znate koliko se lepo i zadovoljno osećate nakon aktivnog dana negde u prirodi.

Jer, prirodna svetlost je preduslov za sreću, kao i lek protiv depresije. I to ne samo u vašem privatnom domu, već podjednako i na poslu. Na primer, komercijalni poslovi gde je akcenat na prodaji, daju mnogo bolje rezultate ako se odvijaju u osunčanom i svetlom okruženju.

Sa druge strane, pak, ako ste na radnom mestu neprestano izloženi veštačkom osvetljenju, možete ubrzo osetiti manjak energije, ili imati probleme sa spavanjem.

Prave boje leče

„Beige is atmosphere. It’s bisque, it’s ivory, it’s cream, it’s stone, it’s toast, it’s capuccino. It’s well, it’s magic“ – Albert Hadley.

Jeste li čuli za hromoterapiju? Terapija bojom (kolorna medicina) je nešto što nije novina. Postoji poodavno – podjednako je stara kao i klasična medicina. Neka istraživanja ukazuju na to da postoji veza između određenih boja i delova tela. Čuli ste sigurno za sedam čakri u ljudskom telu. Svaka od njih se uvek predstavlja drugom bojom. Na primer, krunska čakra (na vrhu glave) se predstavlja kao roze. Ispod nje je ljubičasta. Grlena čakra je plave boje, itd.

Šta vam to govori? Da određena boja ima najbolji efekat na određeni deo tela. Opet, nije samo ni do efekta, već i do simbolizma. Ljubičasta je duhovna boja i povezuje se sa vremenom i prostorom u kosmosu. Iz tog razloga je ona simbol meditacije i spiritualnog.

Poznato je i da svaka boja ima svoje nijanse pri čemu svaka ima drugačiji efekat. Da li je svetlija ili tamnija nijansa zavisi od saturacije – tamnije imaju više u sebi sive ili crne. One manje zasićene imaju veću količinu bele, odnosno svetlosti u sebi. I te boje su jasnije i življe. Na primer, čista crvena se uglavnom povezuje sa stresom i anksioznošću, ali bledoroze boja, manje zasićena, predstavlja nijansu koja umiruje i opušta.

Smaragdnozelena se često uzima kao primer visoko zasićene boje, koja nije toliko intenzivna, a vrlo je energična. Ostavlja utisak životnosti i svežine.

(kraj 1. dela)