Category zdravienterijeri

Verovatno jedna od najbitnijih prostorija u domu, kada se radi o osvetljenju, jeste upravo kuhinja. Osim estetskog momenta, ovde je veoma bitan i čin spremanja hrane, ali i obedovanja, u trpezariji, odnosno za ostrvom/šankom.

Nebitno je li kuhinja mala prostorija, nezavisna, ili je u sklopu trpezarije, i/ili dnevne sobe, po pravilu, trebalo bi da poseduje jedno centralno osvetljenje ili više njih. Detalj koji se vrlo često zaboravi jeste svetlo ugrađeno u viseće ormare – LED svetla (u vidu trake ili reflektora) kako bi se osvetlila radna površina. A ako je kuhinja sa ostrvom, neophodno je osvetliti i taj deo. Znači, osvetljenje u enterijeru, a posebno u kuhinji i trpezariji, ipak je mnogo više od estetike i lepog izgleda.

Kako pravilno postaviti osvetljenje u kuhinji?

Najčešće je to putem šine sa reflektorima. Ako ste se pitali zašto baš ovaj način, odgovor je vrlo jednostavan – osvetljenje u kuhinji zahteva mobilnost i usmereno svetlo. A šinsko osvetljenje to omogućava – ugao je podesiv, a mogu se u isto vreme osvetliti i elementi i ostrvo, ili šta vam je već potrebno tokom rada. Ovo je posebno lako izvodivo ako sami pravite elemente prema standardnim merama kuhinje, jer ćete u tom slučaju sve najlakše prilagoditi svojim potrebama.

Ukoliko u kuhinji postoji spušteni plafon, dobra opcija su i ugradne svetiljke, pošto daju ravnomerno osvetljenje. Međutim, ako imate skriveno svetlo u spuštenom plafonu, samo ono vam neće biti dovoljno. U tom slučaju je bitno da imate i centralno.

Kada je u pitanju ostrvo ili šank, oni se osvetljavaju najčešće visilicama. Visina donje linije od poda je obično između 160 i 170cm.

Koliko lumena je potrebno u kuhinji?

Prilikom planiranja enterijera, za optimalno osvetljenu kuhinju, standardne preporuke stručnjaka su:

• Opšta (ambijentalna) rasveta: Potrebno je oko 300 do 400 lumena po kvadratnom metru (lm/m²). Ovo služi za osnovno kretanje kroz prostor i prijatnu atmosferu.
• Radna rasveta (zona pripreme hrane): Iznad radnih površina, sudopera i šporeta, jačina svetlosti bi trebalo da bude znatno veća – između 700 i 800 lm/m². To se najčešće postiže LED trakama ispod elemenata ili usmerenim reflektorima.

Recimo, ako imate kuhinju od 10 m², biće vam potrebno:

1. Ukupno oko 3.000–4.000 lumena za opšte osvetljenje (npr. plafonjera ili ugradne svetiljke).
2. Dodatnih 700–800 lumena po metru dužnom iznad radne ploče kako bi priprema hrane bila bezbedna i pregledna.

Zašto je ovo, zapravo, jako bitno?
Jer finalni osećaj utiče i boja svetla. Za kuhinje se preporučuje neutralno bela (4000K) pošto najbolje verno prikazuje boje namirnica (recimo, da vam hrana ne bude siva, plavičasta ili zelenkasta, pa ne znate na kraju je li zdrava ili ne), dok je toplo bela (3000K) bolja za trpezarijski deo.

Dekorativno osvetljenje u kuhinji

Ako vaši gornji elementi ne idu skroz do plafona, poželjno je da postavite svetla iznad njih, i dobićete lepu atmosferu. U slučaju da su vam viseći elementi od stakla, osvetlite ih iznutra. Vrlo lepo deluje ako unutra imate kristalne čaše ili staklo u boji.

Svetla možete postaviti i ispod radne ploče, s tim što tada morate voditi računa da se vrata ormarića nesmetano otvaraju.

Ako ugrađujete svetla u donjem delu kuhinje, odnosno u donju soklu, tu se najčešće rade okrugla ili četvrtasta svetla. A ako vam se dopada varijanta svetla ispod ostrva, onda je LED traka primarna opcija.

Kako pravilno postaviti osvetljenje u trpezariji?

Postoje dizajneri enterijera koji smatraju da je u trpezariji poenta na prigušenom, difuznom svetlu, jer se tu obeduje i uživa, pa bi i atmosfera trebalo da bude takva – opuštena i prijatna. Opet, drugi veruju da je jako važno da znamo i vidimo šta jedemo, te je jasno, čisto i usmereno svetlo ka stolu najvažnije.

Kako biste rešili ovu dilemu na najbolji mogući način, moja je preporuka da kombinujete više vrsta osvetljenja i da ga koristite po želji, potrebi ili raspoloženju.

Možete postaviti luster iznad stola, ali pri tome vodite računa o njegovoj veličini kao i visini na koju se postavlja. Meni sad prolazi kroz glavu moj luster u kuhinji kad sam bila mala, a verujem da se i još vas dosta seća ovakvih lustera – oni što su bili na razvlačenje, tj. mogli ste da ih podešavate kako vam paše. Sad kad mislim o tome, to je bila super stvar 🙂

Elem, kad postavljate luster iznad stola, njegova donja ivica iznad stola treba da bude između 76 i 96cm. A veličina je važna jer ako je širi od stola, onda će ljudi udarati glavama prilikom sedanja i ustajanja.

Preporuka je i da postavite visilice iznad stola, ili nekoliko njih, pošto daju kvalitetno osvetljenje stola.

Kao dopunsko osvetljenje koristite zidne ili stone lampe koje će vam biti od velike pomoći kada poželite ambijentalno osvetljenje.

Postoji li dekorativno osvetljenje i u trpezariji?

Naravno! Ovde se tek možete igrati kako vam je volja!

Pošto su trpezarije najčešće prostorije gde, osim stola za obedovanje, stoje i kredenci, bifei i komode, stone lampe na njima su uvek pun pogodak.

Ako imate neki zid u trpezarijskom prostoru koji je praznjikav, možete na njemu napraviti lepu galeriju slika i postaviti osvetljenje sa zida ili plafona u vidu zidnih lampi koje će baš taj zid posebno naglasiti.

Neko se može odlučiti i za podnu lampu, posebno ako su tu mali otomani, klupice ili udobne stolice za odmor, pijenje kafe ili čituckanje 🙂 Ili jednostavno kao estetski momenat. Deluje fenomenalno! Uvek je dobar potez kombinovati lepo i korisno u enterijeru, kad god je to izvodivo.

Da li je potrebno da se osvetljenje u kuhinji i trpezariji slaže?

Činjenica je da ne morate da tragate za izgledom svetiljki koje će perfektno da se slažu, kao i da koristite identične na primer u dnevnoj sobi i trpezariji, ako je open space u pitanju, ali ono što je poželjno jeste da svetlosna tela dele slične karakteristike.

Gledajte da uparite izgled, boju, materijale, stil ili druge detalje. Najvažnije je da ne miksujete toplo i hladno svetlo, posebno ako je otvoreni koncept u pitanju. Najidealnije je da vam, recimo, topla svetla budu u čitavom stanu, a hladna i bela svetla koristite samo kada je u pitanju zadato osvetljenje – na primer, u vašoj radnoj sobi ili kutku za čitanje, ili iznad radne površine u kuhinji.

Evo kratkog obrazloženja zašto biranje identičnih svetiljki može da bude dosadno. Najčešće se u ulaznom delu, ako prostor to dozvoljava, koristi neki upečatljiv luster koji će biti ujedno i fokalna tačka u tom prostoru. Čim gosti uđu, ovo će ih impresionirati. Međutim, ako se isti luster ponovi u dnevnom boravku ili trpezariji, postignuti efekat značajno gubi na snazi. Jednostavno će ushićenje splasnuti.

Bitan je tok kao i celina. Znači, ako ste krenuli od modernijih koncepata, onda bi trebalo i da tu nit provlačite kroz ceo ambijent. Istina, neki kristalni luster u velikom kupatilu ili ulaznom delu, je dozvoljen da malo „protrese“ ambijent i unese faktor iznenađenja i energiju. Ali nikako nemojte mešati industrijski, mediteranski, minimalistički i rustični… znate šta hoću da kažem. Stvoriće se nepotrebna konfuzija.

Zapamtite, pravilo je da nema pravila. Odnosno, za svako pravilo postoji i izuzetak. A taj izuzetak ste baš vi i vaše potrebe! Jer, hteli mi to da priznamo ili ne, osvetljenje je primarni kvalitet svakog prostora.

Zato, svaku prostoriju prilagodite sebi, od boje, materijala, teksture, dekora, pa i osvetljenja. Isto je i sa kuhinjom i trpezarijom 😉 A ako upravo planirate samo kuhinju ili trpezariju, onda bi mini projekti mogli da vam sada budu izuzeno zanimljiva opcija.

Planiranje osvetljenja treba raditi pre izvođenja instalacija. Ako niste sigurni gde da postavite izvode i prekidače, to je deo e-dizajn procesa.

_{(Izvor fotografija: Pinterest)}

Kada dođe do dizajna enterijera za stan, mnogi vole drvene površine. Zašto? Razlozi su jednostavni, i veoma očigledni.

Pre svega, drvo je prirodni materijal. Najprirodniji i jedan od najčešćih na koji nailazimo svuda oko nas. Više o ulozi prirodnih materijala u stvaranju toplog i zdravog prostora pročitajte u tekstu o prirodnim materijalima u enterijeru. Iako je po svojoj prirodi i izgledu topao materijal, i vrste drveta mogu biti i hladnije i toplije. A svako drvo ima svoju specifičnu boju, teksturu, šaru, pa i podton/podnijansu, za koju će se ispostaviti da je veoma bitna kada razmišljate o različitim drvenim površinama ili elementima.

Opet, retko ko je u mogućnosti da, kada krene sa opremanjem i uređenjem stana, da odmah sav nameštaj kupi odjednom i da nađe sve identične drvene komade. Prvo, što je opremanje kompletnog prostora uz ograničen budžet finansijski neizvodivo, a drugo, retko ćete pronaći u istoj radnji baš sve komade sa drvenom oplatom, intarzijama ili u celosti da su od drveta, a da je pri tome boja i tekstura identična.

Ako krenemo od poda, najčešće je od drveta. Uglavnom smo skloni da se opredeljejujemo za parket, kao vrstu prijatne i organske podne površine, a koja može biti svetlija, žuća, crvenkastija, tamnija ili pak da ima sivu nijansu. I onda se postavlja logično pitanje (ili više njih, koji nadolaze kao roj pčela): koje boje da bude plakar? Ili drvene letvice? Ili čitava oplata na zidu? A klub sto? Trpezarijski sto?

A ako se odlučite da sve miksujete u istom tonu, to će definitivno biti monotono i jednolično.

Da, kad se ovako krene, baš dođe do konfuzije. Srećom, postoje neka univerzalna pravila i principi koji će vam olakšati glavolomku ovog tipa. Pa, hajmo redom!

Odaberite dominantni ton drveta u enterijeru

Ako je pod drveni, onda je, definitivno, on najveća i preovlađujuća površina. Tako da bi on trebalo da vam bude vodič za ostalo. Ako nemate drveni pod, onda odaberite neki najveći komad nameštaja od drveta, poput trpezarijskog stola, kabineta ili plakara. Ono što ume da bude nezgodno jeste situacija koja može da se desi – da vam se ne dopadne dominantni ton koji posedujete. Ako niste u situaciji da ga promenite, najbolje je da ga prihvatite. Ali ne brinite, u zavisnosti od toga koje boje je vaša dominantna drvena površina, i koje podtonove u sebi još sadrži, nećete morati čitav prostor da kombinujete na način koji vam baš i ne prija.

Neka se podtonovi slažu

Ovde dolazimo do priče o toplini, hladnoći ili neutralnosti drveta. Vrste drveta sa toplim podtonovima/nijansama imaju žućkast, crvenkast ili braonkast ton. Hladnije su sivkaste, dok kod neutralnih preovladava bež nijansa.

Sada već verovatno i sami nazirete mogućnosti kombinovanja.

Ako toplije nijanse preovladavaju, možete uvek ubaciti neku toplu boju drveta koja se slaže sa vašim podtonom glavne drvene površine. Naravno, niko ne može da vam zabrani da kombinujete hladnije i toplije tonove, ali je činjenica da će vam za ovu vrstu kombinovanja trebati mnogo vremena i živaca da postignete skladan i harmoničan izgled celine.

Recimo, ako radite kuhinju po meri, najpre ćete morati povesti računa o tačnim dimenzijama kuhinje, a zatim i o njenom izgledu. Drveni frontovi u kuhinji su uvek dobar izbor, daju toplinu. Ali ako vam cela kuhinja, i gornji i donji elementi, bude u identičnom tonu, može delovati jednolično. Zato, nije loše razmisliti da donji elementi, recimo, budu u tamnijoj nijansi drveta, gornji u svetlijoj. Ali neka budu obe ili tople, ili obe hladne.

Eksperimentisanje sa neutralnim tonovima je dobrodošlo. Uz njih idu i toplije i hladnije nijanse. Tu ne možete pogrešiti.

Na primer, orah se smatra najsvestranijim drvetom, jer zbog svojih ljubičastih nijansi podjednako se lepo slaže i sa toplim i hladnim tonovima. Sve dok su podtonovi dosledni i slažu se, slobodno mešajte i svetlo i tamno drvo, kao i različite završnice i teksture.

Unesite dinamiku u prostor drvenim površinama u enterijeru

Imate, recimo, istu boju i podtonove poda, ali i trpezarijskog stola. Posmatrajući ih skupa, utapaju se jedno u drugo i sto, koliko god da je lep, ne može da dođe do izražaja. Koje je rešenje? Ubaciti neki odgovarajući tepih ispod stola je savršen način da unesete živost i da razbijete jednoličnost. Isto tako, ako imate dosta drveta u prostoru, uvek možete ubaciti još neke prirodne materijale u enterijer i da date novu dimenziju ambijentu.

Princip ravnomernog širenja

Kada dekorišete sobu različitim drvenim površinama, ali sličnim u svojim podtonovima, uvek imajte na umu da je bitno da se drvena nijansa nađe svuda u sobi, a da ne bude skoncentrisana samo na jednom mestu. Na primer, ako imate plakar od svetlog drveta na jednoj strani sobe, i ta nijansa drveta se nalazi samo tu, nećete dobiti celokupan utisak kakav treba da bude. Delovaće asimetrično i neujednačeno.

Ako nemate nešto od nameštaja što bi moglo da ima u svom sastavu slično drvo, uvek možete odabrati adekvatne drvene ramove koji će napraviti savršen balans sa ostatkom prostora. Iako je potrebno malo veštine za ovz vrstu usklađenosti, odabir prave palete boja je ključan kako biste se osećali prijatno u ambijentu.

Koliko tonova drveta u prostoru je poželjno?

Ako želite da celina bude celina, preporuka je najviše dve do tri nijanse drveta da se inkorporira u enterijer. Recimo, ako imate svetlije, tople podove, ali tamnije, tople tonove drveta za stolice, gledaćete da svaku boju/ili ton barem još jednom ponovite u prostoriji.

Dodajte malo bele

Ponekada mnogo miksovanja različitih drvenih nijansi i površina može delovati haotično. Ovo jenostavno možete izbalansirati unosom određene doze bele boje – bilo tako što ćete obojiti neke drvene komade u belo, ili ćete ubaciti neke bele komade nameštaja. Ako je pod najveći problem, pronađite veliki beli tepih i tako rešite problem. A možete se odvažiti i na izbeljivanje poda, ako će vam ova opcija više prijati.

MIX starog i novog drveta – da ili ne?

Ako ste bili nekada u prilici da postavite jedno pored drugoga različite vrste drvenih komada nameštaja, i pri tome mislim neki stariji, nasleđeni komad, pored znatno mlađe, primetili ste da je ono što daje draž upravo kontrast između njih. Naglašavanje u prostoru, tu i tamo, različitosti, u strukturi, izgledu i završnici, delovaće kao namerno insistiranje na šiku, rustici i tradicionalnijem prizvuku.

Nije svejedno kakva je šara drveta u enterijeru

Sitnije šare ili one krupnije, poput plamena i talasa? Sve zavisi kakav osećaj želite da postignete. Vrsta drveta sa otvorenijom i izrazitijom teksturom je ekspresivnija i poseduje karakter, često se nalazi u rustičnijim enterijerima. Zato je poželjno da ekspresivnu teksturu jedne vrste zadržite kroz čitav prostor, ako je moguće. Ako ubacite drugu vrstu drveta, isto tako naglašenu i upečatljivu, sve bi moglo da se pretvori u nategnut izgled, gde se ne može utvrditi sa sigurnošću na kojoj površini i teksturi treba da je naglasak.

Bilo da imate malo drvenih površina u svom stanu ili kući, ili ste pak, ljubitelj prirodnih materijala i posebno drveta, nije svejedno kako ćete ih organizovati i međusobno iskombinovati. U principu, ne valja ni previše ni premalo. Pronaći balans je nekako najjednostavnije reći, ali najčšeće je najteže ga i postići u praksi. Pokušavajte i eksperimentišite sve dok ne nađete svoj magičan spoj koji će vaš enterijer učiniti oazom mentalnog mira i spokoja.

Ovaj tekst vam pomaže da razumete osnove, ali svaki prostor je drugačiji zbog osvetljenja. Ako želite da ja ‘hirurški’ precizno uklopim vaše tonove, pogledajte moju ponudu za Mini projekte.

Kako je sve promenljivo u uređenju prostora, počevši od stila pa do različitih ideologija, tako se menjaju i mere i dimenzije u enterijeru. Menjaju se jer se nameštaj prilagođava potrebama čoveka. To i jeste suština svakog prostora za život i delanje. Recimo, visina stolica (trpezarijskih) je ranije bila 42-43cm, danas je optimalna 45cm. Što ne znači da nećete u svoj prostor uneti i one više, ako ste i sami visoki.

U ovom tekstu pronaći ćete standardne dimenzije kuhinjskih elemenata: visinu radne ploče, razmak između elemenata, visinu rerne, dimenzije ostrva i šanka, kao i minimalne udaljenosti potrebne za bezbedno i komforno korišćenje kuhinje.

Odgovarajuće mere u kuhinju nisu samo stvar standarda, već i komfora

Najbolje je da vam u kuhinji sve bude nadohvat ruke – zato mere u kuhinji ne smete uzeti zdravo za gotovo

Mnogi će reći: „Ma nije mi to toliko bitno, pošto ionako malo vremena provodim u kuhinji – slabo kuvam, a još slabije perem sudove, jer hvala Bogu, imam sudomašinu.“

Da, ima u ovome i neke istine, ali bez obzira na to da li ili ne koristite kuhinju u njenom punom kapacitetu, uvek će biti momenata kada:

• Će vam doći gosti i poželećete da ih nečim poslužite – pa makar to bila i samo kafa
• Će vam se jesti salata ili brzi sendvič – moraćete da upotrebite dobar deo kuhinje i elemenata za to 🙂
• Deca će vam zatražiti brzi kolač, ili sladoled iz zamrzivača… Nemate decu? Možda je kućni ljubimac gladan, i verujem da zalihe hrane za njega držite negde u kuhinji ili barem blizu nje…
• Ćete morati da operete i neke sudove na ruke, danas dosta toga i ne ide u sudomašinu, ne preporučuje se kako se ne bi oštetio kristal ili teflon
• Nabrajajte sami dalje, verujem da ima dosta situacija kojih ste se i sami setili…

Savršeno čista, uredna i netaknuta kuhinja – mit ili istina?

Ljudi najčešće pitaju za visinu radne površine (pulta, ploče) – koja je optimalna i da li je prilagodljiva njihovoj visini?

Naravno! To je osnovni zadatak koji svaka praktična i upotrebljiva radna površina treba da ispuni: da bude laka za korišćenje i da se vi osećate lagodno i uodobno u toku spremanja ili seckanja hrane.

Neka optimalna visina je 90cm, ali je svakako promenljiva u zavisnosti od vaših potreba. Na primer, osobi od 190cm idealna će biti visina 92cm, a osobi od 155cm – 89cm. Opet, ima osoba kojima treba viša površina i od ovih, zbog, recimo, problema sa kičmom, ili bolova u rukama, i sl. Tada se elementi prilagođavaju njihovim potrebama.

Najbolje je da sami utvrdite na kojoj visini vam je najudobnije da radite kuhinjske poslove

Kako vi da odredite optimalnu visinu radne površine za sebe?

Kada stojite uspravno sa savijenom rukom u laktu, izmerite rastojanje od poda do vrha lakta. Od toga treba da oduzmete 10-15cm i dobijeni rezultat je vaša optimalna mera.

Najvažnije mere u kuhinji

Što se tiče kuhinjske radne površine, to smo već rekli da varira u zavisnosti od vaše visine – oko 90 cm, 2cm više ili niže.

Navodno, ploča za kuvanje je dobro da bude 10-15cm niža od radne površine, ali ja smatram da je to sve stvar ličnog izbora. Meni, recimo, pošto sam visoka, ne odgovara ništa da bude niže, tačnije da mi bude ispod visine kukova.

Sudopera ili ploča za kuvanje su česti na ostrvu, i mogu da budu veoma praktični jer vam uspešno rešavaju put kretanja u kuhinji – trougao: šporet, frižider, sudopera

U visini očiju ili ramena bi trebalo da se nalaze najčešće korišćene stvari u kuhinji – začini, sudovi, tanjiri, hrana, uređaji, itd. I rerna bi trebalo da je u visini ramena – smatra se da je to idealna visina za rernu, da nema savijanja i saginjanja. Uz to, mnogo je bezbednije i sigurnije ako imate malu decu.

Podignite rernu i mikrotalasnu na viši nivo – lakše ćete rukovati njima

Vodite računa o stopalima – da ne udaraju o donje elemente. Zato je bitan sokl koji je najčešće između 10 i 20cm visok, a uvučen 8-10cm, prema nekim standardnim merama i dimenzijama u kuhinji. Takođe, ako više volite, možete donje elemente postaviti i na nogice, pa da bude slobodan prostor ispod. Ali, meni lično, to se ne dopada, jer se tu najčešće uvlači prljavština, ostaci hrane i stalno mora i taj deo da se čisti i briše.

Sokl ili nogice na donjim elementima – odlučite sami šta vam je praktičnije

Kada smo već kod donjih kuhinjskih elemenata, oni ne bi trebalo da su niži od 85cm (tu je uključena i radna ploča), dok vertikalni elementi – visoki plakari za aparate – između 200 i 250cm.

Kada kupujete šporet ili sudomašinu, kao i sudopere, neki najčešći modul je 60x60cm.

Ako imate u kuhinji šank ili ostrvo, najčešća visina šanka je između 95 i 105 cm, a dužine oko 110cm. Ako se na njemu obeduje, minimalna širina je 60cm. Ako ima još i fioke, prostor za odlaganje, potrebno je dodati između 30 i 60cm na dubinu. Debljina radne površine je ovde najčešće oko 4cm. Barske stolice su kod standradne visine šanka 65cm, a računajte po stolici 60cm prostora za šank. Tako da ako planirate dve stolice, šank treba da je 120cm dužine, ako biste 3 stolice, onda 180cm, itd.

(Ilustracija preuzeta sa neta)

Često se na ostrvu može naći sudopera ili šporet, udaljenost između ostrva i ostalih kuhinjskih elemenata bi trebalo da je oko 100cm – bitno je da povedete računa o minimalnim i optimalnim razmacima zarad sopstvenog komfora i bezbednosti.

Sudopera ili ploča za kuvanje su česti na ostrvu, i mogu da budu veoma praktični jer vam uspešno rešavaju put kretanja u kuhinji – trougao: šporet, frižider, sudopera

Kada postavljate gornje elemente – tzv, viseće, razmak između donje ivice gornjeg elementa i radne ploče treba da je između 40 i 65cm, a dubina ovih gornjih plakara je obično oko 30cm, zbog preglednosti.

Još nešto o čemu bi trebalo da povedete računa kada je u pitanju funkcionalan raspored nameštaja, jeste razmak između šporeta i nape/aspiratora: ako je šporet na plin, razmak treba da je 65cm. Ako su u pitanju indukcijske ploče ili električni šporet, razmak je 55cm.

Kuhinja je mesto gde se provodi dosta vremena, zato učinite da vam bude prijatno i komforno

Najčešće greške koje se prave kod dimenzija kuhinje

Kako biste se osećali prijatno u svojoj kuhinji, a ne kao u najužoj ulici na svetu, bitno je povedete računa o sledećim potencijalnim greškama, koje često promaknu i potkradu se kada već bude sve instalirano i opremljeno:

• preuzak prolaz između elemenata
• premali šank za broj stolica
• preniska napa kod gasnog šporeta
• neprilagođena visina radne ploče

Ako ne možete da se normalno sagnete da uzmete nešto iz donjih elemenata, a da pri tome ne udarite u nešto, trebalo bi da porazmislite o prilagođavanju dimenzija elemenata

Završna reč

Pravila su tu da bi se poštovala, ali i da se krše, kako ja često volim da kažem 😃 Naravno, sve što mora da bude, znači kada su ti neki detalji u vezi sa strujom ili plinom, kao što je napomenuto u vezi sa razdaljinom između šporeta i nape, to bi svakako trebalo da ispoštujete. Baš kao i mimimalnu dužinu i širinu ostrva/šanka, ako vam služi za obroke.

Ali detalje, poput visine, širine i dubine elemenata bi trebalo da sami određujete, prema svojim merilima i potrebama. Jer, nema ništa gore kada glavom udarate u neki element ili laktovima lupate oko sebe, u frižider ili zid, jer je sudopera skučena ili „uglavljena“ između elemenata.

I ne zaboravite, podjednako bitno je i osvetljenje u kuhinji. Trebalo bi da bude belo, jasno, i da vam lepo osvetljava radnu površinu, a i da ga imate unutar plakara, ili kvalitetno šinsko za usmeravanje po potrebi.

Sve ove mere su osnova, ali vaša kuhinja treba da prati vaš ritam, a ne neki prosek iz priručnika. Upravo na tom principu radim sa svojim klijentima kroz e-dizajn – trenutno razvijam koncepte za više stambenih jedinica gde je svaki milimetar presudan za udobnost. Ako želite da preskočite nagađanje i dobijete kuhinju koja je projektovana baš za vas, moj proces e-dizajna spaja ergonomiju i vizuelni identitet u jedno.

Dijalog koji menja prostor (i život)

„Zašto si skinula tepih i još ga nisi vratila?“
„Razmišljam da ga možda i ne vraćam više…“

Tako je počeo razgovor između mene i mog supruga. Zapravo, to je bio razgovor između mene i mog prostora. Nešto mi više nije prijalo. Tepih je počeo da mi smeta, ne bukvalno, ne estetski, već osećajno. Kao da je pripadao staroj verziji mene. Onaj svetli, neutralni, neupadljivi komad postao je simbol onoga što sam prevazišla.

MALA ISTORIJA TEPIHA: Više od tkanine ispod stopala

Tepisi su prisutni više hiljada godina. Najstariji poznati je Pazyryk tepih iz 5. veka p.n.e. pronađen u Sibiru, savršeno očuvan u ledu. Kroz istoriju, tepisi su štitili od hladnoće, davali mekoću, ali i predstavljali status, umetnost, duhovnost.

U islamskim kulturama, prostirka za molitvu je svetinja. U nomadskim šatorima, tepisi su stvarali osećaj doma. A danas? Danas su tepisi često samo dekor ili filter za Instagram. I pitanje je: da li su nam još uvek potrebni?

FUNKCIJA ILI OSEĆAJ: Kada predmet postane šum

Tepih mi nije smetao godinama. Bio je tu. Zgodan, topao, mehak. Ali, kad sam se promenila ja, primetila sam da prostor više ne prate moje frekvencije. Taj tepih me gušio. I onda sam ga sklonila.

I gle Čuda – disanje prostora se promenilo. Više svetlosti. Više zvuka koraka. Više prisutnosti. Noge na podu bez filtera.

HOLISTIČKI POGLED: Prostor kao živo biće

U holističkom pristupu enterijeru, ne radi se o estetici. Radi se o tome da prostor postane tvoj unutrašnji pejzaž. Tepih može biti savršen izbor ako ti prija. Ali može biti i ostatak stare energije, kompromis, navika.

Prostor treba da bude tvoj saputnik, ne tvoj utešni objekat. Ako ti se telo uznemiri kad uđeš u dnevnu sobu, a nisi sigurna zašto, možda odgovor leži u detaljima: boji zida, slici, ili – tepihu.

ZAKLJUČAK: Počni od onoga što te žulja

Promene ne moraju biti velike. Ne moraju biti ni trajne. Ali treba da budu tvoje. Ako ti ne prija – menjaj. Počni od prvog pogleda kad uđeš u sobu. Od onoga što ti je najviše na oku. Od onoga što ti ne prija, a do juče je bio neprimetan.

Jer, prostor je ogledalo. A kad menjaš prostor – menjaš i sebe. Na neki način, uz kompromis, spajaš lepo i korisno.

PS: Da li si ikada osetila da te neki predmet u prostoru više ne “podnosi”? Šta si prvo menjala kad si počela da menjaš sebe? Podeli u komentaru.

🌀 Ne znaš zašto ti više ne prija tvoj prostor?

Možda te ne guši boja zida, ni nedostatak svetlosti, ni tepih koji se svakog dana mrvi pod nogama. Možda te guši osećaj da si se ti promenio – a tvoj prostor nije stigao da te isprati.

Ako osećaš da tvoj dom više nije tvoj saveznik, već više kao tiho opterećenje… možda ti treba sagovornik koji ume da vidi šta ne funkcioniše, i da to pretoči u konkretne, vidljive promene.

Upravo to radimo zajedno u mojoj usluzi Prostor + Čovek – pažljivo sagledavamo tvoje trenutne potrebe, tvoje svakodnevne rutine, blokade i tišine u prostoru, i pronalazimo gde je zastala veza između tebe i doma.
Korak po korak, kreiramo prostor koji ne samo da ti se dopada – nego te prepoznaje.

🎯 Zakaži svoj prvi korak → OVDE

Jer kada prostor počne da diše s tobom – i ti dišeš slobodnije 😊

Postoje reči koje ne umemo da prevedemo, ali ih osetimo.
Lagom je jedna od njih.

U prevodu sa švedskog, lagom znači: “ni previše, ni premalo – taman.”
Ali u stvarnosti, to je mnogo više od jezika. To je filozofija, način života i pristup svakodnevici koji osvežava svojim jednostavnim, tihim balansom.

Odakle potiče Lagom?

Koreni reči „lagom“ vode još u vreme Vikinga.
Tada se podela hrane ili pića među članovima grupe dešavala „laget om“ – što znači „oko zajednice“ – i označavalo je uzimanje taman onoliko koliko ti pripada, da svi dobiju dovoljno.
Ta ideja o ravnoteži, umerenosti i zajedništvu ostala je urezana u švedsku kulturu i danas se ogleda u svemu: od uređenja doma, poslovne etike, do načina na koji provode svoje slobodno vreme.

Lagom i Hygge – rođaci sa severa

Ako ste već upoznati sa Hygge (danski koncept udobnosti i uživanja u malim stvarima), verovatno ćete prepoznati sličan osećaj u Lagomu.
Oba stila slave prisustvo, tišinu, prirodnost i autentičnost.

Ali postoji i razlika:

• Hygge je više emocionalan, fokusiran na atmosferu i trenutak: svetlucava sveća, debela čarapa, šolja kakaoa i knjiga u tišini.
• Lagom je racionalniji, balans između potreba i želja, estetike i funkcionalnosti, posla i odmora. Ne traži da stvoriš “osećaj čarolije”, već da uspostaviš dugotrajan balans.

Fika i Fredagsmys – male ritualne oaze

U švedskoj kulturi, Lagom se posebno ogleda i u malim, svakodnevnim ritualima kao što su fika i fredagsmys.

• Fika je mnogo više od kafe pauze. To je trenutak u toku dana kada se uspori, podeli vreme s drugima, uživa u slatkišu i razgovoru. Fika neguje zajedništvo i podseća na to da je pauza neophodna za balans, a ne luksuz.
• Fredagsmys ili „petak-miris“ je švedski ritual ugodnog petka kod kuće, kada se nakon radne nedelje porodica ili prijatelji okupljaju da zajedno gledaju filmove, jedu laganu hranu i uživaju u jednostavnim stvarima. To je lagom način da se proslavi završetak nedelje bez preterivanja, ali sa puno topline i zadovoljstva.

Lagom u enterijeru – stil i osećaj

Lagom enterijer prepoznaješ po tihoj estetici.
Nema viškova, nema ukrasa radi ukrasa. Sve ima svoje mesto i svoju funkciju, ali to ne znači sterilnost — već toplu umerenost.

Materijali:

• prirodno drvo (posebno svetli tonovi hrasta i breze)
• lan, pamuk, vuna
• keramika, reciklirano staklo
• bez plastike i nepotrebne galanterije

Boje:

• neutralne i prigušene: bež, siva, maslinasta, zemljani tonovi
• bela kao baza, akcenti u jednoj ili dve prirodne boje

Nameštaj:

• jednostavne forme
• multifunkcionalni komadi
• dovoljno prostora za kretanje i disanje

Rasveta:

• difuzna, meka, što prirodnija
• naglasak na dnevnoj svetlosti

Kako uneti Lagom u svoj dom?

1. Postavi pitanje: Da li mi ovo zaista treba?
2. Oslobodi prostor: Višak stvara nemir. Lagom ne voli gužvu.
3. Pronađi ritam: Neka tvoj dom odražava tvoj životni tok, ne haos.
4. Koristi ono što već imaš: Održivost je ključna vrednost Lagoma.
5. Stvori male rituale: Jutarnji čaj uz prozor, tišina bez telefona, miris biljke u uglu sobe…

Fun facts – Lagom u svakodnevici

• Šveđani čak imaju Lagom frižidere – organizovani po principu: vidiš sve, koristiš sve.
• Reč Lagom koristi se u skoro svakoj sferi: “lagom vreme”, “lagom kafa”, “lagom porcija”.
• IKEA je veliki promoter lagom principa – i kroz dizajn i kroz održivost.
• Švedske kancelarije često imaju “lagom pauze” – ni prekratke, ni preduge.
• Fika je proglašena jednim od najvažnijih aspekata švedskog mentalnog zdravlja i sreće.

---

Zaključak: Lagom kao nova osnova

U vremenu preterivanja i brzine, Lagom nas podseća da je dovoljno – dovoljno.
Ne moraš da poseduješ sve, da znaš sve, da uradiš sve.
Dovoljno je da budeš tu – prisutan, svestan, i u balansu.

Kao i svaki istinski stil života, Lagom počinje iznutra.
A tek onda se pretače u prostor oko nas.

Ako vam se dopada ideja o prostoru koji diše u skladu s vama, javite mi se da vam pošaljem besplatan vodič: Tvoj dom te poznaje – ali da li ga ti prepoznaješ? – mini vodič kroz energetski kod tvog prostora ☺️

Od korena do prostora: kako je nastao koncept Slow Design

Slow Design je produžetak poznatog pokreta Slow Food, koji je 1980-ih pokrenuo Carlo Petrini u Italiji — kao odgovor na „brzu hranu“ i ubrzani tempo života. Ideja je bila da se vrati poštovanje prema lokalnom, prirodnom, sezonskom i održivom — da se jede svesno, zdravije, sporije, sa više uživanja.

Ova filozofija se vrlo brzo prelila i na druge oblasti života: modu, dizajn, arhitekturu, čak i tehnologiju. Tako je rođen i Slow Design u enterijeru (početkom 2000-te) — pravac koji ne podrazumeva samo „sporiji“ dizajn već svesniji, smisleniji i dublji pristup stvaranju prostora u kojem živimo.

Šta je zapravo Slow Design?

To nije stil u estetskom smislu, već pristup. Koncept. Čitava filozofija. Poput hygge ili wabi-sabi ideologije. Slow Design je:

• etičan i održiv
• usmeren na čoveka i njegovo iskustvo
• prirodan i lokalno inspirisan
• nežan prema telu i čulima
• prozračan, topao, duhovno umirujuć

U Slow Designu nema žurbe. Nema trenda koji traje tri meseca. Postoji duboko poštovanje prema materijalu, procesu i korisniku.

Jedna od osnivačica ovog pristupa, Alastair Fuad-Luke, objavila je u svom manifestu da Slow Design “pomaže korisnicima da se povežu sa sobom, drugima i planetom kroz prostor u kojem borave.”

Karakteristike Slow Design enterijera

Prirodni materijali

• Drvo, kamen, glina, pamuk, lan
• Minimalno tretirani, često lokalni
• Nepravilnosti su dobrodošle — one pričaju priču

 Zemljane i tople boje

• Inspiracija dolazi iz prirode: pesak, maslina, terakota, nebo u suton
• Palete koje umiruju, a ne stimulišu

Ručno rađeni komadi

• Keramika, tepisi, nameštaj sa patinom
• Podržavaju se lokalni zanatlije i mala proizvodnja

Svesno raspoređen prostor

• Funkcionalnost bez prenatrpanosti
• Prostor koji podstiče prisutnost, disanje, kontakt

Višeslojno osvetljenje

• Prigušena svetla, sveće, lampe sa tkaninama ili staklom
• Dnevna svetlost ima posebno mesto

 Elementi koji pričaju priču

• Putne uspomene, nasleđeni predmeti, rukom rađene knjige
• Sve ima lični pečat i emotivnu vrednost

Slow Design vs Trenutni, trendi dizajn

Slow Design	Trendi dizajn
Bezvremenski	Sezonski
Ručno rađeno	Industrijski proizvedeno
Prirodni materijali	Veštačke alternative
Svesni odabiri	Impulsna kupovina
Podržava lokalno	Masovna proizvodnja
Fokus na osećaj i energiju	Fokus na izgled i efekat

Kako da uneseš Slow Design u svoj dom?

1. Pitaj se: kako želim da se osećam u ovom prostoru?
   Počni od osećaja, ne od Pinterest inspiracije.
   
2. Koristi manje, ali pažljivo birano.
   Svaki komad neka ima priču ili značenje.
   
3. Recikliraj, prenameni, kupuj second-hand.
   Stari kredenac može postati duša kuhinje.
   
4. Uključi biljke.
   Ne samo zbog lepote — već zbog žive energije i disanja.
   
5. Stvori kutke za tišinu i sporost.
   Mesto za čaj, meditaciju, pisanje.
   
6. Ne žuri.
   Slow Design nije “gotovo za vikend”. On raste s tobom.
   
   

Slow Design nije luksuz — to je mentalni, emocionalni i ekološki izbor. On vraća čoveka prostoru, a prostor čoveku. Ne treba ti mnogo da ga primeniš: samo malo više prisustva, nežnosti i pažnje.

U svetu koji viče — Slow Design ti šapuće.
U svetu koji juri — on te poziva da usporiš i osetiš. ☺️

Ako bi voleo/la da “uđeš” malo dublje u ovu tematiku, da saznaš kako tvoj prostor može da bude uvek tu za tebe, i ako si željan/na mira, tišine i prirode, kreirala sam vodič: “Slow Dizajn: Tihi odgovor na preglasan svet”

(Image credit: unsplash.com)

“Hooga? Hhiooguh? Heurgh? Nije važno kako odlučite da izgovorite reč hygge.

Da parafraziram jednog od najvećih filozofa našeg vremena — Vinnie-the-Pooh — kada su ga pitali kako se piše određena emocija, ‘Ne spelujete to, vi to osećate.’” (The Little Book of Hygge: Danish Secret to Happy Living, by Meik Wiking)

Ako vas ipak zanima, izgovara se kao: huuu-ga 🙂

Teško je definisati šta je to. To je i način razmišljanja i životni stil Danaca ali i Norvežana. Prvi put se ova reč pojavila u pisanim danskim izvorima u 19. veku, i potiče od norveške reči koja znači “blagostanje, sreća, dobrobit.”

Znate li da se Danci smatraju najsrećnijom nacijom u celoj Evropi? Tako je bar bilo zvanično 2017-te kada je Meik Wiking, koji je CEO Instituta za istraživanje sreće u Kopenhagenu, objavio svoju knjigu o Hygge konceptu. Vauuu! Ja kada sam pročitala ko je autor i čime se bavi (sam za sebe kaže da ima najbolji posao na svetu – proučava šta ljude čini srećnima), nisam mogla da zamislim postojanje takve ustanove. I pitala sam se sve vreme: koji su uslovi da bi neko bio zaposlen? Nasmejan sve vreme? Srećan non stop? Pozitivan, bez trunke negativnih emocija i misli…?

_{(Izvor: The Little Book of Hygge: Danish Secret to Happy Living, str. 66)}

Hahaha, i onda nastavih da čitam knjigu o Hygge dalje i naletim na priču o Dancima kao najsrećnijoj naciji u Evropi, i da se ova zemlja često među drugim narodima označava kao “utopija.” Aliii…. i oni se suočavaju sa svakodnevnim poteškoćama kao i druge zemlje. Međutim, razlika je u tome šta Danska radi konkretno i aktivno kako bi povećala zadovoljstvo među svojim stanovnicima.

Mnogi kažu – Danska je na severu, ima grozno vreme, svima je poznato kako manjak sunca utiče na melatonin i dobro raspoloženje. Danci su narod koji imaju među najvišima poreze u svetu. Ali… oni na to gledaju ovako: ne plaćaju takse i poreze, već ulažu u svoje društvo. Oni teže kvalitetnom životu. I iako možda ne mogu da utiču na vreme, oni mogu da stvore svoje mikrokosmose, tople, ušuškane, svetle, magične.

E, to je Hygge koncept.

Znate one savršene domove, uređene sa stilom do perfekcije, a fali im toplina i duša?

E, tu nastupa Hygge.

Koji su to elementi koji čine Hygge način življenja?

• Svetlost – sveće, lampe. Zlatno pravilo: što je niža temperatura svetlosti, to postižete više hygge efekat. Svetlost pri zalasku sunca, kao i plamen sveće i u kaminu dok gori drvo, su oko 1.800K. E, to je ta slatka hygge tačka kojoj treba težiti.

“Pravilno osvetljenje sobe ne košta – ali zahteva kulturu. Od osamnaeste godine kada sam počeo da eksperimentišite sa svetlošću, tražio sam harmoniju u osvetljenju. Ljudska bića su kao deca. Čim dobiju nove igračke, odbacuju svoju kulturu i počinje orgija. Električno svetlo je dalo mogućnost naslađivanja svetlošću. Kad uveče sa vrha tramvajskog vagona pogledaš u sve domove na prvom spratu, zadrhtiš koliko su sumorni domovi ljudi. Nameštaj, stil, tepisi—sve unutra je nevažno, u poređenju sa pravilnim postavljanjem osvetljenja.” (Pol Heningsen (1894–1967), „Na svetlosti“)

• Kamini
  
  
• Topla šolja čaja, kafe ili kakaoa, kuvano vino…
  
  
• Pleteno, mekano ćebe
  
  

A šta kaže Hygge Manifest? Kojih to 10 elemeneta ga čine i smatraju se svetima?

1. Atmosfera
2. Prisutnost. U prevodu bi značilo: “Budi ovde sada. Isključi telefon.”
3. Zadovoljstvo (kafa, čokolada, keksići, kolači, slatkiši…)
4. Jednakost. Što znači: “Mi” je važnije od “ja.” Podelite zadatke i vreme za razonodu.
5. Zahvalnost
6. Harmonija. U prevodu: Život nije takmičenje. Mi te već volimo takav kakav si. Nema potrebe za hvalisanjem i samopromocijom.
7. Udobnost i komfor. Jer sve je u relaksaciji.
8. Bez drame – primirje
9. Zajedništvo
10. Sklonište. Jer ovo je tvoje pleme. Ovo je mesto mira i sigurnosti.

Danci su inače opsednuti uređenjem enterijera. A znate li zašto? Jer je dom centar društvenog života u Danskoj.

Koje su to stvari/elementi kojima su Danci opčinjeni u enterijeru?

• Posebno ćoše/kutak za uživanje
• Kamin
• Sveće
• Predmeti od drveta
• Priroda
• Knjige
• Keramika
• Tekstura
• Vintage
• Ćebad i jastučići

Ovaj hygge stil u enterijeru je privlačan, opušten, udoban i priziva atmosferu zajedništva i uživanja u dobrim i kvalitetnim životnim stvarima i trenucima. Može se reći da je ovde spojeno i lepo i korisno. Jer, hteli mi to ili ne, enterijer mnogo utiče na naše psihofizičko zdravlje. I s obzirom da živimo u brzim vremenima, stalnim previranjima, visokorazvijenim tehnologijama, činjenica je da se sve više ljudi okreće i vraća prirodi, ali i sebi. Hygge tako na jedan lep i ljudski način priča priču o holističkim enterijerima koji su definitivno put ka kojem enterijeri budućnosti idu.

Knjiga koja mi je poslužila kao inspiracija za današnji blog je The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living, autora Meika Wikinga. Preporučujem je toplo vama svima koji naginjete domovima sa dušom i težite toj posebnoj toplini i ušuškanosti koju hygge svuda nosi sa sobom. U njoj se ne govori samo u enterijeru, već o celokupnom načinu života koji je karakterističan za ovo podneblje: od kuvanja, nošenja opuštene odeće, ponašanja na poslu, provođenja vremena sa porodicom, do davanja sebi oduška i uživanja u slatkim gresima – slatkišima, kolačima, poslasticama… U vremenu posvećenom samom sebi uz zdravu dozu sebičnosti.

Zato se zapitajte s vremena na vreme, češće ali ne preretko: Koliko sam srećan/srećan? Koliko zadovoljan/na svojim životom? I ne zaboravite – sreća je vrlo subjektivna i tako i treba da bude. Vaš život je samo vaša priča i potrudite se da je proživite na najbolji mogući način.

Postoje različite završne obrade zida u enterijeru, a nije svejedno za koju varijantu se odlučite, pošto su zidovi u unutrašnjem prostoru svuda oko vas i veoma utiču na celokupan izgled, ali  vaše raspoloženje.

Šta je, zapravo, zidna završnica?

To je finalni sloj koji se nanosi kako u unutrašnjosti, tako i na spoljašnjim zidovima kuće. On mu dođe nešto kao glazura na torti i daje finalni pečat celokupnom izgledu spajajući sve u koherentnu celinu. Iako može da bude savršena fokalna tačka prostorije, završna obrada ima još jednu važnu funkciju – štiti zidove od različitih uticaja i faktora.

Zašto su vam završne obloge na zidovima potrebne?

• Radi zaštite, kao što sam već navela
• Iz estetskih razloga, jer zidovi su refleksija vašeg stila i ličnosti
• Zbog funkcionalnosti, kao na primer, pločice ili staklo mogu olakšati čišćenje površina koje su često izložene vlažnim ili nekim drugim uticajima
• Raspoloženje i atmosfera nisu manje bitni od ostalih faktora – zidovi mogu da odrede kompletan ton čitave prostorije

Postoje različiti tipovi finalnog izgleda zidova u enterijeru, a na vama je da izaberete onu opciju koja vama odgovara, dopada se, i u skladu je sa celokupnim stilom vašeg prostora:

• Teksturisane zidne površine – daju dubinu i unose osobenost u svaki prostor, hvataju svetlost i senke i tako pružaju jedinstven ambijentalni utisak.
• Tapet – veoma povoljna opcija kada je u pitanju budžet, može da se nađe u raznim bojama, kao i šarama/printovima.
• 3D tapeti i oslikavanje zidova – vizuelno veoma upečatljivi i pružaju umetnički šmek vašem prostoru.
• Obloge na zidu – odlične za pomalo grub i sirov izgled, dostupne u više različitih obrazaca i boja. Možete odabrati kamen, pločice, drvene površine, ciglu… šta god vam se uklapa u ambijent.
• Površine sa reflektujućim efektom (odsjaj kao u ogledalu) – čine prostor vizuelno većim, luksuznijim i idealnim za manje kvadrature. Postoji više vrsta stakla koje možete odabrati u ovom slučaju – matirano, sa šarama, obojeno, reflektno, kao i satinato, mat prozračno staklo.

Tekstura na zidu

Može se postići gipsom, štukaturom, bojom, kao i određenim zidnim tapetama. Boja sa teksturom je jedna od najpopularjnijih opcija za nanos na površinu radi postizanja dramatičnog utiska. Neki materijali čak mogu i da imitiraju izgled i taktilni osećaj prirodnih materijala, poput drveta ili kamena.

Održavanje zidnih obloga u vidu teksture

• Redovno čistite sa mekom četkom ili vakuumskim priključkom prilikom usisavanja
• Izbegavajte abrazivna sredstva i hemijske proizvode koji mogu da oštete površinu
• Koristite vlažnu krpu kako biste lakše uklonili bilo koju prljavštinu bez upiranja i pritiskanja
• Nanesite zaštitni sloj poput prozirnog zaptivača kako biste zaštitili zid od potencijalnih oštećenja

Zidni tapet

Ljudi često beže od tapeta jer misle da su prevaziđene i da su deo prošlosti. Međutim, danas na tržištu postoji toliki izbor kada su šare, printovi i boje u pitanju, da je samo mašta granica. A, pri tome, lako se i održavaju, jer je dovoljno prebrisati ih mekom krpom, ili usisati. Takođe, postoje i vodootporne tapete koje su mogu postavljati i u kupatilo i kuhinju.

Obloge na zidu

Bilo da odaberete zidne panele, letvice, velike drvene obloge, ili pak pločice, svakako se možete igrati i ovim materijalima u cilju ostvarivanja akcentnog zida.
Neko voli ciglu, kamen, a neko beton, i ovi materijali su zanimljivi jer povezuju uspešno spoljašnjost sa unutrašnjim izgledom. Uz to, dodaju i element prirode u vaš dom, a svi znamo koliki pozitivan uticaj prirodni materijali imaju na naše zdravlje i mir.

Za i protiv – saznajte na vreme pozitivne i negativne strane materijala na vašem zidu

Nije svaka završnica na zidu za svaku prostoriju, ali i nije za svačije oko. Zato je važno da sami odaberete šta vam odgovara, kako po stilu i izgledu, ali i da bude u skladu sa vašim finansijskim mogućnostima.

	POZITIVNO	NE BAŠ TOLIKO DOBRO
BOJA	Širok izbor	Izdržljivost i dugotrajnost
	Novčana dostupnost	Intenzivni pripremni radovi
	Lako održavanje	Ograničenost teksture
TAPET	Raznovrsnost u estetici	Složenost postavljanja
	Dugotrajnost (naravno, govorimo o visokokvalitetnim tapetama)	Troškovi odabira i profesionalne postavke su obično visoki
	Mogućnost kamufliranja nesavršenosti na zidovima	Izazovno skidanje
DRVENE OBLOGE	Estetski privlačne	Visoka cena
	Obezbeđuju određen nivo termoizolacije	Ograničen izbor kada je stil u pitanju – nisu za svaki prostor
	Lako se održavaju – bitna je završna obrada i zaptivanje	Posle izvesnog vremena zahtevaju ponovno zaptivanje i obradu drveta
TEKSTURA	Raznolikost kada je estetika i vizuelni doživljaj u pitanju	Zahtevaju stručnu i profesionalnu instalaciju, pa su samim tim i skuplje obloge
	Sakriva nedostatke i mane zidova	Neke teksturne završnice zahtevaju povremeno održavanje kako bi izgledale onako kako je potrebno
	Dugotrajna i izdržjiva	Ograničen koloritni izbor
KERAMIČ. PLOČICE	Dugo traju	Kvalitetne pločice i profesionalna instalacija mogu biti skupe
	Lako se održavaju	Mogu dati dnevnoj sobi ili spavaćoj pomalo hladan i sterilan izgled, ta baš i nisu za njih najbolji izbor
	Možete da birate boju, teksturu, šaru, motiv…	Postavljanje je kompleksno i zahteva vreme

Verovatno je inkorporiranje neke zidne obloge kao finalnog dodira u enterijeru najbolji spoj lepog i korisnog u unutrašnjem prostoru. Posebno ako prostor uređujete sistematično i želite da znate tačno kako urediti stan korak po korak a da nešto ne preskočite ili ne pogrešite. Zato se uvek vodite najpre praktičnošću i zdravim izborom, a kao treću opciju nemojte zanemariti estetski doživljaj.

(Fotografije: Pinterest)

Blendiranje različitih era i estetika najčešće stvara veoma upečatljive i jedinstvene enterijere koji reflektuju ličan stil.  To apsolutno znači da možete sebi dati oduška kombinujući materijale i teksture, uključujući i boje, koje se vama dopadaju, ali vodeći računa da to sve ima na kraju izgled celine i jedinstva.

Kada uređujete svoj prostor, to uvek treba da bude zabavno, jer nije poenta da dizajnerska pravila shvatate previše strogo i nefleksibilno. Tako obično nastanu već viđeni, uštogljeni, bezlični i bezkarakterni ambijenti.  

Na koje sve načine možete započeti proces kreiranja personalnog ambijenta?

1. Imajte jasnu viziju – jako je važno da definišete koju vrstu prostora želite da stvorite, i koji aspekti tradicionalnog i modernog su u skladu sa vama i vašom ličnošću. Možda više volite klasičniji izgled sa elementima modernog? Ali ako naginjete modernijim i savremenijim enterijerima sa tek ponekim akcentom tradicije, onda svakako morate to imati na umu kada krećete u proces kreiranja.

2. Neutralna paleta je najbolja polazna tačka. Nijanse sive, bež ili bele stvaraju prazan kanvas za tradicionalne i moderne dizajne. Ovako ćete imati više slobode ali i samopouzdanja u uparivanju različitih tekstura, materijala i boja radi postizanja harmoničnog izgleda.

3. Fokalna tačka je bitna – svaka prostorija treba da je ima. Ona je posebno važna ako je stil ekelektički, kao što je ovde slučaj. Izaberite u zavisnosti od toga šta preferirate neki izvanredan vintage komad nameštaja, modernu instalaciju, ili neki jedinstveni arhitektonski detalj.

4. Miksujte i materijale i boje – i ne plašite se toga! Ljudi često imaju strah od ovoga misleći da ako se opredele za jedno, onda toga moraju i da se drže kroz ceo koncept. Tako nastaju dosadni i monohromatski enterijeri. Kada radite mix-match staro-novo, tada vam se otvaraju savršene prilike da eksperimentišete dodajući dubinu vašem prostoru i potrebnu dinamiku. Recimo, savremena ugaona sofa, jednostavnih i ravnih linija uz neki vintage kafe stočić izgledaće neodoljivo. Sem što je stilski kontrast, kada spojite različite materijale, teksture i boje, dobićete veoma stimulišući ambijent.

5. Tradicionalni uzorci i printovi mogu biti „oživljeni“ modernim detaljima – floralni printovi, damask ili tanka pamučna tkanina ne moraju da budu adekvatni samo u domu vaše bake. Na primer, ako kombinujete floralne tapete sa modernističkim nameštajem, ili tradicionalne materijale koristite kao mebl štof za moderne stolice i sofe, dobijate jedan veoma autentičan i kompleksan stil autohtonog karaktera.

6. Izbalansirajte proporcije – ovde se vraćamo i na fokalnu tačku, u smislu da ako imate neki predimenzionirani komad nameštaja, recimo bakin kredenac koji ste nasledili, onda je jako bitno da ne stavite još nešto tako predimenzionirano, tipa stola ili stolica u trpezariji. Neka onda oni budu moderni, elegantni i jednostavni. Uvek možete savremene komade nameštaje kombinovati sa nekim retro, vintage ili rustičnim dekorom – lampama, tepisima, zavesama, umetničkim delima.

7. Kako postići kreativni vizuelni tok? Postavite komade nameštaja i dekor tako da vode pogled kroz prostoriju spontano i opušteno. To ćete najlakše postići tako što ćete nameštaj postaviti na osmišljeno mesto, koristiti izbalansiranu paletu, i provući centralnu temu kroz ceo prostor ujednačeno.

8. Eksperimentišite jer rastete! Vremenom, može da se desi da vam dosadi prvobitni raspored i kombinacije, što je sasvim u redu. Poželećete da promenite mesta nameštaju ili da neke komade zamenite novim. Ovo je posebno veoma izvodivo kada se kombinuje tradicija sa savremenim, jer to donosi pregršt kombinacija i mogućnosti.

9. Potražite pomoć stručnjaka – može da se desi da ste nesigurni šta i kako da radite kada dođe do momenta spajanja starog i novog. Ali uvek je tu mogućnost angažovanja dizajnera enterijera koji je u tome stalno i koji će pronaći najbolja rešenja u skladu sa vašim potrebama i estetikom.

Sve u svemu, ako volite modernizam, ali vam se ponekada čini previše hladnim i sterilnim, to znači da je za vas upravo kombinacija prevashodno savremenog sa detaljima tradicionalnog u enterijeru. Ali, naravno, važi i obrnuto – ako volite sve te retro, vintage i rustične momente, ali ne biste baš da imate utisak kada zakoračite u dom da ste ušli u 19. vek, porazmislite o detaljima modernizma koji će dovoljno osavremeneti prostor da se vi osećate prijatno i ušuškano u svom enterijeru! 🙂

Svako ko boravi u određenom prostoru, najviše blagodeti od istog osetiće kada je pristup u oblikovanju enterijera fokusiran na psihološko, fizičko i duhovno blagostanje. Takvi prostori se nazivaju holističkim enterijerima. Podjednako je primenjiv na privatni, poslovni ili javni dizajn, jer svi imaju isti cilj – da pruže harmoniju i balans svim ljudima koji se tu zateknu.

Kako se postiže ovaj holistički pristup u enterijeru?

Primenjuju se multidisciplinarne tehnike i učenja. Tu su razmišljanja i filozofija u vezi sa biofilijom, zatim kolorna psihologija, ljudska biologija, ergonomija, epigenetika, kao i mnoge druge metode koje ako se postave kako treba, podržavaju sveukupno zdravlje i blagostanje čovekovog uma, tela i duše.

Da li je prostor u kojem boravimo toliko moćan da utiče na naše sveukupno biće?

Odgovor je, naravno, da! Ovde nisu u pitanju samo emocije, kao i osećaj za estetiku. Ovakvi enterijeri, kao i kompletne građevine, stavljaju na prvo mesto čoveka i njegove potrebe.

Prepoznavanje značaja celokupnog zdravlja, ne samo fizičkog, već mentalnog i duhovnog, je ovde ključni princip funkcionisanja. Jednostavno je nemoguće ignorisati činjenicu da prostori u kojima živimo ili boravimo veliki deo dana utiču na to kako se osećamo. A holistički pristup će maksimizirati pozitivan učinak na nas same.

S obzirom da živimo u vremenu kada provodimo mnogo više vremena unutra nego napolju, zašto ne stvarati prostore koji podržavaju i obogaćuju naše živote?

Kako inkorporirati holistički dizajn enterijera u dom ili na posao?

Za svaki prostor postoje ključni koraci koji će učiniti da prostor jednostavno vibrira sa vama, da budete na istoj ili sličnoj frekvenciji, što bi se reklo. A najbolja frekvencija za sve nas je frekvencija mira, ljubavi, blagostanja.

Postavite jasne namere

Ovaj prvi korak je korak koji je najbitniji za kreiranje enterijera uopšte – kako biste jasno znali šta želite u određenom prostoru, potrebno je da znate kako će se prostor koristiti i ko će ga koristiti.

Postavite sebi sledeća pitanja:

• Koja je primarna funkcija ovog prostora?
• Ko će boraviti u njemu?
• Koji osećaj bi trebalo da ostavlja celokupan ambijent?
• Kako bih ja želeo/la da se osećam u ovom prostoru?
• Kako je ovaj prostor povezan sa ostalim delovima/prostorijama oko njega?
• Kako je povezan sa spoljašnjom sredinom?

Možda će vam se neka pitanja malo čudnim ili možda na neka nećete imati jasan odgovor odmah, ali to je u redu. Izrada enterijera je proces, posebno onih delova u kojima treba da provodite najviše vremena i da tu budete najbolja verzija sebe. Kada se osećate u miru i harmoniji sa sobom, sve ostalo je lako i nekako teče samo od sebe.

Funkcija i protok energije treba da su usklađeni

Ovo je jedan korak iznad u odnosu na klasičan pristup uređenja enterijera. Jer, sa dobrim protokom energije, neizostavno ćete se osetiti relaksirano i opušteno u svom domu.

Kako ćete najlakše omogućiti protok energije?

Tako što ćete raskrčiti nered i krš, i omogućiti prostoru da diše. Ostavite od stvari i odeće samo ono što vam je neophodno i što znate da ćete koristiti/nositi.

Reorganizujte postavku svog nameštaja tako da ne zaklanja vrata ili prozore. Gde god je moguće, odmaknite nameštaj od zida kako biste stvorili prirodan prostor za društveno okupljanje i spajanje. Ovde veliku ulogu igra Feng Shui i njegovi principi oblikovanja prostora.

Strujanje vazduha

Protok vazduha je podjednako bitan kao protok energije. Strujanje vazduha kroz čitav dom radi uklanjanja starog, ustajalog vazduha i energije je veoma bitno. Ako vodite računa o ovom koraku, prostor u kom boravite biće uvek ispunjen svežinom.

Bilo da ćete otvarati prozore kad god je moguće, ili prečišćivače vazduha i ventilatore, nije od presudnog značaja sve dok postižete cilj – cirkulaciju vazduha kroz prostorije.

Održavanje optimalne temperature je presudno za vaš dobar osećaj, fokus, kao i produktivnost.

Povežite se sa prirodom

Verovatno jedan od ključnih elemenata za holističke enterijere je spoljašnji svet – priroda i sve što je čini. Dokazano je, a i svima je poznato, da zelenilo pozitivno utiče na mentalni i duševni mir, kao i fizičko zdravlje. Iz tog razloga je veoma poželjno ispuniti i svoj ambijetn zelenilom, cvećem, živim zidovima, i sl. Takođe, male fontane ili akvarijumi su prirodni podizači energije.

Sve ovo je veoma izraženo kroz biofilične enterijere, koji se zalažu za prostore čiji je cilj povećanje kreativnosti, produktivnosti, koncentracije, kao i kognitivnih sposobnosti.

Boje čuda čine

Svako ima svoju omiljenu boju ili više njih. I apsolutno zna kako one utiču na njegovo raspoloženje: mogu biti veoma sugestivne i aktivne, energetske, smirene, otvorene… Zato su boje neizostavni deo holističkih enterijera.

Sigurno vam je poznato da ako želite da se vratite izvornom stanju i miru, onda su zemljani i prirodni tonovi najbolji izbor. Bela je za mir, žuta za sreću i radost, plava za spokoj, crvena za energiju, itd.

Poštujte prirodne materijale i budite okruženi njima

Koji su to prirodni materijali?

Organski, ekološki, održivi materijali koji pozitivno utiču na vaše zdravlje i blagostanje, ali i na dobrobit cele planete. Kad god i gde god možete, okrenite se recikliranim materijalima. Na taj način vodite računa o sirovinama, a i svom domu dajete lep, topao, i vintage šmek.

Tu su, zatim, pamuk, lan, vuna, juta, trska, prirodni kamen, drvo – samo su neki od najčešćih prirodnih materijala i tekstura koje podražavaju bliskost sa prirodom, našom planetom Zemljom, i osvešćuju nas na dubljem planu.

Neka bude svetlost

Nema debate oko toga da je prirodno svetlo uvek bolje (i uvek će i biti bolje) od veštačkog osvetljenja. Ono nam je bitno kako bismo percipirali prostor, a svetlost uvek ima pozitivan uticaj na raspoloženje. Sunčeva svetlost je naš najbolji borac za dobar imunitet, sjajno raspoloženje i dobru energiju. Gde god možete, pustite prirodno svetlo u svoj dom.

Naravno, veče i noć su doba dana kada najčešće palimo veštačka svetla. Pokušajte da LED bela i hladna svetla zamenite toplim, i da unesete dah romantike i egzotike u vidu lampi. One zdrave, poput slanih himalajskih lampi su najbolje rešenje za vaše zdravlje i lep osećaj.

Činjenica je da će ljudi uskoro uvideti (a već je dosta njih počelo da uviđa i da osvešćuje) da je opstanak nas kao bića, a i planete, moguć samo ako krenemo putem blagostanja, razumevanja i ljubavi. U međuljudskim odnosima, ali i na svim ostalim poljima. Ako sve kreće od nas (kako zračiš, tako privlačiš), onda je sasvim jasno da kako odlučimo da se ponašamo u prirodi, i prema prirodi, ali i u našim enterijerima, tako ćemo se i osećati. Opet, sve uloženo se i vraća. Znači, ukratko i jasno – vredi se malo potruditi, promeniti i osvestiti onaj put kojim se možda ređe ide. Ali jednom kad se krene, nema povratka, a uzbudljiva avantura bez kraja kreće!