Da li je Cluttercore odraz kolektivnog bunta protiv životnog minimalizma?

Ako se sećate priče o Grandmillenial stilu, e onda mi ovo zvuči kao neka vrsta nastavka ovog stila, iako ga mnogi definišu kao priču koja prirodno proizilazi iz Cottagecore stila. Tako je Cluttercore, opet popularizovan od strane Gen Z, dobio svoje mesto među ostalim novijim stilovima u enterijeru.

Šta je bitno za ovaj stil da se kaže? Najjednostavnije – putem ovog stila teži se da se prostor popuni stvarima i predmetima koji vas usrećuju.

Ako bismo bukvalno preveli reč cluttercore, dobili bismo nešto u stilu – „suština nereda.“ Iz tog razloga, ovaj trend u uređenju enterijera novijeg datuma (2021) se često opisuje kao maksimalni pristup u uređenju gde važi više je više (nasuprot čuvenoj krilatici Ludviga Mis van der Roa – manje je više). Novije i mlađe generacije kao da žele putem ovog stila da izraze neku vrstu svog bunta protiv minimalizma. Prigrlivši obilje, imperfekciju i određenu količinu nereda, ljudi koji naginju Cluttercore-u izražavaju svoju osobenost i ličnost kroz ovaj stil.

Cluttercore kao reakcija na minimalizam i sterilnost

Oduvek se mladost definisala kao pobuna protiv svega ustaljenog, monotonog i prošlog. Setite se samo Jugendstila (Art Nouveau), umetničkog pokreta u arhitekturi i dekorativnim umetnostima, koji se pobunio protiv tada aktuelnih klasičnih ideala u arhitekturi i umetnosti. Proponenti Jugendstila su se okrenuli floralnim motivima, prirodi, ekspresionističkim i krivim linijama prirodnih formi i oblika, lukovima. Znači, nije novina u istoriji da se desi nakon izvesnog vremena da dugogodišnja vladavina određenog stila ili trenda pokuša da se zameni drugim, potpuno drugačijim.

U poslednjih par godina, posebno nakon perioda korone, pojavilo se dosta stilova (Grandmillenial, Coastal Grandmother stil, Dopamine decor, revitalizacija Japandija) koji su težili da prostor učine što prijatnijim, zbog provođenja dobrog dela vremena u zatvorenom od strane korisnika. Naime, insistiranje na prirodnim materijalima, oplemenjavanje ambijenta detaljima, dekorom i sitnicama koje ljude čine srećnima, jesu glavni motivi za pobunu protiv modernizma, minimalizma i ostalih stilova „bez duše.“

Iako u svom nazivu ima reč „nered,“ Cluttercore suštinski samo znači „više“. Cilj je da se u prostoru u kojem boravite unese dosta igre, mašte i šarenila kroz stvari koje volite i koje u vama bude lepe emocije, pre nego da se ispune larpurlastistički ciljevi – odnosno da se realizuje estetski sklad po dizajnerskim pravilima.

Jedini uslov?

Da imate dosta stvari tog tipa.

Ako Cluttercore propagira „više je više,“ kako se rangira u odnosu na Maksimalizam?

U svojoj samoj suštini, može se učiniti da su ova dva stila slična, skoro ista. Međutim, poredeći se sa maksimalizmom, Cluttecore više naginje starinskom, klasičnijem šmeku. Maksimalizam, zapravo, traži u svemu prekomernost – da li putem smelih i jarkih boja, mešanjem mnogo raznovrsnih stilova, ili bilo čega „maksi“ što možete da uklopite u prostor. Cluttercore je, pak, estetski pravac fokusiran na individualnost i kreiranje prostora koji priča priču kroz evociranje ličnog osećanja radosti. Bilo da su u pitanju sećanja iz detinjstva, porodične fotografije, suveniri sa putovanja ili bilo šta što vas čini srećnim, Cluttercore to oberučke prihvata.

Kako da postignete Cluttercore estetiku u svom domu?

Iako se na prvi pogled može učiniti da ovaj stil znači nered, krš i lom, ipak nije to posredi ovde. Isticanje predmeta koje volite i stvaranje ličnog značaja je ono što je najvažnije za vaš dom. Ako se pitate kako to učiniti, a da ne preterate ili da ne stvorite negativan efekat, evo nekoliko saveta:

• Osećanja su bitna – a to ćete najlakše postići ako prostor popunite stvarima, predmetima i dekorom koji za vas imaju emotivnu vrednost.
• Ostanite organizovani – ili, jednostavnije, u Cluttercore prostoru treba da vlada organizovani haos. Ako možete svemu da nađete svoje mesto, ovaj cilj ste ostvarili.
• Imajte na umu sklad i mere – bez obzira na mnoštvo i „organizovani haos,“ treba da vodite računa o dekoru vaših polica, zidova, i slojevima tekstura. Neka ne bude sve veliko ili sve malo, nađite sklad i harmoniju između ukrasa i predmeta.
• Treba da postoji i mesta gde će oči da počivaju sa lakoćom – ako se sećate priče o negativnom prostoru koji sam pominjala u svojim postovima, onda će vam biti lako da shvatite o čemu se ovde radi. Prazan prostor sa samo jednim komadom nameštaja (foteljom ili nekim umetničkim delom), ili bez ikakvog predmeta, je bitan element za ostvarivanje sklada i balansa.
• Mali koraci su važan početak – ako odlučite da sve odjednom kupite, pogotovo kada je u pitanju veliki nameštaj, to može da bude fansijski izazovno. Znači, ne plašite se da počnete sa malim promenama. Na primer, možete stvoriti svoj sopstveni ćošak za početak kako biste videli da li vam se dopada i kako izgleda.

Postavlja se pitanje da li su novi trendovi u dizajnu enterijera nagoveštaj nekih novih, srećnijih vremena ili su, pak, ljudska potreba da se čovek oseti sigurno, zaštićeno i radosno u svetu koji je, nažalost, sve suroviji i sa sve manje empatije? Ako bolje razmislimo, ipak bi svima nama trebalo sopstveno, ali i kolektivno mentalno zdravlje (uopšte, ali i u enterijeru) da bude najvažnije. Čovekomerni enterijer, ali i okruženje po meri čoveka.

Šta je vaše mišljenje?

(Izvor fotografija: Pinterest)