Kako enterijer utiče na vaše mentalno zdravlje? (1. deo)
Verovatno ste x puta ušli u neki prostor, neke poslovne zgrade, ili u privatni stan, i osetili se nekako čudno. Možda je to za neke i blaga reč. Pritisak, kao da vam je nešto palo na glavu ili grudi, uz nemogućnost fokusiranja pogleda na neku tačku. Jednostavno, mozak počne da luta, hvata gomilu informacija koje pokušava da procesuira, i ne uspeva da ih „svari“ kako bi trebalo.
Ako su vas ovakve situacije zabrinule, ne bi trebalo! Tu na scenu, zapravo, stupa vaše mentalno zdravlje kojem apsolutno nište ne fali!
Nije problem u vama. Problem je u prostoru. Ili, ako ćemo preciznije, u lošem dizajnu enterijera.
Dizajner enterijera ne pretvara ambijent samo u lepo mesto, već u srećno i zdravo
S obzirom da urbana populacija provodi oko 90% svoga vremena u zatvorenom, krajnje je vreme da se fokusiramo na taj prostor u kojem smo. Jer, što se prijatnije osećamo unutra, celo naše biće će se lepše osećati.
Inače, povezanost psihologije i enterijera nije ništa novo u istoriji čovečanstva, iako se u poslednje dve godine govori više o tome nego inače – pandemija nas je jednostavno primorala da više budemo u našim domovima, nego na javnim mestima. I sve više ljudi, ali i dizajnera enterijera je počelo da se okreće konceptima unutrašnjeg prostora koji se vrlo često pozivaju na prošlost, tradiciju i nasleđe.
Recimo, tradicionalni indijski sistem arhitekture – Vastu Shastra, kao i Feng Shui, kineska tradicionalna umetnost-filozofija kombinovanja zgrada, objekata i prostora tako da stvore idealne uslove za život, su čini se danas popularniji nego ikada pre.
Razlog je jednostavan – ljudi su se uželeli prirode i odlučili da joj se vrate.
A ima li boljeg načina nego biti okružen skladom i harmonijom u toku svih dnevnih aktivnosti – od jela i spavanja, pa do fizičkog i mentalnog rada, kao i druženja?
Rađena su brojna naučna istraživanja o povezanosti dizajna enterijera i emocija koje isti pobuđuje u ljudima kada se nađu o određenom prostoru. Recimo, 2019. je Institut John Hopkins Univesity School of Medicine’s Brain Science održao izložbu pod nazivom „Prostor i Biće“ (Space and Being).
Posetioci su nosili trake oko ručnih zglobova koje su merile njihove psihološke reakcije dok su prolazili kroz 3 različite sobe. Naravno, dobijeni rezultati su samo potvrdili činjenicu da se u ljudima javljaju emocije najrazličitijih vrsta i intenziteta u zavisnosti od toga da li im se ambijent dopada, plaši ih, uznemirava, itd.
Najvažniji aspekti prilikom uređenja prostora u cilju poboljšanja zdravlja
Mnogi od vas sigurno misle da su estetski momenat, kolorit, odgovarajući nameštaj, i možda pravilno osvetljenje najbitniji elementi o kojima treba voditi računa prilikom uređenja unutrašnjeg prostora.
Niste se prevarili niti rekli išta pogrešno. Naprotiv, sve ovo je tačno.
Ali ne i dovoljno.
Navešću vam jedan primer iz ličnog iskustva. Dešavalo mi se više puta kada klijent treba da definiše prostor koji želi da mu dizajniram ili redizajniram, da smatra da je dovoljno samo da mi pošalje fotografiju sadašnjeg stanja i par fotografija onoga što bi želeo.
To bi „pilo vodu“ da sam ja krojačica i treba da sašijem haljinu. Šta mi je potrebno u tom slučaju? Mere, materijal i model. I to je to.
Međutim, enterijer je mnogo više od haljine koju ćete nositi jedno veče ili par puta u toku godine. U enterijeru se dešava život.
I kada klijent dobije upitnik, podpitanja, i mogućnost da kaže/napiše/objasni sve neophodno vezano za prostor kojim je potrebno pozabaviti se, nastane muk. Ili reakcija „Ne verujem u upitnike.“ Pa ni ja, ako ih nađem na nekom Fun sajtu ili one upitnik-testove „Koji ste tip ličnosti“.
Upitnik koji dizajner enterijera šalje svom klijentu tiče se budućeg prostora u kojem on i njegova porodica treba da provode svaki dan. Znači, poenta je saznati: klijentove navike (kao i ostalih članova porodice), aktivnosti, estetski ukus, gde najčešće voli da sedi, da li voli prirodnu svetlost ili više naginje veštačkom, da li želi da oseti mir i harmoniju, ili nalet energije i adrenalina kada uđe u prostor…
Sve su to pitanja na koje se dobija odgovor kada vas ja pitam, a vi odgovarate. I uglavnom vi pričate, a ja slušam. I zapitkujem ako mi je nešto nejasno ili mi je potrebno dodatno objašnjenje.
Jer, ako želimo prostor u kom ćete se osećati ne ok, nego tako da vas obuzme milina kada pomislite na njega, a savršena sreća i spokoj dok ste u njemu, onda se treba fokusirati na sledeće elemente:
· Funkcija
· Uredan prostor
· Prostranost
· Balans i konzistenstnost
· Prirodno svetlo
· Boja
· Oblici
· Biljke i cveće
· Izbegavanje plavog svetla
· Prirodni elementi i dizajn inspirisan prirodom
Funkcija u enterijeru
„What separates design from art is that design is meant to be functional“ – Cameron Moll.
E sad, ako mislite da je funkcija bitnija od estetike, i nije baš tako. Mnogi dizajneri enterijera smatraju da je potrebno da između njih vlada balans. Ali, ako biste baš morali da birate između prostora koji je lep, ali totalno nefunkcionalan, i onog koji je savršeno funkcionalan, ali i nije baš nešto za šta biste rekli WOW, šta biste odabrali?
Pa naravno, ovo drugo. Jer nam je negde bitnije da je dnevna soba ono što treba da bude – mesto gde se okuplja porodica, gde se ljudi druže, ćaskaju, gledaju TV skupa, odmaraju, čitaju… a ne prostor prenatrpan svim i svačim tako da ne možete da se okrenete, a kamoli da se provučete između dva komada nameštaja.
To me je podsetilo na stan u koji smo se uselili pre nekoliko godina. U njemu je pre nas živela jedna bakica, i naravno, nakon useljenja smo ga prilagodili našim potrebama. Ali još dok smo ga gledali pre useljenja, odmah mi je upalo u oči gomila tepiščića svuda po stanu – različitih oblika i tekstura, kao i bezbroj stočića koji su svuda stajali. Pa i nasred prolaznog dela. I pitala sam se – zašto je to tako?
Okej, ona je živela sama. Nije imala potrebu ni da trči (kao naših dvoje dece koji se ne smiruju), niti da se preterano šeta iz jednog dela stana u drugi. Imala je problem sa kretanjem, koristila je štap. Negde pretpostavljam da su možda i ti stočići bili neka vrsta, ako ne realnog mogućeg oslonca ako zatreba, onda neka psihopomoć – kao, tu je, za ne daj bože.
Sve u svemu, za porodicu, tako nasumično postavljene stvari kao prepreke, nisu rešenje, naravno. Za nju jednu, možda to i nije bio toliki problem. Ali, priča o uređenju enterijera za starije ili one koje imaju bilo kakav hendikep je posebna priča. Tu ima bezbroj faktora o kojima treba voditi računa. Zato dizajneri i traže, pre bilo kakve razrade projekta, broj ukućana i pojašnjenje njihovih dnevnih aktivnosti.
Još jedan momenat o kom posebno treba voditi računa su manji prostori. Veština je iskoristiti ih tako da budu multifunkcionalni i fleksibilni. U zavisnosti od toga kako se postavi koji element (nameštaj, osvetljenje, položaj stola ili sofe, električnih uređaja), zavisiće i vaša produktivnost, motivacija kao i sveopšte blagostanje u tom prostoru.
Uredan prostor znači manje glavobolje i stresa
„Clutter is not just the stuff on your floor – it’s anything that stands between you and the life you want to be living.“ – Peter Walsh.
Znate li da su naučna istraživanja dokazala da nivo stresa koje žene doživljavaju u kući kada vide krš, haos i nered (učinjen od strane dece, supružnika, kućnih ljubimaca…) može da se meri sa jačinom post-traumatskog stresnog poremećaja. To je, u stvari, produženi odgovor na stresni događaj. Tako, na primer, žene koje su učestvovale u eksperimentu i opisale svoje domove kao neuredne, imale su povećan nivo kortizola i izraženije depresivno raspoloženje u toku dana.
Opet, ne treba generalizovati – žene uredne, muškarci neuredni. Možemo postaviti i obrnuto. Nije poenta u polovima, već u tome šta hroničan nered i haos u enterijeru stvara u čoveku. Isto tako haotično stanje koje vremenom može da postane nepodnošljivo.
Zato je potrebno konsultovati se sa dizajnerom oko rešenja. Bolji dizajn vašeg prostora, znači i bolji svakodnevni život.
Prostranost je okidač za kreativnost
„Empty the space before you re-arrange/redecorate. Let the room breathe. Start fresh. Build slowly“ – Kate Schelter.
Naravno, naučnici su se bavili i ovom temom!
Navodno, ljudi su mnogo vredniji i kreativniji u sobama sa višim plafonima, gde se ujedno i njihovo raspoloženje popravlja. Opet, nije vam za ovo, kao ni meni, bila potrebna nikakva naučna studija ili istraživanje koje će ono što smo znali samo potvrditi. Pogled koji lagano klizi ka gore bez prepreka, a pri tome nema ograničenja ni na podu, u smislu nekih viška delova – sve su to preduslovi da se u vama javi osećanje slobode, bezgraničnosti i lepote življenja.
Uklonite ono što vam smeta sa podne površine tako što ćete organizovati zidove kao skladišta – police ili plakare, nebitno je. Bitno je da shvatite da čist, prostran i funkcionalan prostor automatski znači i vaše bolje raspoloženje.
Kako postići ovo osećanje slobode i prostranosti (i u malom prostoru)?
Ispoštujte sledeće principe:
· Dobar raspored u sobi
· Odgovarajući nameštaj
· Prostori za odlaganje stvari su obavezni
· Kolorne šeme koje vam prijaju
· Organizacija
· Odgovarajuće osvetljenje
Balans i konzistentnost za mentalni mir
„Design is a constant challenge to balance comfort with luxe, the practical with the desirable“ – Donna Karan.
Uravnoteženost dizajna znači da svi elementi u prostoru deluju kao da su jedno. Pri tome to ne znači da svaki komad nameštaja treba da bude iste boje, oblika ili teksture, ali bi trebalo da prostori međusobno liče. Na primer, kada prelazite iz dnevne sobe u spavaću, ne bi trebalo da izgleda kao da izlazak iz jednog ambijenta znači ulazak u nešto sasvim novo i drugačije. Ta tranzicija treba da teče i da bude jednostavna. Na taj način dom izgleda izbalansirano i uravnoteženo.
Uravnoteženost je izrazito važna za prvi utisak. A složićete se, on je i najvažniji. Kako doživite prostor odmah, pri ulasku, takav ćete osećaj i nositi sve vreme u grudima i stomaku. Naime, kako geštalt psihologija kaže, naše oči su te koje su pravi radoznalci – neprestano upijaju novine i traže nove informacije. Međutim, mozak sve vreme pokušava da prepozna u svemu neki šablon i obrazac i zato sve svodi na najjednostavnije i prepoznatljivo.
Ako se rukovodite harmonijom i jedinstvom prilikom uređenja enterijera, sa sve ciljem stvaranja kohezije, dobićete prostor koji će biti pitak, vazdušast, topao i u kojem se svako oseća dobrodošlim.
Prirodno svetlo utiče itekako na kvalitet života
„A room is not a room without natural light“ – Louis Kahn.
Bez svetlosti nema ni života. Ako provodite dosta vremena napolju, znate koliko je bitno sunce i dnevna svetlost. Isto tako i znate koliko se lepo i zadovoljno osećate nakon aktivnog dana negde u prirodi.
Jer, prirodna svetlost je preduslov za sreću, kao i lek protiv depresije. I to ne samo u vašem privatnom domu, već podjednako i na poslu. Na primer, komercijalni poslovi gde je akcenat na prodaji, daju mnogo bolje rezultate ako se odvijaju u osunčanom i svetlom okruženju.
Sa druge strane, pak, ako ste na radnom mestu neprestano izloženi veštačkom osvetljenju, možete ubrzo osetiti manjak energije, ili imati probleme sa spavanjem.
Prave boje leče
„Beige is atmosphere. It’s bisque, it’s ivory, it’s cream, it’s stone, it’s toast, it’s capuccino. It’s well, it’s magic“ – Albert Hadley.
Jeste li čuli za hromoterapiju? Terapija bojom (kolorna medicina) je nešto što nije novina. Postoji poodavno – podjednako je stara kao i klasična medicina. Neka istraživanja ukazuju na to da postoji veza između određenih boja i delova tela. Čuli ste sigurno za sedam čakri u ljudskom telu. Svaka od njih se uvek predstavlja drugom bojom. Na primer, krunska čakra (na vrhu glave) se predstavlja kao roze. Ispod nje je ljubičasta. Grlena čakra je plave boje, itd.
Šta vam to govori? Da određena boja ima najbolji efekat na određeni deo tela. Opet, nije samo ni do efekta, već i do simbolizma. Ljubičasta je duhovna boja i povezuje se sa vremenom i prostorom u kosmosu. Iz tog razloga je ona simbol meditacije i spiritualnog.
Poznato je i da svaka boja ima svoje nijanse pri čemu svaka ima drugačiji efekat. Da li je svetlija ili tamnija nijansa zavisi od saturacije – tamnije imaju više u sebi sive ili crne. One manje zasićene imaju veću količinu bele, odnosno svetlosti u sebi. I te boje su jasnije i življe. Na primer, čista crvena se uglavnom povezuje sa stresom i anksioznošću, ali bledoroze boja, manje zasićena, predstavlja nijansu koja umiruje i opušta.
Smaragdnozelena se često uzima kao primer visoko zasićene boje, koja nije toliko intenzivna, a vrlo je energična. Ostavlja utisak životnosti i svežine.
(kraj 1. dela)
Leave a Reply