Kako enterijer utiče na vaše mentalno zdravlje? (2. deo)
Oblici pobuđuju različite asocijacije
„We shape our homes and then our homes shape us“ – Winston Churchill.
Ako niste ljubitelj oštrih i ravnih ivica, niste jedini. Naučnici kažu da kod većine ljudi ovakvi oblici mogu biti okidač za anksioznost.
Postavlja se pitanje zašto je to tako.
Pre svega, jer svako od nas ima najrazličitije asocijacije na različite stvari. Mnogi ljudi, ne znajući zašto, počnu da se osećaju uznemireno ili nesigurno u ambijentu gde su sve ivice ravne, oštre, jasno definisane i geometrijske. Podsvesno, svi mi znamo da je oštra ivica opasnost. Neko je povezuje sa jasnoćom i britkošću, a neko drugi sa mogućnošću povređivanja i nelagodom.
Iz tog razloga veoma je bitno da kada radite dizajn enterijera uz pomoć neke stručne osobe, bez ikakvog ustručavanja, napomenete da li vam neki oblik nameštaja odgovara ili ne. I pri tome nemojte pomišljati da će neko o vama prosuđivati ovako ili onako. Taj enterijer je nešto u čemu ćete vi boraviti. I vaše pravo je da se u njemu osećate prijatno i opušteno.
Ako ste shvatili ili već znate da ne volite oštre ivice u ambijentu, birajte oble predmete. Na primer, ovalni ili kružni stočić u dnevnoj sobi automatski će svojim zaobljenim stranama i čitavim oblikom pozitivno uticati na vaš mentalni sklop. Jer, čim budete bacili pogled na njega, osetićete se smireno i bezbrižno.
Biljaka i cveća što više, jer – zeleno, volim te, zeleno!
„If I see it in nature, I know it will work in home“ – Miles Redd.
Pošto ne možete sve vreme biti napolju, što zbog privatnih i poslovnih obaveza, a delimično i zbog vremenskih prilika, zašto ne biste uneli deo spoljašnjeg sveta u svoj dom?
Ima li boljeg načina da oplemenite prostor nego da unesete zelenilo ili buket cveća? Time ne samo da ćete ulepšati prostor, već ćete uraditi vrlo korisnu stvar za sopstveno raspoloženje.
Unutrašnje biljke možete upotrebiti kao akcentni detalj, da „omekšate“ određeni prostor ili stvorite određeni utisak u sobi.
Ako i niste baš neki ljubitelj flore u svom okruženju, možda će vam sledeće stavke biti okidač da preispitate svoja uverenja:
· Biljke pomažu u redukovanju stresa i anksioznosti. Takođe, mogu da snize vaš krvni pritisak i pomognu da stabilizujete svoje unutrašnje stanje.
· Pročišćavaju vazduh, što utiče na to da dišete lakše.
· Biljke mogu da poboljšaju kvalitet vašeg spavanja, jer pojedine vrste emituju noću kiseonik.
· Ako imate problem sa produktivnošću, unesite zelenilo u svoju radnu sobu!
· Pored biljaka, prehladi i alergijama nema mesta! Dokazano je da podižu nivo vlažnosti, smanjuju prašinu, i efektno se bore protiv prehlade. U slučaju da patite od alergija, posvetite pažnju svom cveću – redovno brišite njihovo lišće kako biste uklonili prašinu koja se svakodnevno taloži. Najbolje biljke u borbi protiv alergija su: ljiljani, hrizanteme, zlatne puzavice, gerberi, bambus palma, zlatna palma.
Kod biljaka nije samo važna njihova lepota i efekat koji imaju na nas i okruženje. Nemojte zaboraviti na činjenicu da su ljudi koji se bave negom biljaka manje podložni stresu od drugih. Biljke čak mogu da imaju i terapeutsko dejstvo na osobe koje su doživele neku traumu.
Dokazano je da se u poslovnim prostorima gde postoje vertikalne bašte (zeleni zidovi, živi zidovi) zaposleni osećaju mnogo prijatnije i srećnije, produktivniji su, a poslovni pregovori su manje stresni.
Plavo svetlo nije za svaku prostoriju
„We’ve got blue light, we’ve got all this light flooding our bedrooms and things blinking, and you can’t get a decent night’s sleep“ – Linda Rondstadt.
Smatra se da prosečan korisnik mobilnog telefona, računara i televizora, provede u proseku 7 sati ispred elektronskih uređaja. To je, priznaćete, mnogo vremena provedenog u gledanju plavog svetla.
Možda i to ne bi bio toliki problem da većina od nas nema taj (loš) običaj da pred spavanje skroluje svoj mobilni i pregledava društvene mreže i vesti. Dosta nas ima i televizor u spavaćoj sobi.
Sve ovo može biti jasna pozivnica za insomniju, ili poremećaj spavanja.
Koji su to izvori plavog svetla u enterijeru:
· Televizor
· Smart telefoni
· Tableti
· Uređaji za igranje igrica
· Fluorescentne sijalice
· LED sijalice
· Monitori od računara i laptopa
Kako da smanjite štetan uticaj plavog svetla na svoje zdravlje?
Najjednostavniji način je da smanjite vreme koje trošite na mobilni, računar, televizor, kao i druge uređaje pre spavanja.
Još bolje, neka vaša spavaća soba i soba za odmor (biblioteka, kutak za čitanje, dečja soba) budu samo mesta za to – odmor, igru i uživanje. Iznesite mobilni telefon iz sobe, kao i televizor ako vam se nalazi tu. Spavanje je proces neophodan čovekovom organizmu za regeneraciju i osveženje. Ako mu to uskraćujete, vremenom ćete ugroziti svoje zdravlje.
Zato, nema te estetike u enterijeru, kao ni funkcije, koja bi trebalo da elektroniku stavi ispred vašeg zdravlja i sreće!
Neka vaš celokupan enterijer bude inspirisan prirodom
„In every walk with nature one receives far more than one seeks“ – John Muir.
Da li ste znali da se ljubav prema prirodnim materijalima i unutrašnjem uređenju koje u velikoj meri podražava organsko i prirodno naziva biofilični dizajn enterijera? Godine 1984. reč „biofilija“ je bila propagirana od strane biologa Edvarda Vilsona, iako se prvi put koristila još dvadeset godina ranije. Skovao ju je Erik From, nemački socijalni psiholog 1964. proučavajući nedostatak povezanosti s prirodom kao posledicu života u gradu.
Vilson je opisao biofiliju kao „poriv za povezivanjem sa drugim oblicima života.“
Naravno, suvišno je reći da čitav ovaj koncept ima enorman uticaj na naše raspoloženje, zdravlje i sreću.
Vrlo je moguće da već u vašem domu ima dosta biofiličnih elemenata:
· Prirodne svetlosti u velikim količinama tokom dana
· Mogućnost da vazduh slobodno struji kroz prostorije, pa i čitav stan/kuću
· Organski materijali (drvo, pluta, vuna, kamen, koža)
· Biljke i cveće
· Ozelenjene zidne površine
· Prisustvo vode, na primer u vidu neke fontane
Ako bi trebalo najkraće i najpotpunije da zaključimo šta je biofilija, to bi otprilike bilo: Biofilija je ljudska urođena biološka veza sa prirodom.
Ona nam, zapravo, objašnjava zašto nas opčinjavaju pucketanje vatre i šum talasa, zašto pogled na bujnost bašte može poboljšati našu kreativnost, zašto visina kao i senka u isto vreme u nama pobuđuju i divljenje i strah, i zašto druženje sa životinjama kao i šetnja kroz park imaju isceljujuće dejstvo na nas.
Činjenica je da je priroda oduvek imala veliki uticaj na čoveka – teme iz prirode su pronađene na najranijim ljudskim strukturama. U staroj Grčkoj je biofilija bila definisana kao „ljubav prema životu.“
Zaključak
„I work on the assumption that a house is succesful if it’s pleasant to live in“ – Alexandra de Garidel-Thoron
Koliko god da postoji saveta i recepata za zdrav život kada je enterijer u pitanju, treba da imate na umu da ne postoji neki univerzalni princip koji će instant da poboljša vaše celokupno stanje. Ono što prija drugome, ne mora da znači da će imati isti uticaj i na vas. I to je sasvim u redu i normalno.
Kako god, ne može se negirati da sreća kreće od doma. A ako odlučite da dizajnirate enterijer koji će „podići“ vaše mentalno zdravlje, onda taj korak može da ima dogotrajan, blagorodan efekat na vašu svakodnevicu.
Živeti zdravo, ispunjeno i svakoga dana osećati zahvalnost i ljubav prema životu, znači voleti sebe, ljude oko sebe i svoje okruženje. Zato je uređenje vašeg doma jedna od najznačajnijih stavki za dobar osećaj u toku dana.
Leave a Reply