Kontrast u enterijeru je mnogo više od crnog i belog
Verovatno većina vas voli slatko. Kolače, čokoladu, med, ili možda sladak ukus voća. A pretpostavljam da mnogo manje vas voli kiselo. Sad mi padoše napamet kiseli krastavci. Uh, njih sam obožavala od malena, uz njih sam izgovorila svoju prvu reč… Onda, limun. Ali kad pomešate med sa limunom dobijete savršenu limunadu, odlično izbalansiranog ukusa, zar ne?
Isto je i sa vremenom, recimo… Kiša. Malo ko je voli. Ili oštar mraz. Ali, ako smo svesni da posle kiše dolazi duga, i da je mraz samo neminovan period pre proleća kada se čitava priroda budi, nekako ćemo lakše to podneti. I možda im se čak i radovati, jer znamo šta sledi posle.
Mračni i teški periodi u životu. Ko ih nije imao? Kako kažu: „Ono što te ne ubije, to te očeliči.“ Koliko puta ste samo čuli ovu narodnu umotvorinu i želudac vam se okrenuo, jer je nekako postala izlizana od prečeste upotrebe. Ali samo onaj ko je stvarno prošao kroz trnje i pakao, i izdigao se iznad, zna suštinu tih reči. I iskreno ih ceni.
I sve što sam navela kao primeri su, naravno, suprotnosti ili kontrasti. Ima ih u umetnosti i književnosti ponajviše, tamo imaju svoju simboliku i specifično značenje, sa ciljem da probude nesvakidašnje emocije kod posmatrača/čitaoca. A verovali ili ne, i sam dizajn enterijera počiva svojim dobrim delom na kontrastima. Od boja, tekstura, materijala, oblika nameštaja… sav taj kontrast među elementima daje dinamiku prostoru.
I, onda, kad se malo bolje zamislim, dođem do nekog filozofskog zaključka – zar ne počiva ceo koncept življenja (možda je bolji izraz: bivstvovanja) upravo na kontrastima/suprotnostima?
Da, kao što ste već shvatili, danas sam u raspoloženju da vam malo pričam o kontrastu u enterijeru. Nije ni komplikovano niti imalo mučno kao što je možda zazvučalo u prethodnim primerima. Jedino što je bitno kada su enterijeri posredi, jeste da znate gde i kako da koristite kontrast. Samo tako ćete kreirati upečatljivo mesto – prostor za pamćenje.
Sad će neko (s pravom da pita) – a šta je sa tim vajnim balansom i ravnotežom o kojem stalno dizajneri (priznajem, i ja) razglabaju? Zar nije kontrast nešto sasvim suprotno od harmonije?
Naravno, ali ovde niko ne priča o kontrastima u svakom delu ambijenta. Kontrast se uvodi kao balans gde je potrebno da se razbije ravnoća, monotonija, monohromija, da se jedna „enterijeristička kaša bez ukusnih i zdravih dodataka“ preobrazi u simfoniju ukusa.
Kako koristiti kontrast u enterijeru?
Kontrast se postiže spajanjem dva ili više elemenata različitih svojstava u prostoru. Da, sve dolazi u obzir – i boja, i oblici, i veličina, materijal, tekstura, kao i sam stil.
E, sad, ima jedna „kvaka“ (a ko me terao da vam pominjem da nije baš toliko komplikovano), a to je da elementi koji međusobno kontrastiraju treba da ističu jedni druge, ali opet treba tako da funkcionišu skupa da grade harmoniju.
Ko je razumeo, taj je i shvatio…
Šalim se malo, oprostićete mi, ali čim dođemo do primera, sve će vam biti jasno. Kontraste, zapravo, viđate svakodnevno, čak i u enterijerima kojima boravite, samo ih verovatno niste postali svesni, jer vam se podrazumevaju. U stvari, tamo gde je sve izbalansirano (pa i kontrasti), ništa vam ne smeta, odnosno ne „bode oči“.
Pa ’ajmo redom:
Boja – može da se koristi na više načina:
- Komplementarna šema – sećate se one priče o točku boja, s tim što se u ovom slučaju konkretno radi o bojama koje se nalaze nasuprot jedna drugoj na baš tom točku (plava i narandžasta, npr.)
- Monohromatska – na primer crna i bela skupa.
- Svetlo i tamno – misli se na tonove i prelaze jedne boje (npr. svetlocrvena, skoro bleda sa tamnom, karmin crvenom)
- Toplo i hladno – odlučite se šta želite da dominira u prostoru. Ako su topli tonovi, oni daju prijatnu, ali živu atmosferu, dok hladni umiruju. Neka jedna grupa preovladava u prostoru, a drugu uvedite da napravi balans.
- Sjajno i zagasito se takođe mogu kombinovati kao kontrastna šema.
Tekstura – miksujte, uparujte i slažite slojeve različitih materijala. Na primer, postavite grublje materijale na pod ako imate gladak i sjajan nameštaj. Zamislite, recimo, luksuzni mermer kojem kontrastirate laneno platno, ili prirodne materijale poput drveta i kamena suprotstavite metalu, staklu ili akrilu. Tu su opcije i jednostavno, ravno vs. ukrašeno, zatim sjajno vs. matirano, staro vs. novo, itd.
Materijali – kontrast se najbolje postiže kada stavite fokus na nameštaj. Baš kao što je već gore rečeno, staklo i drvo, kamen i akril, mermer i juta, metal i staklo. Ako pravite kontrast između materijala, uvek su šare i printovi na jastučićima dobro rešenje uz neku solidnu boju kao osnovu.
Oblik i forma – geometrijski ili prirodni oblici koji stvaraju odličan kontrast ako se kombinuju međusobno na način: jasne i ravne linije sa zaobljenim ivicama i nepravilnim površinama. Igrajte se, na primer, obla, mekana, „fluffy“ sofa uz elegantan, tanki stakleni klub stočić, ići će perfektno!
Koji bi to kontrasti ovde mogli da dođu u obzir?
- prirodno vs. geometrijsko
- malo vs. veliko
- nežno vs. robusno
- prozračno vs. masivno
Zaključak?
Sigurna sam da ste i sami došli do istog – sukob razuma i emocija je osnova kontrasta. Kako u svemu, tako i u dizajnu enterijera.
Zapitajte se: šta razdvaja zadivljujući enterijer od dosadnog i turobnog?
Šta prostoriji daje sjaj i atmosferu, iskru energije?
Šta razlikuje prosečno od brilijantnog?
Da, razumeli ste! Baš to! Taj namćorasti, ali tako poželjan kontrast!
Meni je najčešće na pameti industrijski stil kada se radi o kontrastima koji unose dinamiku, energiju, živahnost i balans. Setite se ogoljenih zidova sa izloženim ciglama u kombinaciji sa metalnim, mesinganim, hromiranim lampama i visilicama. Zatim kožne sofe i fotelje uz police u vidu cevi i komode i stočiće sa rustičnim prizvukom. Jer, kada je reč o kontrastu, naglasak je na davanju dubine prostoru, sa ciljem uklanjanja ravnog i jednoličnog osećaja.
Kad god ste u sumnji ili zastanete i ne znate šta i kako dalje, neka vam polazna tačka bude yin-yang koncept: svetlo i tamno, veliko i malo, grubo i glatko. 😍
(Izvor fotografija: Pinterest)
Leave a Reply