Vikendica – mesto za odmor ili za dva dana fizičkog rada? Šta kaže struka 21. veka…?
Verovatno se svi sećate svoga detinjstva i perioda odrastanja kada se išlo tamo negde do vikendice, bliže ili dalje, uglavnom van grada u kojem živite ili negde na periferiji. Jer, cilj je bio izaći iz svakodnevice i ludila koje nosi svaki dan. (eh, mogu li da se porede ludila od pre 2-3 decenije i ova danas? Baš se nešto pitam…) Opet, mnogi od nas su svoje dane provodili i na tuđim placevima – što od rodbine, komšija, familije. Kako god, suština je uvek bivala ista: dođeš na dan ili dva i „pogineš“ od rada. Uglavnom su to radili odrasli, roditelji, a mi deca zujali negde ili iščekivali kada ćemo nazad kući, u „ralje velegrada.“
I tako je, vremenom, vikendica postala sinonim za rad, okopavanje, košenje trave, zalivanje, bašte… Da li se nešto promenilo do današnjih dana?
Zavisi od toga šta želite, kuda idete i da li ste skloni promenama i organizaciji. Jer, ako malo bolje razmislite, vikend kuće bi trebalo da predstavljaju upravo ono zbog čega su i stvorene i dobile svoje ime: oazu mira i tišine koju ćemo sebi priuštiti makar vikendom. I to ne svakim, već kada pronađemo vremena za sebe.
Opet, u današnje vreme, mnogi koji imaju tu privilegiju da negde šmugnu u nešto svoje, da ne moraju dodatno smeštaj da plaćaju, odlučiće se vrlo često i da svoj odmor tu provedu. Od sedam ili deset dana, sasvim je nebitno. Ali ako je izolacija dobra, enterijer uređen kako treba, a dvorište ne zahteva mnogo rada i fizikalisanja, zašto da ne?
I sad se verovatno pitate: „Koje to dvorište ne zahteva previše rada?“
Upoznajte svoj teren i biljke koje će na njemu izgledati savršeno sa minimalno uloženog truda. I to vašeg.
Nije svejedno da li je vaša parcela postavljena istok-zapad ili sever-jug, ili se prostire u pravcu nekih kombinovanih strana sveta. Kada to definišete, pozabavite se malo onim biljkama i drvećem kojima će smena sunca i hladovine najviše odgovarati. Džaba što vi hoćete po svaku cenu ruže, jer ih prosto obožavate, ako se ruža ne može primiti na vašem zemljištu kako treba. Ili ako niste tu dovoljno često kako biste ih zalivali i orezivali. Ali, sada pričamo o svom onom zelenilu i ukrasnom bilju koje će da oplemeni vaš plac, a neće zahtevati od vas upalu mišića i pregorevanje na suncu.
Znači, prvi korak je da istražite malo (ili angažujete nekoga ko bi mogao to da odradi umesto vas) koje drveće i zelenilo bi vam uspevalo u dvorištu, opet pružalo hladovinu, i stvaralo prijatan estetski momenat. Kada ovaj deo priče završite, pola posla ste odradili.
Naredni korak – sklad između prirode i arhitekture
Kako god se stvari odvijale i šta god vi želeli od parternog uređenja, morate da imate na umu da su arhitektura i priroda u vezi te stoga moraju da budu povezani. To znači da svaki deo objekta unutar placa mora da zadrži svoju funkcionalnost i pristupačnost, a da priroda to dodatno ističe ili olakšava.
Uvek postoji i opcija da čitav ambijent malo uveselite, ispunite bojama, čak iako vaše zemljište ne dopušta gajenje šarenog i bujnog cveća. Kako?
Malčiranje je uvek dobra opcija za sva ona mesta gde je predviđena sadnja rastinja. Malč (mulch) je inače sloj materijala koji se nanosi na površinu zemljišta. Razlozi zbog kojih se nanosi su različiti: radi zadržavanja vlažnosti zemlje, poboljšavanja plodnosti i zdravlja, smanjenja rasta korova, kao i stvaranja vizualne dopadljivosti prostora. Najčešće je malč organski, ali nije obavezno. Malč može da bude u različitim bojama: crvenoj, narandžastoj, žutoj, zelenoj, šarenoj, crnoj, prirodnoj, itd. Smatra se da je najpostojaniji i najkvalitetniji malč od bora.
Zaključak: u letnjim mesecima kada sve žari i pali, malč će omogućiti da se vlaga u zemlji zadrži dovoljno dugo da biljke ne uvenu, a da vi ne morate malo-malo da idete do vikendice da zalijete. I usput odradite još par desetina radnji.
Ukoliko imate mogućnosti da negde postavite i zeleni zid, učinite to. Mnogo ljudi voli živi zid u enterijeru, ali ga na kraju nikada sebi ne priušte jer se plaše zahtevnog održavanja. A dvorište je idealno za ovu vrstu zelenila – ulepšaćete svoj prostor, a istovremeno širite eco-friendly vibe. 😀
Šta dalje?
Ako vas je ovaj tekst zainteresovao i ako ste pomislili da baš imate negde neko parče zemlje ili dvorištance koje bi baš moglo da se sredi kao bombonica, ali u skladu sa postojećim objektom (ili vam je potrebna adaptacija ili rekonstrukcija postojećeg objekta, za neophodne projekte, i procedure dobijanja građevinske dozvole) možete se obratiti arhitektonskom birou ArhInGreen i sjajnoj arhitektici Nataši Komljenović na mejl: info@arhingree.rs.
Više o samom projektu i kako je teklo dizajniranje i projektovanje parternog uređenja za klijenta u Ledincima, pročitajte u tekstu Parterno uređenje vikend objekta.
Svi vaši zahtevi i potrebe u vezi sa enterijerom ali i eksterijerom mogu biti rešeni od strane Enterijera Tasovac – ENTAS (ideni projekti, e-dizajn, 3D vizuelizacija enterijera) i ArhInGreena po pitanju uređenja placa, dvorišta, rekonstrukcije, adaptacije objekta.
Ostajte mi zdravo, dobro i biofilno! 😎
Leave a Reply