Kako smo oblikovali enterijer po ugledu na najlepše plaže sveta
Stvorili su se niotkuda držeći se za ruke kao zaljubljeni srednjoškolci. Posle sam shvatila da su ipak došli odnekuda, i to „iz raja,“ po njihovim rečima i zacakljenim očima. A raj je, zapravo, Tajland i Maja Baj plaža.
Pomislila sam, Bože, kako je lepo kada se ljudi drže za ruke posle 30 godina braka, a 40 zajedničkog života. I kako je divno kada ostanu mladi duhom. A iskrena da budem, oni su delovali mnogo mlađe nego što zapravo imaju godina. Tek sa ponekom borom, sedim vlasima (mislim da ih ja imam više nego oni skupa) i vedrim duhom, veselo su mi stavili do znanja: „Mi jesmo matoraći, ali to ne znači da moramo da volimo sve što je staro i prolazno. Naprotiv, mi imamo veliku želju da živimo u stanu koji će svojim izgledom, bojom i teksturom da podseća na najlepše plaže na svetu!“
O, da, kako je ovo moćno zazvučalo!
Toliko snažno da nisam mogla da odbijem.
Moram da istaknem da su oni bili stariji bračni par koji su imali već odraslu decu, i svu ušteđevinu i pare koje su imali su trošili na putovanja. Što je meni bilo jako inspirativno, jer su me „uboli“ u centar. To je i moja želja oduvek. Putovanja. Svuda. A ponajviše kada odem u penziju. I nekako smo se skopčali.
Bez obzira što nisu imali nešto previše novca, ali je bila određena svota koju su sačuvali za ovu priliku. Za svoj „morski stan iz snova.“
Dogovorili smo se da određeni materijali mogu biti i improvizacije (tipa, kamen može biti imitacija ili čak i tapet, zatim koža može biti veštačka, tirkizne pločice ne moraju biti „made in Italy,“ kao ni grnčarija ili dekor…).
Sve u svemu, jedna lepa priča i saradnja je bila na pomolu. Složili su se da je jedini preduslov da se osećaju prijatno u enterijeru, da bude svetao i, primarno, veseo i vedar.
Uz plaže koje smo izdvojili (Bells Beach u Australiji, Kajo Largo na Kubi, Koh Kradan i Maj Baj na Tajlandu, Moskito Baj u Portoriku i Rainbow Beach u Australiji), stvorili smo kolaž i paletu boja koja im se dopala i asocirala na pesak, more, zelenilo…
Ono što smo uradili, sledi u nastavku. I stvarno, sad kad se osvrnem na čitavu priču i projekat, shvatam da su godine samo broj, a da su njih dvoje pozitivniji i vedriji od većine osoba duplo mlađih od njih.
Ulazni deo (gore) sa mavarskim stilom pločica (mural), zlatnim ogledalom koje je simbol sunca, parketom boje meda koji asocira na peščanu plažu i tepihom sa prugama koji je u sebi stopio boje sa kolaža
Dole: pogled iz hodnika na trpezariju i delić dnevnog boravka
Trpezarija i dnevni boravak. U trpezariji okrugli, stakleni sto korespondira sa okruglim lusterom-visilicom po koloritu i boji, istovremeno asocirajući na nijanse mora
Pogled na kuhinju prekoputa trpezarijskog dela. Poseban šmek daje lučni ulaz kao i tirkizna grnčarija pored. Zidovi sa kamenom teksturom na ulazu u kuhinju i pločice u nijansama plave uz belu u kuhinji su podsećanje na more i kamenje/stene koje more zapljuskuje
Trpezarija
Dnevni boravak koji nije veliki, ali je ušuškan i udoban
Kuhinja
Posebnu draž kuhinji daje velika doza prirodne svetlosti
Spavaća soba sa radnim delom
Pogled na bračni krevet
Kupatilo – svo u tirkizu i plavetnilu sa velikom kadom, što je bila izričita želja klijenata
Kupatilo nije veliko, ali je ugođaj u njemu pravi morski
Detalji i lepota kontrasta u teksturama i materijalima: stakleni, zeleni stočić, rustični kameni zid (imitacija), mebl štof i kožni plavi jastučić
Terasa na koju se izlazi sa 3 strane – iz hodnika, trpezarije i kuhinje
Pogled iz ptičje perspektive na ceo stan
I, kako se vama čini? Da li biste mogli da živite u ovakvom stanu u gradu ili mislite da je idealan samo za morsko okruženje? 😀
