Kad velika Zuzana Halupova inspiriše, magija je neminovna – upoznajte Anu Durgalovu i njenu umetnost

Ima li lepšeg ukrasa za zid od slike koju kada pogledate u vama probudi sreću i radost? Iako su danas sve popularnije 3D tehnike i digital printovi u vidu velikih postera koji, priznajem, umeju da budu i odlično rešenje ako se uklope u čitav enterijer, verujem i dalje da je svaka slika, ručno rađena, kao živa. Slično poput ćilima u koju su tkalje utkale svoje misli, priče, verovanja i energiju.

Nemamo svi novca za Pikasa ili Rembranta, ali i zašto bismo imali za te slike koje stoje po muzejima i kupuju se najčešće od strane kolekcionara ili multimilijardera koji njima najčešćeće samo ukrašavaju dom. A ne uživaju istinski u njima.

Zemlja Srbija ima dovoljno talentovanih ljudi u svim sferama koji nam donose lokalne proizvode, od hrane, preko odeće i obuće, pa do umetničkih dela. Verujem da je dužnost svih nas da takve ljude podržimo kupujući od njih.

Verujući u njih i njihov mali biznis, dajemo im entuzijazam i elan za dalje. Finasijski podržavamo njih i njihovu porodicu, a ne dajemo novac tamo nekim amazonima, ibajevima, i sl. Većina ljudi od svojih ruku i živi. Neki bi voleli da žive od svog trenutnog hobija, ali to još nije realno. Biće, samo ako te ljude podržimo. A svi znamo nekoga iz svog okruženja ko je svoju strast pretvorio u pravi mali posao koji stvara magiju.

Danas sam odlučila da vam predstavim jednu damu koja je upravo svoj talenat i strast pretočila u hobi – slikanje. Kao što to najčešće biva, kako samo život ume to tako da namesti, Ana se susrela sa slikarstvom sasvim slučajno i spontano, nakon što je upoznala veliku Zuzanu Halupovu, slikarku naivne umetnosti. Iako se Ana nije priklonila naivi, njena prvobitna dela – oslikavanje keramike i stakla, sa motivima cveća, imaju tu iskrenost i lepotu koju nose svi veliki umetnici kada se predaju svom radu i zaborave na vreme.

Ana Durgalova, Slovakinja iz Padine (opština Kovačica), školovala se u istom mestu – centru naivnog slikarstva. Kako kaže za sebe, umetnost i slikarstvo su njen celoživotni hobi, od kojeg baš i ne može da se živi, ali ona od njega ne odustaje.

Ana, pored slika, radi i abažure za lampe, oslikava klupice, poslužavnike… Svi ovi predmeti u vašem domu, nakon njenog rada, ožive prostor, daju mu toplinu i nežnost. Ali najvažnije je da Anine slike mogu da se nađu u enterijerima različitih stilova – od modernizma, minimalizma, boho stila, retromoda, japandija, itd.

Više o njenim radovima možete saznati na njenoj Fejsbuk stranici Ana Durgalova – Art: https://www.facebook.com/profile.php?id=100010050483097

Malo smo porazgovarali sa Anom po pitanju njene umetnosti, i evo šta ona kaže:

Od kada se bavite slikarstvom?

Jako davno, posao osiguranja me je odveo kod velike Zuzane Halupove,najveće slikarke naive. Vreme provedeno sa njom je pokazalo da mi se dopada slikanje i žao mi je što nisam počela da slikam naivu, već sam počela da oslikavam tanjire – keramiku i staklo. Slikala sam najviše cveće.

Koja je vaša omiljena tema i format?

Uvek omiljena tema – cveće, a u zadnje vreme otkrivam koliko mi se dopada apstrakcija.

Koje tehnike koristite?

Slikam akrilom na platnu ali koristim i tehniku pouring – izlivanja akrila.

Da li ste profesionalni slikar?

Ne, samouki slikar.

Je li slikarstvo posao ili hobi?

Hobi.

Može li od slikanja da se živi u Srbiji?

Teško, slikanje može predstavljati samo hobi i zadovoljstvo, a ako se nešto i proda to je plus.

Kako ljudi reaguju na vaše slike?

Do sada nisam pročitala negativnu kritiku ili su neki bili  osećajni i nisu napisali ništa negativno.

Ko/šta su vam uzori za vaše slike?

Nemam uzore.

Da li mislite da su slike danas prevaziđene, s obzirom na razvoj digitalnih tehnologija i digitalnih postera velikih formata?

Slike predstavljaju lepotu, osećanje, zadovoljstvo za onog ko slika i ko ih gleda u svom domu. O razvoju tehnologija ja ne razmišljam kao suparniku ove umetnosti.

Šta mislite o tapetama?

Samo dopuna na nekom zidu.

Ima li neka prostorija u domu za koju mislite da nije pogodna slika? Naime, neko voli sliku da vidi i u kupatilu…

Videla sam sličice malih formata u toaletu i mogu reći da sasvim lepo izgledaju.

Koji je vaš savet za biranje slika? Da li da ih ljudi biraju u skladu sa stilom u enterijeru ili u skladu sa svojom estetikom? Ili je, pak, najbolje naći ravnotežu između jednog i drugog?

Moje mišljenje je da bi trebalo da se prati stil u enterijeru, jer će doći do nesklada u celokupnoj slici doma, a zatim i boja i dimenzija slike.

Kog formata je bila vaša najveća slika, a kog najmanja?
Najveća 100x70cm, najmanja 30x20cm.

Imate li omiljene boje?
Do sada bordo, zlatna a sada sve više nežne nijanse i volim belu – za koju kažu da i nije boja ali...

Šta mislite o danas popularnom trendu, barem se meni tako čini, da ljudi vole da zatrpavaju zidove slikama različitih formata i žanrova, pravdajući se da sitnice i detalji čine prostor toplijim? Da budem jasnija, imate li utisak da se često dešava da ljudi imaju strah od beline zidova, tj. strah od praznog prostora?

„Manje je više“, belina predstavlja otvoreni prostor. I zato bi trebalo pažljivo prekrivati zidove -moje mišljenje.

Imate li uzore u domaćim ili stranim slikarima?

Nemam, pošto slikam razne motive i tehnike.