Blog

Znate one dane kad biste po čitav dan jeli samo nešto slatko, traži vam se i tačka? Ili ste možda inače ovisnik o malo kaloričnijoj hrani, ili volite da popijete više nego što bi trebalo, ili… jednostavno imate neku naviku koja vas na kratke staze čini srećnim i zadovoljnim?

U prevodu – verovatno je vaš dopamin u nekom disbalansu.

I koliko god vi težili da zadovoljite tu neku „rupu“ u vama, nikako da je zatvorite. Iz nekog razloga.

A možda vam samo nedostaje spoljašnji stimulans kako bi se ponovo uspostavili mir, harmoniju i spokoj? Da li ste razmišljali o tome?

Znam ko jeste – dizajnerka enterijera Laura Hall, inače i kreatorka na TikToku (@thehekagonalhouse) objavila je video koji je u kratkom vremenskom roku prikupio preko 30 hiljada lajkova. I to prikazavši svoj dom uređen prema najnovijem trendu – tzv. dopaminskom dekoru, koji sadrži zabavne, hirovite elemente koji imaju za cilj da izazovu navalu dopamina u organizma.

A možda vam je poznato da manjak ili oscilacija dopamina može da dovede do ozbiljnijih poremećaja i bolesti?

Pa hajde da vidimo onda …

Šta je dopaminski dekor u enterijeru?

Neko će reći: „Ah, konačno, nešto drugačije u odnosu na prethodni period – minimalizam, modernizam, japandi, neutralne boje, sklad, ravne linije, jednostavnost…“ Da, negde se slažem. Iako nisam preveliki ljubitelj šarenila i pravila da nema pravila, nakon malo više proučavanja, shvatila sam da dopaminski dekor stvarno može da vrati osmeh na lice i, što je najvažnije, da izbalansira dopamin u vašem organizmu.

Slično je pokušano sa Grandmillenial stilom ranije, s tim što dopaminski enterijeri manje asociraju na prošlo i staro – oni su, zapravo retro na najmoderniji mogući način.

Svetle boje, kontrasti i potpuni maksimalizam su samo neke od karakteristika dopaminskog dekora. Ključni element ovde je ispunjavanje doma nečim šarenim i zabavnim što izaziva radost, čak i ako se sve to estetski sukobljava.

Dopaminski dekor se može protumačiti kao korišćenje boja, uzoraka i taktilnog nameštaja u vašem domu sa ciljem da se osećate srećnije.

Boja je možda najvažniji deo dopaminskog dekora, jer tako utiče na naše raspoloženje.

Dopaminski dekor je jedinstven i uzbudljiv način da se svakom dizajnu enterijera doda autentičnost i karakter. Pažljivim odabirom nameštaja, tkanina i dodataka koji izazivaju osećaj zadovoljstva i sreće, možete stvoriti prostor koji je i vizuelno privlačan i emocionalno bitan.

Kako koristiti dopaminski dekor za bolje raspoloženje i srećnije okruženje?

Najvažniji prvi korak je da definišete boje koje vas čine srećnima. Nakon toga, odaberite šemu koja će vam dati polet i energiju. Ako niste baš sigurni u izbor, uvek je dobro početi svetlijim bojama, mada ne bi trebalo ni da se plašite da eksperimentišete sa različiti kombinacijama.

Sledeći korak je da se okružite predmetima i stvarima koje su za vas od značaja i bude lepe emocije – poput porodičnih fotografija, omiljenih knjiga, suvenira, itd.

Poslednji, ali ne i najmanje bitan korak – potrudite se da vaš prostor bude čist i bez nereda. Svi znamo koliko krš i lom mogu da utiču negativno na raspoloženje, te je jako bitno da enterijer u kom boravite pozitivno deluje na vaše mentalno zdravlje.

Nova dimenzija tapeta i umetničkih slika u dopaminski uređenom enterijeru

Tapete različiti printova i šara, a pogotovo veselih boja, mogu imati sjajan konačni efekat. Dajte im šansu, iako vam se može učiniti na prvi pogled da su pogodne samo za dečju sobu. Ali, ko kaže da kupatilo mora biti sterilno belo ili u geometrijskim pločicama? Ili, ako uređujete malu kuhinju, da morate da poštujete određena pravila po pitanju boja, veličine i koncepta?

Tapete i slike su dva elementa koja se mogu koristiti za stvaranje privlačnih fokalnih tačaka u bilo kojoj prostoriji. A što je najbolje, ne plašite se kombinovanja različitih boja i dezena – njihovim spajanjem ćete stvoriti jedinstven, autentičan izgled, sa karakterom i dušom.

Evo nekoliko saveta kako da miks-mečujete printove i šare:

• Kada mešate printove i šare, uvek počnite sa jednim velikim printom ili šarom, a zatim dodajte manje motive ili šare oko njega.
• Pokušajte da pomešate različite vrste printova i šara zajedno. Na primer, uparite cvetni dezen sa prugama ili kariranim trakama.
• Ako niste sigurni kako da mešate printove i šare, pokušajte da koristite točak boja kao vodič. Izaberite boje koje su jedna naspram druge na točku za upečatljiviji izgled ili boje koje su jedna pored druge za suptilniji izgled.
• Držite se palete boja ili dve za kohezivniji izgled.

Nameštaj u dopaminskom dekoru? Nebo je granica!

Prvo, razmotrite funkciju komada i budite sigurni da je u pitanju nešto što ćete uistinu koristiti. Nije baš zanimljivo imati nameštaj koji je samo lep, ali nije funkcionalan. (Zaista, da li ste se ikada pitali kako spojiti lepo i korisno u enterijeru?)

Drugo, razmislite o estetici komada i kako će se uklopiti sa ostatkom vašeg dekora. Poželjno je da vaš nameštaj bude produžetak vašeg ličnog stila i ukusa.

Na kraju, obratite pažnju na detalje i uverite se da je izrada na nivou. Ovi mali detalji mogu učiniti razliku u tome da li vam komad nameštaja donosi radost ili ne. Takođe, ako kuburite sa malim prostorom, dopamin-trend može da bude savršen izbor kako da malu sobu učinite većom bez mnogo novca.

Imajući na umu ove smernice, evo nekoliko ideja za nameštaj koji će sigurno izazvati radost:

• Udobna fotelja ili kutak za čitanje gde se možete sklupčati uz dobru knjigu
• Svetao i raznobojan kauč koji daje pečat u vašoj dnevnoj sobi
• Prelepo izrađen sto za kafu koji postaje središnji deo vašeg prostora
• Udoban krevet sa luksuznom posteljinom koji vas mami na kraju dugog dana
• Elegantan trpezarijski sto gde možete da organizujete večere i stvarate uspomene sa voljenima.

Dopaminske boje podsećaju na omiljenu poslasticu iz detinjstva ili sunčan dan

Postoje određene boje za koje se pokazalo da podižu naše raspoloženje i stvaraju osećaj blagostanja. A koje je bolje mesto za inkorporiranje ovih srećnih nijansi od vašeg doma?

Žuta je dugo bila povezana sa srećom i poznato je da stimuliše um i podstiče kreativnost. Narandžasta je još jedna vesela nijansa koja može pomoći da se poveća nivo energije i podstakne osećaj topline i optimizma. A crvena, boja ljubavi, je i moćan stimulans koji može povećati broj otkucaja srca i protok krvi (pa je možda sačuvajte za akcentne komade osim ako ne tražite pravi pokretač od ranog jutra!).

Ukratko, ako koristite boje, teksture i šare koje pokreću dopamin, možete odmah da transformišete svoj prostor u mesto sreće i zadovoljstva.

Evo samo nekoliko prednosti dopaminskog dekora koje će vaš dom učiniti radosnim odmorom:

• Podiže vam raspoloženje.
• Smanjuje stres i anksioznost.
• Čini vas srećnijim generalno.
• Pruža vam osećaj smirenosti i mira.
• Pomaže vam da se opustite i umirite um nakon dugog dana.

Bez obzira da li želite da dodate nekoliko kapljica dopaminskog preliva da biste ulepšali svoj dom ili želite u potpunosti da stvorite svoje radosno utočište, postoje beskrajne mogućnosti kako možete da koristite ovaj pristup u dizajnu.

Kako se vama čini enterijer kroz koji struji dopamin u punoj snazi? Da li biste mogli da provodite vreme u ovakvom ambijentu? 😍

(Izvor naslovne fotografije: Pinterest)

Budite inspirisani najtoplijim dizajnom dnevnih soba 2022. Učinite svoj prostor što udobnijim i prijatnijim za porodicu i prijatelje.

Predstavljamo najinovativnije, ali praktične ideje za ukrašavanje kako biste mogli da kreirate dnevnu sobu u koju ćete voleti uvek iznova da se vraćate.

Pa hajde da vidimo neke od njih, da iskomentarišemo (ja ću dati svoj skromni, kratki sud za svaki primer) i procenimo kome bi odgovarale ovakve sobe, dnevni boravci, sobe za uživanje, odmor… kako god poželite da ih nazovete.

 

1. Prva je delo Bergman Design House – dizajnirana za London. Klasično sa elementima šika, što je postignuto pomoću zlatnih detalja. Generalno, lep dizajn, skockan, iako, moram priznati da ne volim zlato u enterijeru. Ali svi oni koji vole dozu ekstravagancije i žele da osete specifičan nalet energije, verujem da je ovaj tip dnevnog boravka idealan za njih. Čak ni prostor nije nešto preveliki, tako da je sve ovo izvodivo i u našim prosečnim stanovima.
   
   
   
   
2. Di Lido Drive na Floridi je fascinantna modernistička kompozicija dizajnerke enterijera Sandre Vejngort. Sama kaže da su na nju najveći uticaji imali prostori Luj Kana, što se ovde stvarno može primetiti, ponajviše u ogromnoj količini svetlosti kojom je dnevna soba okupana. Iskreno, meni se ovo baš dopalo – verovatno zbog upotrebe prirodnih, zemljanih tonova i prirodnih materijala uz ovu specifičnu plavu nijansu. Prostor umiruje i opušta. I jeste baš za sve koji vole prirodu, mnogo svetla, ali i taj ležerniji, prirodniji stil.
   
   
   
   
3. Još jedan dnevni boravak u Londonu (Primroz Hil) svedoči o raskoši, luksuzu, miksu antičkog i tradicionalnog. Istina, sa mnogo manje zlatnih detalja u odnosu na prvi primer, ali sa više neke kitnjastosti i bujnosti oličene u floralnim motivima pored ogledala, lusteru, jastučićima sa ukrasnom trakom, velikim buketima cveća…Podseća me dosta na Holiglam stil o kojem sam pisala u svom e-booku, jedino što je malo manje uštogljen, da tako kažem. Šta reći, ko voli, nek’ izvoli!
   
   
   
   
4. Čuvena Keli Verstler, pominjala sam ranije njene specifične dizajne enterijera, u ovaj dnevni boravak opet unosi dozu egzotike sa tropskih ostrva, miksujući prirodne materijale i raznovrsne teksture. Još jedna ležerna soba za opuštanje, sa mnogo svetlosti, i toplinom. Meni bi lično odgovarala i jedna ovakva, jer mogu da se zamislim u njoj, bez ubrzanog daha, ili osećanja nelagode, mučnine i sl. Uvek je krucijalno da se zapitate da li biste u određenom prostoru mogli da budete, provedete duže od 15 min. Nije sve što je estetski i na oko lepo, prijatno i da se u njemu boravi. To je od suštinskog značaja kada je dizajn enterijera u pitanju – enterijer u velikoj meri utiče na naše mentalno zdravlje.
   
   
   
   
5. Njujorški stan dizajniran od strane Rajana Sagijana ima ono nešto što mene asocira otprilike svaki put kada pomislim na njujorške životne prostore. Open space, siva boja koja dominira uz crne akcente, naglasci su i na vertikalama, vizuelno velikim površinama. Ja u ovakvom prostoru mogu da zamislim bez problema samca, biznis orijentisanog, sa svojim svakodnevnim jutarnjim ritualima, koji voli vreme da provodi i sa prijateljima, opušteno, ali uvek sa dozom sofisticiranosti i uštirkanosti. Za moj ukus, previše mračno, i uvek su mi podovi od mermera ili pločica hladni. Lepo, skladno, ali nije moj tip dnevne sobe, definitivno.
   
   
   
   
6. Dnevna soba same dizajnerke, Fione Barat-Kempbel, je zanimljiv spoj modernog sa antičkim elementima. Ova žuta boja daje dodatnu dozu topline, a sama autorka kaže: “Važno je kreirati nešto što je večno, jer za klijenta koji na sam dizajn troši velike količine novca, ceo koncept može postati zastareo kroz dve ili pet godina. Trik je da se dizajnira sa integritetom.” Meni je ovo zanimljivo, jedino što mi se čini da je TV previsoko postavljen. Kada se sedi, glava mora da je stalno podignuta na gore, što može stvarno da bude naporno.
   
   

   

   
   
   
7. Dnevna soba u Gani dizajnerke enterijera Mimi Šodeinde je vrlo specifična, unikatna i posebna. I da, postigla je ono čemu je težila – eleganciju, univerzalnost i opuštenost. Međutim, prema mom mišljenju, ovo je izgled prostorije koju bih poželela kada bih otišla na neko egzotično putovanje i baš bi mi prijalo da tu provedem 10 dana ili dve nedelje. Ovaj kamen mi je baš za mesta koja se kupaju u suncu… nije za naše podneblje, svakako. Aliii… možda nekome zapadne neki detalj za oko koji bi mogao da primeni kod sebe u domu? Zašto da ne – novine su uvek dobrodošle!
   
   
   
   
8. Dejvid Kolins i njegov dnevni boravak – možda je zamisao bila dobra, ali mene ovo podseća na hotelsku sobu. Čak su mi i boje preveštačke, prejake. Nigde nema topline, nečeg personalizovanog, jedinstvenog… Nekako, ne vidim se ovde. Kakav je vaš stav o ovoj dnevoj sobi?
   
   
   
   
9. Ako bih već morala da biram, definitivno bih izabrala ovu sobu i stil koji su sad na redu – francuska seoska kućica i dizajnerka Ketrin Ajland. Koliko god sebe hvatala da mi se dopada i modernizam i minimalizam, i poneki šljaštavi enterijer, nekako se uvek vratim na ove prostore u kojima dominiraju tople, zemljane boje, i prirodni materijali. Volim da vidim kamen, drvo, ćupove, vatricu, rustične detalje… odmah se zamislim pod ćebencetom, uz knjigu i topli kakao ili čaj… Baš kao što kaže sama autorka: “Radim kuće u kojima se živi. Pod življenjem podrazumevam decu, kućne ljubimce, druge ljude oko sebe, žurke. Iznad svega, obožavam da stvaram apsolutni osećaj komfora i blagostanja.” Da, nemam ništa da dodam. Žena je sve rekla.
   
   
   
   
10. Alidadova soba za crtanje u Londonu je priča za sebe. Ne može da se svrsta niti u jedan stil, jer je eklektična, šarena, vesela i prepuna detalja. Moram da se zapitam kako uopšte neki stvaralac/umetnik može da stvara u ovakvom okruženju? Ali, svi smo različiti. E sad, sam umetnik za sebe kaže da stvara enterijere koji su večni i za koje želi da budu aktuelni i za 20 godina. Da li će taj cilj i ostvariti, ostaje da sačekamo i vidimo 😉
    
    

(Fotografije preuzete sa: 20 incredible living rooms by top interior designers | Effect (thebrunoeffect.com))

Prvo i najvažnije pravilo jeste – koloritna šema je jednostavna i neutralna. Što, opet, ne znači da ovde ne postoje jake i akcentne boje.

Prilikom izbora glavne boje u modernističkom enterijeru može vam se desiti da ne znate odakle početi. Koju boju uzeti za primarnu?

Nikada nećete pogrešiti ako krenete od boja inspirisanih prirodom.

Osim što postoje 3 glavne kolorne šeme (monohromatska, analogna i komplementarna), tako postoje i 3 osnovna koraka u definisanju palete za vaš dom: glavna/primarna boja, akcentna boja, i, naposletku, zasićena/smela boja.

Glavna boja se tako zove jer ona treba da bude temelj (osnova) vašeg prostora. Tu smo napominjali da je najbolji izbor ako se fokusirate na boje iz prirode. Ova boja se najčešće postavlja na zidove, kao i na veće komade nameštaja. Tako sad i sami dolazite da zaključka da može biti svetlobež, krem, siva, svetlobraon, boja peska, ili možda svetlozelena.

Akcentna boja može da se bira u skladu sa osnovnom. Iako slična, ona je ipak živopisnija, otud naziv akcentna. Opet, sa njima ne smete preterivati, inače će se stvoriti vizuelno šarenilo i haos.

Smela boja se nalazi samo na određenim tačkama u domu, i predstavlja neku vrstu žarišnih tačaka. Ka ovoj boji oči prirodno skreću, te ona treba da naglasi tek nekoliko određenih predmeta/komada nameštaja koje posebno želite da istaknete.

E, sad, verovatno se pitate kako primeniti na pravi način ove boje, da sa nečim ne preterate ili nečega ne stavite premalo? Da, srećom, postoje pravila kada je kolorit u pitanju. Osim onog najpoznatijeg, 60-30-10, tu su i pravila u vezi sa analognim i komplementarnim bojama. Ako želite nešto više da saznate na tu temu, pisala sam u svom blogu o bojama u enterijeru.

Evo još nekih dodatnih tips&tricks kada je kolorit u pitanju, za koje mislim da će vam biti korisne u svakodnevnom životu:

• Sam izgled prostorije, pa tako i kolorit koji će u njoj preovladati, zavisi od njene namene. Da li je to možda kuhinja? Ili vaša soba za rad? Pazite prilikom odabira boja, jer ćete se u zavisnosti od toga da li odaberete plavu ili možda narandžastu i osećati u skladu sa energijom koju boja ima. Zato pažljivo izučite šta su tople, a šta hladne boje i koje treba birati za određene prostore.
• Osvetljenje. Ima li prirodnog svetla? Ili će veštačko svetlo dominirati i tokom dana i večeri? U zavisnosti od toga na koju stranu sveta vaša prostorija gleda, koliko prirodnog svetla dobija, zavisiće i nijansa i jačina boje koju odaberete.
• Istaknite ono najlepše u vašem enterijeru. Možda pod? Ili plafon? Čuli ste za peti zid? E, to vam je plafon. Određena boja na plafonu može čuda učiniti podjednako za male, tako i za veće prostorije.
• Boje su savršene kao okvir nečega na šta želite da privučete pažnju. na primer, lepa vrata i njihov ram. Čim ga obojite, zablistaće u enterijeru i doći do izražaja.
• Ne volite zidove u boji? Nema problema. Postavite neki komad nameštaja u boji na taj zid i možete stvoriti lepu fokalnu tačku u prostoru. Recimo, beli zid i na njemu savršena, zelena polica zanimljivog oblika. Bitno je samo da ostatak prostora povežete sa nečim u istoj boji – na primer vaza, slika, jastuče. A možete i da se igrate sa komplementarnim bojama, odnosno suprotnim na stranama točka boja.

Veoma je bitno da u vaš enterijer, pa makar on bio i minimalistički, ubacite neku akcentnu, jarku boju, kako ne bi dominirale siva, bela ili samo bež. Takvi enterijeri najčešće deluju monotono ili kruto i hladno.

Postoji i mnogo stereotipa u vezi sa modernističkim i minimalističkim prostorima. Jedan od njih je da je sve u ovim enterijerima uglavnom kombinacija crne i bele boje. Međutim, u praksi i nije baš tako. To znači da nije neophodno da budete odani samo ovim bojama, ili sivoj kao miksu ove dve. Neutralna paleta jeste temelj, ali ako vas crvena ili žuta čine srećnima, one će se svakako naći kao akcentne boje u vašem domu.

Iako stilski na totalno suprotnim stranama, sličnu koloritnu šemu sa modernističkim imaju i etno stilovi, kao i tradibalk stil. Njihov nameštaj je drugačiji, više rustičan i starinski, vintage, ali je osnov boja zemlje, braon, terakota, ili neka žućkasto-smeđa. Ali, dosta živih boja u detaljima je ovde prisutno. Crvena, žuta, plava, zlatna, koje se nalaze u prirodnim materijalima i teksturama. O tim stilovima možete saznati više u mom e-book priručniku „Mix Match od poda do plafona“ (od 64. do 95. strane).

Sve u svemu, postoje pravila za svaki stil, pa tako i modernistički. Ali, ono što nikada ne treba da zaboravite jeste da su pravila tu da se krše. A krše se tako što ćete ih prilagoditi vašem temperamentu i potrebama.

Verovatno ste čuli za boho stil, koji vas odmah asocira na jastučiće, mnogo tekstura. ćebadi, pletiva, makramea, dekorativnih detalja. I mnogi ga vole, što je sasvim OK, jer “ima dušu, poziva, miluje, topao je…”. Ali isto tako, ima i onih koji ga baš nešto i ne ljube, jer je “prenatrpan stvarima, guši, prešaren” itd.

Šta je, zapravo, boho stil u enterijeru?

Boho je skraćenica od francuske reči Bohémien koja se koristila da označi određenu grupu ljudi, nomada (cigana), koji su došli iz Bohemije, regije u Češkoj republici.

Kasnije, reč se proširila na svakog umetnika, muzičara, glumca ili pisca koji su težili umetničkom životu i najčešće bili siromašni.
Upotreba reči boem/boemski u engleskom jeziku datira u sredinu 19. veka kada je preuzeta iz francuskog. Tada je označavala nekonvencionalan i osiromašen način života umetnika u većim evropskim gradovima.

Pedesetih godina prošlog veka, boho kultura je preoblikovana od strane ljudi poznatih kao “beat” generacija, koja je kasnije utrla put hipi kulturi 60-ih i 70-ih.

Tako, boho stil je način uređenja/dekoracije koji odražava bezbrižan, umetnički duh njegovih istoimenih boema iz 19. veka. U pitanju je eklektična mešavina boja, tekstura i uzoraka.

Vremenom, boho je dobio i neka nova obeležja, te je tako dobijao dodatne epitete, poput chic, industrijski, ali i urbani, ili moderni boho. Kako se vremena menjaju, menjaju se i ljudi, njihove navike i potrebe. I sve se to reflektuje na sve oko njih, pa tako i na ambijent u kojem provode vreme.

Moderni boho stupa na scenu kada birate minimalizam sa dušom kao životni stil

Pre nego što se upustimo u priču o urbanom bohu, najpre bi trebalo da definišemo šta se, u stvari, pod minimalističkim dizajnom podrazumeva.

• Životni stil je najvažniji – svi komadi nameštaja, kao i uređaji, su praktični. Tu su da bi vam koristili.
• Koliko često koristite nešto u svom enterijeru? Ako nešto niste koristili 3 ili 6 meseci, sva je verovatnoća da vam taj predmet nije ni potreban.
• Ipak, ima izuzetaka kada je duhovna korist u pitanju – neke nasleđene stvari, ili one koje imaju dušu (knjige, kolekcionarski predmeti) su veoma poželjni u minimalističkim prostorima.

Urbani (moderni) boho je vrsta minimalističkog stila koji kombinuje različite stilske orijentacije – klasični boho, moderni, pa čak i industrijski. Nemojte da vas buni to što ćete videti na primerima ovog stila ležernost i opuštenost, što je daleko od ogoljenog minimalizma koji bi mogao u prvi mah da vam padne napamet.

Zašto se, onda, pobogu, svrstava u minimalizam, verovatno ćete se zapitati?

Jer je urbani boho, zapravo, svedena varijanta klasičnog boho stila. Znači, koristi jednostavne, prirodne i organske materijale i predmete. Voli lepe stvari, ali ne teži da ih gomila. Ovaj stil usvaja samo njistaknutije elemente boho stila, poput ratana, makrame dekoracije, etno detalja, itd.

Dok vas klasični boho možda asocira na nomadski način života i dozu ležernosti kojoj, najblaže rečeno, nedostaje malo granica i kontrole, dotle urbani boho ima u sebi notu svežine i modernosti. Uzima klasične i najpopularnije boho elemente, ali ih spaja sa raznovrsnim dekorom i nameštajem, te tako postiže neočekivane kombinacije.

Zašto koncept “manje je više” zaista i funkcioniše u svakodnevici?

Hteli mi to da priznamo ili ne, činjenica je da sređen i čist prostor utiče na povećanje naše sreće, a samim tim i zdravlja. Uvek je lakše očistiti prostor u kom ima manje stvari, nego onaj koji je pretrpan svim i svačim.
Ako se odlučite da kupite nešto moderno, a pri tome i praktično, odnosno nešto što ćete često koristiti i uživati u tome, neminovno ćete razviti pozitivne emocije prema toj stvari ili komadu nameštaja. U stvari, svaki put kada ga pogledate, osetićete se zadovoljno i srećno. To, složićete se, ima definitivno pozitivan uticaj na vaše mentalno zdravlje.
Naučno je dokazano da mirne palete, koje inače preovladavaju u minimalizmu, stvaraju harmoniju i mir.
Kada koristite nameštaj ravnih linija, koji je jednostavan i skladan u svojoj formi, automatski dobijate više mesta u svom prostoru.

Da li je svaki modernizam ujedno i minimalizam?

U pitanju su dva različita stila, a može se reći i da je minimalizam podvrsta modernizma. Oba neguju čiste linije, prirodno svetlo, svetao kolorit. Tamo gde moderan dizajn dopušta spontanu dekoraciju, minimalizam se vodi filozofijom da su dozvoljeni samo komadi koji su ujedno i korisni.

Da li minimalizam znači, zapravo, ukalupljenost i jednoličnost?

Znate kako se kaže? Ako se dizajn uradi kako treba, a ponajviše, u skladu sa vašim potrebama i estetikom, onda rezultat ne može biti monoton i rigidan. Suština je u prostoru i čistoti forme. Opet, minimalizam nije za svakoga. Ljudi koji vole mnogo detalja i stvari smatraju da je minimalizam bezdušan i hladan.

Može li minimalizam da bude i kreativan?

Interesantna je stvar kako smo skloni iz nekog razloga da kvalitet povezujemo sa obiljem i mnoštvom. Kada je kreativnost posredi, više ne znači uvek i bolje. Balans misli, života, pa tako i dizajna enterijera, počiva na konceptu organizovanosti. To dalje implicira na: organizovan čovek bira manje. Svi mi znamo da nam najbolje ideje uvek dolaze spontano, kada nismo opterećeni ni sa čim. Isto je i sa enterijerima. Ponekad belina zida, jedna fenomenalna fotelja i upečatljiv klub stočić čine čuda u poređenju sa gomilom bespotrebnih predmeta i detalja.

Da li su samo bela i crna boja dozvoljene?

Baš kao i u modi – kada ljudi vole minimalizam, oni najčešće nose crnu ili belu odeću. Ponekada i sivu. Tako se crna, bela i siva uglavnom povezuju sa minimalističkim enterijerima. Možda u teoriji. U praksi baš i nije tako. Minimalizam ne znači da morate da se vezujete samo za ovaj kolorit. Neutralne boje jesu osnova, i nju uglavnom čine bež, zemljani tonovi, siva, boja peska, slonovače, itd. Međutim, ako vi obožavate narandžastu ili zelenu, naravno da ćete ih ubaciti – da li kao sliku, jastuče, tepih, ili nešto četvrto, na vama je da odaberete. Bitno je da vas pogled na tu boju čini srećnim.

Kako biti okružen modernim, a minimalnim u malom prostoru?

Birajte odgovarajuće materijale, prozračne a šik, lagane, ali krupnije za nameštaj, svetlo drvo i svakako staklo. Neutralna i svetlija paleta boja je dobar izbor, ali možete ubaciti i neki akcentni zid. Ogledala na zidu čine prostor većim vizuelno, a ugradni plakari vas rešavaju krša.

(Izvor fotografija: Pinterest)

Na prvi pogled, zvuči kao igra reči, dečja igra ili nešto sasvim neozbiljno kao stil da bi bilo primereno za vaš enterijer. Wabi-sabi, baš kao jing i jang, ding dong, ili eci peci pec… deluje kao da se neko baš zabavljao dok je smišljao ime.

I sama nisam bila upoznata sa terminom wabi-sabi u dizajnu enterijera, kao i značenjem istog, sve dok me pre nekoliko godina dobra prijateljica nije zamolila da želi da se pozabavim njenim tek novokupljenim stanom.

Stan, u divnom šumovitom okruženju. Znači, biofilija u svom punom elementu. I ona sama je bila toga svesna.

Nisam imala puno opipljivih činjenica šta bi ona zapravo želela, i nije mogla da se definiše niti za jedan od poznatih stilova, a koji se danas tako često primenjuju kada je dizajn enterijera u pitanju. Iako je imala u glavi viziju prostora koji bi joj prijao, nije baš umela da ga definiše u jednoj reči.

Ono što smo znale jeste:

• Tople, zemljane boje
• Jednostavnost
• Bez detalja i previše nameštaja
• Prirodni materijali
• Ručno rađeni detalji
  Takođe, par puta mi je rekla da ne želi uštogljenost niti blještavilo mermera, srebra, zlata i drugih materijala koji se danas i previše, nekritički koriste.
  Sve u svemu, počeo je proces istraživanja. I meni samoj je bilo interesantan čitav potencijalni koncept, pogotovo što se sve dešavalo u vreme pandemije korone, i nekako je ta povezanost sa prirodom na kojoj je ona insistirala dobila novo značenje. I sasvim drugu dimenziju.
  I jednostavno se desilo otkrovenje…

Wabi-sabi i koncept nesavršene lepote

Zanimljivo je da je Japan za wabi-sabi znao još u 9. veku, a moguće i ranije. I svaka reč u nazivu ima svoje značenje: wabi se odnosi na pojam usamljenosti i razdvajanja od društva, a sabi se povezuje sa kretanjem vremena u smislu da godine i starenje uvećavaju lepotu u svim životnim aspektima.

Koreni wabi-sabija se nalaze u Zen budizmu i priči o Zen monahu koji je učio praksu ceremonije čaja kod svog učitelja čaja. Tokom jedne od vežbi, mladi monah je sasvim nehotice stvorio koncept wabi-sabija. Čisteći baštu da izgleda savršeno, slučajno je protresao drvo trešnje u cvatu. Latice su se prosule svuda po bašti stvarajući nesavršen osećaj lepote.

Tako je koncept wabi-sabija postao sastavni deo japanske kulture kao razumevanje nesavršenosti života obeleženog prelaskom ka satoriju – prosvetljenju, na japanskom.

Danas, wabi-sabi predstavlja kompleksnu filozofiju koja promoviše promišljenost i prihvatanje nedostataka.

Kako smo uneli dah wabi-sabija i istočnjačke filozofije u životni prostor?

Nakon što sam se malo bolje upoznala sa ovim konceptom, koji je, uistinu, mnogo više od stila u enterijeru, mom oduševljenju nije bilo kraja! A bogami, i prijateljičinom. Nekako smo se osetile povezane sa ovom filozofijom i iskrenošću kojom pleni.

Na šta smo obratile pažnju kada smo donele odluku da njen životni prostor bude oplemenjen wabi-sabijem?

• Mir i lepota u prostoru
• Promišljenost prilikom odabira komada nameštaja – treba biti okružen predmetima koji donose radost i smirenje
• Bez nereda i viška nameštaja
• Povezanost sa prirodom, u vidu, cveća, ikebana, zelenila i prirodnih materijala, kao i mnogo prirodne svetlosti
• Bez bacanja starih i slomljenih predmeta. Umesto toga, valja ih prepraviti. Time se bavi Kintsugi, japansko umeće revitalizacije polomljene keramike

Umesto zaključka

“I’ve always looked at patina as something very beautiful that makes things more human for me.“
Na savršen način je belgijski dizajner enterijera Vervoordt opisao suštinu prostora čiju srž čine prirodni materijali i povratak ka prošlosti, ili nekim iskonskim vrednostima. Nazovite to kako želite.
Baš kao što wabi-sabi koncept propagira: Ne postoji ništa potpuno savršeno; Ništa ne traje večno; Ništa nije završeno.

I da ne zaboravim – wabi-sabi je jedan od minimalističkih stilova u enterijeru. Kada uporedite modernistički i minimalizam, ko bi rekao da imaju oznaku stila zajedničku? 😊

Praktični, slatki i udobni ćoškovi u domu

_Kuhinja

Iako je još 1802. godine nemački pronalazač Frederik Albert Vinson prvi put u istoriji spremio hranu skuvanu na gasu, trebalo je da prođe skoro čitavo stoleće dok se električni šporet nije pojavio 1890. Ljudima je kroz istoriju očigledno trebalo dosta vremena da prekinu sa upotrebom prvo uglja prilikom spremanja hrane kako bi prešli na gas (u Americi tek 1860), odnosno na struju. Srećom, danas je struja nešto što nam se podrazumeva, i to ne samo u kuhinji, već u svakom objektu u kom boravimo.

Kada malo bolje razmislim, kuhinja je mnogo više od prostorije u domu. Ako pitate svoje poznanike ili prijatelje, većina će vam reći da ih kuhinja asocira na lepe stvari – detinjstvo, majku za šporetom, praznike koje su proslavljali sa porodicom, kulinarske poslastice… „Everything happens in the kitchen. Life happens in the kitchen.“ (Andrew Zimmern) Ili: „Good kitchens are not about size; they are about ergonomics and light.“ (Nigel Slater), na šta se nadovezuje „If you can organize your kitchen, you can organize your life.“ (Louis Parrish).

Svaki citat bolji od prethodnog. I toliko istine u svakom! A ljudi su se potrudili da shvate suštinu ovog skoro svetog mesta u kući. Suština nekog prostora se može shvatiti jedino ako se shvati namena istog. To znači, ako koristite pravilno taj prostor, uvidećete šta vam je neophodno kako biste dobro funkcionisali u istom.

Tu dolazimo do ključnog momenta – nisu sve kuhinje iste, iako se u svima sprema hrana, kuva, peče, dinsta, secka… Nije isto ako imate malu kuhinju sa malo radne površine pa je neophodno sve uvek da bude cakum-pakum kako biste mogli nesmetano da se krećete i sve da stoji na svom mestu kako biste u svakom trenutku znali gde vam se šta nalazi od posuđa i pribora.

Nije isto ako imate veliku, deluks kuhinju sa ogromnim šankom koji je ujedno i radna površina, ali i mesto za odlaganje. Opet, i pitanje ukućana igra veliku ulogu. Koliko je ljudi koji borave u stambenom objektu, kako koriste kuhinju, da li jedu na brzinu, ili sa uživanjem? Da li jedu napolju, a kuhinju koriste tek povremeno? Da li ima male dece ili slabije pokretnih/nepokretnih osoba?

Svaka kuhinja je priča za sebe. Baš kao i svaka prostorija u domu. Možda se vama užasno dopada kuhinja Dženifer Aniston, na primer, jer je prostrana, u bojama koje vam prijaju, lepo organizovana… ali, ta kuhinja je prilagođena njoj i samo njenim potrebama. I eventualno za potrebe većih druženja ili organizovanja žurki. Pitanje je, zapravo, koliko često Dženifer Aniston koristi svoju kuhinju da bi spremila ručak, ili skuvala sebi kafu? Ili pak i pravila žurke u kući?

Opet, svako od nas je specifična individua, koja ima svoju estetiku, ali i praktičnu stranu. I neko voli da je sve pod konac, i da ima svoje mesto, da je sakriveno, i da nije vidljivo. A neko drugi voli da mu je sve nadohvat ruke i da čaše, šolje, tanjiri, začini budu izloženi, jer smatra da baš to daje šmek pravoj kuhinji.

I tako dolazimo do suštine ovog newsletter serijala o spajanju lepog i korisnog. I kako je to, uistinu i moguće. I o čemu bi sve trebalo voditi računa kada redizajnirate svoju kuhinju. Ključna stvar je da prostor bude po vašoj meri/meri ukućana. Da bude prijatan. Ali i da se stilski uklapa u ostatak enterijera. Jer, ako vam je čitav dom minimalistički uređen, kuhinja u kojoj ima gomila stvari i koja pati od sindroma horror vacui, prosto će delovati kao da je neki uljez u čitavom ambijentu.

Primeri praktičnih, a lepih kuhinja/delova kuhinja:

 Moderno, elegantno i prostrano

Moderno, elegantno, i sve ima svoje mesto. Ko nije poželeo da ima veliku kuhinju, pa makar na 2 dana? Ćisto da oseti kako je to, kad možeš da se razmašeš, kada ne moraš da razmišljaš da li je potrebno najpre da skloniš sve sudove, pa tek onda da se prihvatiš spremanja pite.

Šta je sjajno kod ovakvih kuhinja?

To što se može eksperimentisati i biti luckast kada je dizajn u pitanju. Zakrivljeni šank koji se proteže čitavom dužinom kuhinjskog dela sa nekoliko delova predviđenih za sedenje i obedovanje, uz skladišni prostor, i plus radna površina.

Ovakve modernističke kuhinje su idealne za enterijer koji je čitav u sličnom maniru sa akcentom da nema previše stvari koje su vidljive, jer svaka ima predviđeno mesto na koje se odlaže. Nećete pogrešiti ni ako je vaš ambijent malko rustičan, pa mu date oduška ovakvim šankom. Elegantno, jednostavno, a dinamično.

 Moderna praktična kuhinja sa velikim skladišnim prostorom

Drvo i mermer su zaštitni znak ovog šanka, super funkcionalnog. Čitavo ostrvo/šank je kao kuhinja za sebe. Jer, ima grejnu ploču, sudoperu, radnu površinu, i ogroman deo ispod za odlaganje svega – od sudova, preko escajga, krpa, stonjaka. U produžetku je predviđen i deo sa stolicama. Sve u svemu, u kuhinji ovog tipa se ne morate baviti rasporedom na zidovima. Ali treba voditi računa o aspiratoru iznad šporeta, kao i o mestu za frižider, mikrotalasnu, rernu i mašinu za pranje sudova.

Minimalizam pleni svojom svedenošću, jednostavnošću i velikim površinama

Liči pomalo na neku svemirsku letelicu… ali je sve kompaktno, a praktično

Čas ih vidiš, čas ih ne vidiš…

Minimalizam je idealan za manje prostore

Šta je kod minimalističkih kuhinja tako privlačno?

To što, zapravo, uopšte ne deluju kao kuhinje. Barem ne na prvi pogled. Posebno ne one prostrane. Deluje da je kod njih sve zamišljeno kao igra. Može da se podiže, spušta, uvlači, izvlači, ne vidi, a po potrebi i da bude uočljivo.

Najvažnija stvar kod minimalizma, pa i kuhinja tog tipa jeste…

…da je manje više. Ovde ne postoji strah od praznog prostora. Negativan prostor je čak vrlo poželjan. Ali imajte na umu da se minimalizam zalaže za jedno – estetika nikada ne ide na uštrb praktičnosti.

 
Biofilija ili ljubav prema životu u kuhinji se ogleda u zelenilu

Uneti prirodu u životni prostor je sjajno. Biljke oplemenjuju ambijent, zdrave su, i u ljudima stvaraju hormone sreće. Ovo je primer kuhinje gde je ostrvski deo i šank organizovan tako da pored praktičnog dela za rad i obedovanje, ima i deo sa živim, stalnim cvećem. Sjajno je što ovde možete gajiti i začinske biljke koje su vam nadohvat ruke prilikom spremanja hrane. Kao što se vidi na ostatku enterijera, police su iskorišćene kako za skladišni prostor, tako i za druge biljke u saksijama, odnosno voće i povrće u korpama.

Ako imate dovoljno prostora, uvek se možete opredeliti i za koncept živih zidova, odnosno zidova prekrivenih biljkama/puzavicama/cvećem.

Odlično iskorišćen prostor

Liči na neku kuhinju iz bajke, ili na ćošak koji vraća u detinjstvo

Spoj naizgled nespojivog – velikog drvenog ostrva sa kristalnim lusterima – stvara odličan efekat

Toplina, nonšalantnost, spoj praktičnog i lepog sa elementima udobnog ili šika, uz osećanja vraćanja u prošlost, u neka vremena gde smo deca, umazana džemom od šljiva ili domaćim ajvarom.

Poveći komadi nameštaja, reklo bi se – solidni, najčešće od prirodnih materijala, sa detaljima koji privlače pažnju – otvorene police sa lepim komadima posuđa, lepo obrađeni frontovi donjih komoda, ogromna ostrva po sredini kuhinja koja imaju skladišni deo otvorenog tipa. Praktičnost i personalizovan ambijent je nešto na čemu se ovde insistira.

Rustično i tradicionalno vrlo često jako lepo izgleda kao deo nekog drugog stila, na primer, modernizma. U tom slučaju, treba birati neki poveći komad nameštaja kao focal point prostorije, kao što je u ovom slučaju ostrvo, ili lepi starinski kredenac, ili nesvakidašnja radna površina koja se po potrebi izvlači iz donjeg kabineta.

Čuveni skandinavski hygge koncept ovde dolazi do izražaja

Sličan utisak se stvara i kod kuhinja u svetlijim stilovima, koji preferiraju svetlo drvo i svetlije tonove, kao što su Scandifornian i Boho. Beli kabineti sa kombinacijom drveta, pletenih korpi kao detalja, krpara i prostirki su elementi koji neminovno stvaraju utisak opuštenosti, poverenja i želje da se ne izlazi iz kuhinje (ako je to negde moguće, onda je to ovde). Ovakve kuhinje često imaju i delove koji služe za opuštanje i razbibrigu – na primer neki otoman u ćošku sa knjigama. Zamislite, čekate da se skrčka paprikaš ili pasulj, čitajući svoje omiljeno štivo i pijuckate kafu. Naravno, dobra ventilacija i veliki prozori su preduslov za opuštajuće aktivnosti.

Ko ne bi poželeo ovakav plakar u kuhinji?

Praktično rešenje ugaonog elementa

I korisno i dekorativno

I male kuhinje mogu da imaju lepo rešen prostor za odlaganje

Zanimljivo… 

Prostora za odlaganje nikad dosta. Čini mi se da je podjednako bitan kako u malim prostorima, tako i u većim. Jedino je pitanje kod manjih kako uklopiti sve skupa – dovoljno prostora za život uz dovoljno prostora za odlaganje stvari? U takvim situacijama pravilo je da nema pravila kada se radi o odlaganju. Jedino je važno da taj prostor ne remeti svakodnevne aktivnosti ukućana. Znači, svaki prostor je iskoristiv, bilo u vidu otvorenih polica, ugaonog rešenja unutrašnjeg kabineta, vertikalnog skladišta koje je ujedno i dekoracija…

Da ne dužim, mislim da gornje fotografije u nastavku govore više od reči… 🙂

Kako se vama čine ove kuhinje? Da li biste nešto od predstavljenog primenili kod sebe? 🙂 Baš bih volela da čujem vaše komentare…

(Fotografije preuzete sa Pinteresta)

Znate li da je tek početkom 20. veka profesija dizajnera enterijera i zvanično stvorena?

Glavnu ulogu je u tome odigrala Elzi de Volf (prozvana Lejdi Mendl posle udaje za engleskog diplomatu Sir Charles Mendl-a) nakon objavljivanja knjige „The House in Good Taste“ (1913). Rođena 1859. u Njujorku kao Ella Anderson de Wolfe, pre nego što je ostala upamćena kao dizajner enterijera i autorka, bila je glumica.

Elzi je, navodno, od malih nogu bila veoma osetljiva na svoje okruženje. Zamislite smelost u to vreme kada je viktorijanski dekor vladao, nesmetano i moćno, da neko odluči da ga ukine, i zameni svetlijim, jednostavnijim stilom u prostoru koji „diše“?

Nije čudo što je New Yorker zvanično objavio da je profesija dizajnera enterijera kreirana zahvaljujući upravo ovoj nesvakidašnjoj ženi.

Ostala je upamćena kao osoba koja je smelo izmenila mračne prostorije sa teškim draperijama svojih bogatih klijenata u svetle, prijatne ambijente oslanjajući se na sveže boje i francuski nameštaj i detalje iz 18. veka.

U svojoj autobiografiji sebe naziva „a rebel in an ugly world.“ Veoma je zanimljivo kako neko ko se rodio i odrastao u jednom okruženju, dobije ideju da ga menja. Da promeni svet koji je do tada delovao nepromenjiv, ukorenjen i nezamenjiv. Od malih nogu je, jednostavno, bila takva. U knjizi prepričava događaj iz svog detinjstva nakon dolaska iz škole. Zatekla je sobu u kući redekorisanu od strane njenih roditelja – na zidove su postavili tapete Vilijema Morisa sa motivom sivog palminog lišća i mrljama jarkocrvene i zelene na pozadini tamne, preplanule boje. Mala Elzi se bacila na pod, lupajući nogama, i kroz plač neprestano ponavljajući „Tako je ružno! Tako je ružno!“

Nakon prosečne glumačke karijere, definitivno je odlučila da se posveti karijeri dekoratera 1903, što je do tada bilo isključivo muško zanimanje. Sama je tvrdila da je „otvorila vrata i prozore Amerike, i pustila sunce unutra.“ Bila je isnpirisana ne samo osamnaestovekovnom Francuskom, već i engleskom umetnošću tog doba, književnošću, modom i pozorištem. Do 1913, njen ugled i slava su bili toliki da je tada dobila i svog najvećeg klijenta – Henrija Kleja Frika, jednog od najbogatijih ljudi u Americi toga vremena.

Lejdi Mendl je postigla to što je postigla zahvaljujući svom specifičnom karakteru i otvorenom duhu, i to ne samo po pitanju enterijera. Bila je slobodumna žena po mnogim pitanjima koja su i danas aktuelna.

Recimo, iako je bila udata, živela je sa Besi Marburi, pionirkom u svom poslu, baš kao što je to bila i Elzi. Besi je bila jedna od prvih ženskih pozorišnih agentica i među prvim ženskim producentkinjama na Brodveju. Pretpostavlja se da su bile i ljubavnice sve do Besine smrti 1933.

Ne samo da je promovisala drugačiji stil u enterijeru, već se podjednako žustro zauzimala i za poseban način ishrane – poluvegetarijanski, gajeći svoje organsko povrće. Bavila se jutarnjim vežbanjem, ponajviše jogom – pisala je da su među njenim redovnim vežbama bile stoj na glavi i hod na rukama.

Ova fenomenalna žena je preminula 1950. godine u Versaju u Francuskoj.

The New York Times je još 1926. de Volfovu opisao kao „jednu od najpoznatijih žena njujorškog društvenog života“ a 1935. kao „istaknutu u pariškom društvu.“ Iste godine su je eksperti iz glavnog grada Francuske proglasili najbolje obučenom osobom na svetu, ističući da nosi ono što je najbolje odgovara, ne obazirući se na aktuelnu modu.

„I am going to make everything around me beautiful. That will be my life.“ Elsie de Wolfe

(Image credits: Elsie de Wolfe – Wikipedia)

Ima li lepšeg ukrasa za zid od slike koju kada pogledate u vama probudi sreću i radost? Iako su danas sve popularnije 3D tehnike i digital printovi u vidu velikih postera koji, priznajem, umeju da budu i odlično rešenje ako se uklope u čitav enterijer, verujem i dalje da je svaka slika, ručno rađena, kao živa. Slično poput ćilima u koju su tkalje utkale svoje misli, priče, verovanja i energiju.

Nemamo svi novca za Pikasa ili Rembranta, ali i zašto bismo imali za te slike koje stoje po muzejima i kupuju se najčešće od strane kolekcionara ili multimilijardera koji njima najčešćeće samo ukrašavaju dom. A ne uživaju istinski u njima.

Zemlja Srbija ima dovoljno talentovanih ljudi u svim sferama koji nam donose lokalne proizvode, od hrane, preko odeće i obuće, pa do umetničkih dela. Verujem da je dužnost svih nas da takve ljude podržimo kupujući od njih.

Verujući u njih i njihov mali biznis, dajemo im entuzijazam i elan za dalje. Finasijski podržavamo njih i njihovu porodicu, a ne dajemo novac tamo nekim amazonima, ibajevima, i sl. Većina ljudi od svojih ruku i živi. Neki bi voleli da žive od svog trenutnog hobija, ali to još nije realno. Biće, samo ako te ljude podržimo. A svi znamo nekoga iz svog okruženja ko je svoju strast pretvorio u pravi mali posao koji stvara magiju.

Danas sam odlučila da vam predstavim jednu damu koja je upravo svoj talenat i strast pretočila u hobi – slikanje. Kao što to najčešće biva, kako samo život ume to tako da namesti, Ana se susrela sa slikarstvom sasvim slučajno i spontano, nakon što je upoznala veliku Zuzanu Halupovu, slikarku naivne umetnosti. Iako se Ana nije priklonila naivi, njena prvobitna dela – oslikavanje keramike i stakla, sa motivima cveća, imaju tu iskrenost i lepotu koju nose svi veliki umetnici kada se predaju svom radu i zaborave na vreme.

Ana Durgalova, Slovakinja iz Padine (opština Kovačica), školovala se u istom mestu – centru naivnog slikarstva. Kako kaže za sebe, umetnost i slikarstvo su njen celoživotni hobi, od kojeg baš i ne može da se živi, ali ona od njega ne odustaje.

Ana, pored slika, radi i abažure za lampe, oslikava klupice, poslužavnike… Svi ovi predmeti u vašem domu, nakon njenog rada, ožive prostor, daju mu toplinu i nežnost. Ali najvažnije je da Anine slike mogu da se nađu u enterijerima različitih stilova – od modernizma, minimalizma, boho stila, retromoda, japandija, itd.

Više o njenim radovima možete saznati na njenoj Fejsbuk stranici Ana Durgalova – Art: https://www.facebook.com/profile.php?id=100010050483097

Malo smo porazgovarali sa Anom po pitanju njene umetnosti, i evo šta ona kaže:

Od kada se bavite slikarstvom?

Jako davno, posao osiguranja me je odveo kod velike Zuzane Halupove,najveće slikarke naive. Vreme provedeno sa njom je pokazalo da mi se dopada slikanje i žao mi je što nisam počela da slikam naivu, već sam počela da oslikavam tanjire – keramiku i staklo. Slikala sam najviše cveće.

Koja je vaša omiljena tema i format?

Uvek omiljena tema – cveće, a u zadnje vreme otkrivam koliko mi se dopada apstrakcija.

Koje tehnike koristite?

Slikam akrilom na platnu ali koristim i tehniku pouring – izlivanja akrila.

Da li ste profesionalni slikar?

Ne, samouki slikar.

Je li slikarstvo posao ili hobi?

Hobi.

Može li od slikanja da se živi u Srbiji?

Teško, slikanje može predstavljati samo hobi i zadovoljstvo, a ako se nešto i proda to je plus.

Kako ljudi reaguju na vaše slike?

Do sada nisam pročitala negativnu kritiku ili su neki bili  osećajni i nisu napisali ništa negativno.

Ko/šta su vam uzori za vaše slike?

Nemam uzore.

Da li mislite da su slike danas prevaziđene, s obzirom na razvoj digitalnih tehnologija i digitalnih postera velikih formata?

Slike predstavljaju lepotu, osećanje, zadovoljstvo za onog ko slika i ko ih gleda u svom domu. O razvoju tehnologija ja ne razmišljam kao suparniku ove umetnosti.

Šta mislite o tapetama?

Samo dopuna na nekom zidu.

Ima li neka prostorija u domu za koju mislite da nije pogodna slika? Naime, neko voli sliku da vidi i u kupatilu…

Videla sam sličice malih formata u toaletu i mogu reći da sasvim lepo izgledaju.

Koji je vaš savet za biranje slika? Da li da ih ljudi biraju u skladu sa stilom u enterijeru ili u skladu sa svojom estetikom? Ili je, pak, najbolje naći ravnotežu između jednog i drugog?

Moje mišljenje je da bi trebalo da se prati stil u enterijeru, jer će doći do nesklada u celokupnoj slici doma, a zatim i boja i dimenzija slike.

Kog formata je bila vaša najveća slika, a kog najmanja?
Najveća 100x70cm, najmanja 30x20cm.

Imate li omiljene boje?
Do sada bordo, zlatna a sada sve više nežne nijanse i volim belu – za koju kažu da i nije boja ali...

Šta mislite o danas popularnom trendu, barem se meni tako čini, da ljudi vole da zatrpavaju zidove slikama različitih formata i žanrova, pravdajući se da sitnice i detalji čine prostor toplijim? Da budem jasnija, imate li utisak da se često dešava da ljudi imaju strah od beline zidova, tj. strah od praznog prostora?

„Manje je više“, belina predstavlja otvoreni prostor. I zato bi trebalo pažljivo prekrivati zidove -moje mišljenje.

Imate li uzore u domaćim ili stranim slikarima?

Nemam, pošto slikam razne motive i tehnike.

Iako industrijski stil ima svoju istoriju još od Prve industrijske revolucije (60-ih godina osamnaestog veka), nekako je sredinom prošlog veka postao naglo popularan, prvenstveno u Engleskoj i SAD (Njujork).

Razlog?

Manjak stambenog prostora u gradskim sredinama. Zato su napuštene fabrike i skladišta pretvorene u životne prostore. Štaviše, arhitekte i vlasnici su izmenili industrijske zgrade dodajući arhitektonske, moderne i stilizovane detalje.

Šta je urbani industrijski stil?

Njujork je sredinom dvadesetog veka bio centar boemskih umetnika, koji su voleli da borave u jedinstvenom otvorenom prostoru gde su mešali privatni i profesionalni život. Recimo, Endi Vorholova Fabrika (studio) je u stvari bila napuštena fabrika na Menhetnu, koja je bila mesto za okupljanje umetnika tokom trajanja Pop Arta.

Danas, inspiracija su i dalje industrijske strukture, uz upotrebu metala, golih cigli i neobrađenog drveta. Koristi se kombinacija starog i novog nameštaja, koža je česta na nameštaju za sedenje. Idealno je ako je već korišćena i pohabana, jer asocira na vintage stil. Takođe, ovde ćete naći čelik, staro gvožđe, vidljive instalacije, bakar, nikl, itd.

Samim tim i osvetljenje je u skladu sa ostatkom stila – koriste se industrijske, retro lampe. Recimo, najpopularnije su stilizovane viseće Edisonove lampe, izumljene još 1879.

Kolorit je neutralan. Koriste se crna, siva, bela sa povremenim akcentima tamnijih tonova. Toplije boje su poželjne, jer stvaraju „pozivajuću“ atmosferu, kao npr. braon ili boja senfa.

Podovi su najčešće drveni (ali mogu biti i betonski i od vinila), i oni daju dozu topline, dok metal u detaljima i ostatku nameštaja pruža modernost i eleganciju. Neretko se koriste i drvene palete za nameštaj.

Kako na pravi način primeniti industrijski stil u domu?

 Vizuelno, ovaj stil deluje opušteno, ali i nekako „na ivici“ u isto vreme. Zato njemu treba prilaziti oprezno. Ovde funkcija ima primat u odnosu na formu, i otkriva sve ono što bi normalno bilo sakriveno.

Ako volite ovaj stil a niste baš najsigurniji kako ga pretočiti u realnost, krenite od pretpostavke da je u pitanju stil koji otkriva dušu prostorije ili čitavog objekta. Poenta je postići sirov stil, na ivici, koji deluje nedovršeno, a opet koherentno i jedinstveno. Praktičnost i raznovrsnost su glavni principi koji daju industrijskim enterijerima nepogrešivi šmek.

Takođe, grede su vrlo česte u industrijskim prostorima. Upravo one daju taj fabričko-skladišni utisak. Ako želite više istorijski ugođaj, ostavite drvo neobrađeno. Ali ako želite nešto malo uglađenije, restaurišite drvo ili ga ofarbajte u neku življu boju zarad modernijeg izgleda.

Šta „inudstrijski“ danas podrazumeva?

Današnji industrijski stil je gostoljubiv, topao, lep i izražajan, fini balans teksture i materijala. Kako se promenio da bi odgovarao modernom dobu i zašto?

Industrijski stil je evoluirao vremenom zahvaljujući svojoj fleksibilnosti da se dobro miksuje sa drugim stilovima. Danas se često kombinuju industrijski elementi sa skandinavskim enterijerima. Ova dva stila se lepo nadopunjuju jer oba imaju zajedničko nekoliko stvari: neutralnu paletu, spajanje različitih tekstura i funkcionalnost. Takođe, japandi je dobar par sa industrijskim stilom, jer sirovi materijali poput mesinga utiču na stvaranje umirujuće atmosfere po kojoj je japandi i poznat.

Tako se danas ovaj nekada „sirovi“ stil često „umekšava“ dodavanjem mekanih komada nameštaja i tepiha, jastučića i umetničkih dela. Najupečatljiviji dizajnerski element koji može dodati mekoću i toplinu u industrijski enterijer jeste osvetljenje.

Da biste postigli toplu, ugodnu sobu, menjajte vrste osvetljenja kako biste stvorili male svetlosne delove. Najvažniji su prekidači sa mogućnošću doziranja, tj, pojačavanja i prigušivanja svetla (dimmer switch) – oni određuju ton i trenutno menjaju atmosferu prostorije.

Da li vi imate neke elemente industrijskog stila u svom domu? 😊

(Image credits: Pinterest)

Želim odmah da naglasim, na samom početku, da to što je ovaj stil o kojem će biti reči u predstojećim redovima, primarno definisan kao stil mlađe populacije (od ranih dvadesetih do kasnih tridesetih) nipošto ne znači da među starijima nema onih kojima se isti dopada.

Ili da iz nekog razloga ne bi trebalo da vam se dopada…

Znamo već da enterijer treba da bude odraz našeg unutrašnjeg osećanja, kao i potreba.

Postavlja se pitanje zašto se mladi okreću baš ovom stilu, poznatom i kao Grandmillenial stil?

Termin, relativno mlad po nastanku (oko 2019) predstavlja spoj starog i modernog, a plod je svojevrsnog bunta mlađe generacije protiv današnjih minimalističkih, monohromatskih i poprilično sterilnih stilova u enterijeru.

Ono što je meni bilo pomalo čudno u čitavoj priči oko stila jeste to što sam ja mislila (recimo, pretpostavljala) da mladi vole moderno, jednostavno, nepretenciozno i svedeno. Biće da vole, ali obogaćeno detaljima koji asociraju na neka prošla vremena, ponajviše na ušuškanost bakine kuće.

(Izvor: Pinterest)

Tekstura ima raznih (čak je miks i poželjan), dekor je veoma upečatljiv, nameštaj nasleđen, i krupan. Ponekad deluje kao da je jednostavno ubačen tu, da ne pripada, ali se vremenom odomaćio.

(Izvor: Pinterest)

Šta je poenta?

Mešanje naizgled nespojivog – tamnog drveta sa porcelanskim posuđem. Tu su volani, vezena posteljina, zavese sa cvetnim šarama, floralne tapete. Naglasak je na svežem i modernom, iako na prvi mah može da deluje kao da se radi o starom nameštaju koji guši prostor.

(Izvor: Pinterest)

Dodir modernog je u manjini u odnosu na vremešne materijale i komade nameštaja, ali je najupečatljiviji u dekoru (npr. zlatne, bronzane, hromirane ili metalne vaze), kao i u kvakama, šarkama, okvirima i osvetljenju.

(Izvor: Pinterest)

Kada se pojavio tačno ovaj stil? To niko ne može sa sigurnošću da tvrdi. Ali je odraz potrebe da se u sadašnjost koja je užurbana, a često i bez duše, unese baš to – doza autentičnosti, a samim tim i topline.

(Izvor: Pinterest)

Zašto se evocira prošlost u vidu bake i njenih miljea i cvetne posteljine?

Jer većina odraslih ljudi, a koji su imali tu povlasticu da vreme provode sa bakom i dekom, danas najlepša sećanja vezuje upravo za te periode iz detinjstva. Roditelji naših roditelja su ti koji su uvek bili bezrezervno za nas, nikada nas nisu grdili ni korili, a živeli su u domovima koji su reflektovali njihovu dušu – otvorenu, toplu, mirisnu, nezaboravnu.

(Izvor: Pinterest)

Verujem da Grandmillenial stil i mnogi kod nas vole i unose u svoj životni prostor. Mi se tako vraćamo našoj tradiciji i korenima, inkorporirajući neke rustične detalje kako bismo ih sačuvali od zaborava.

I dopada mi se što sve više, kako običnih ljudi, poput vas i mene, tako i svetski poznatih dizajnera i dekoratera, počinje da ima sluha za ovakve stilove, koji oplemenjuju moderno.

(Izvor: Pinterest)

I da završim citatom jedne svetske dizajnerke o Grandmillenial stilu: „Mislim da je ovaj stil tako uspešan jer je tako zabavan i pun ličnosti… Oslobađa vas da donosite odluke o dizajnu i stvarate prostor koji je sve samo ne sterilan i bezličan. Ovaj veliki stil vas ohrabruje da budete drugačiji, i mislim da, posebno danas, to prija mnogim ljudima.“

Kako se vama čini ovaj stil? 🙂